Magazin Srbija

Jadar se izlio i poplavio opasne istražne bušotine Rio Tinta

dolina jadra
Foto: Zvonko Kokanović

Akademija inženjerskih nauka Srbije izrazila je zabrinutost zbog trajnih negativnih posledica koje će prouzrokovati projekat Jadar, kojim upravlja Rio Sava Exploration d.o.o, ćerka firma kompanije Rio Tinto.

Dokument  “Stav Akademije inženjerskih nauka Srbije o realizaciji Prostornog plana posebne namene za eksploataciju i preradu minerala jadarita” usvojen je 4. novembra, a ministarka Zorana Mihajlović za stav Akademije koju čini više od 250 stručnjaka kaže da nije zasnovan na činjenicama i studijama.

Dok se ministarka pogađa studijama, postojećim i onim nepostojećim, pala je kiša, Jadar se izlio i poplavio istražne bušotine Rio Tinta. Istražne bušotine nisu obezbeđene, pa je Jadar svojim tokom nemilosrdno odneo ko zna šta, a pozdrav iz doline Jadra će rečnim tokovima stići i do Beograda.

Dolina Jadra je plavno područije ali je Rio Tinto predvideo ovaj prostor za deponiju rudnika Jadarita.

Izlio se Jadar, poplavio bušotine

Zlatko Kokanović, potpresednik udruženja “Ne damo Jadar”, u izjavi za Nova.rs komentarisao je izlivanje reke Jadar i planiranu lokaciju deponije rudnika Rio Tinta na plavnom područiju.

Postavljali smo mi pitanja u kompaniji šta će se destiti kada postave deponiju 60 m visine, 50 širine i 100 m dužine. Šta će se desiti sa vodom kada se suzi protok, gde će ta voda da ode. Na Srpskoj akademiji nauka profesor Knežević mi nije dao odgovor na to pitanje. Rekao je da neće to ništa biti, bukvalno je to njegovo odgovor. A prva njegova konstatacija kada je predstavljao da se deponija ne sme da se gradi na plavnom tunelu – rekao je za Nova. rs Zlatko Kokanović potpresednik udruženja “Ne damo Jadar”.

Poplavljene su istražne bušotine koje nisu obezbeđene. Šta je voda odnela, pitanje je za inspekciju.

jadar reka
Foto: Podrinjske.com

Mi imamo u posedu dokumente da su oni isplaćivali ljudima štete za curenje bušotina na useve tako da šta iz tih bušotina izlazi, šta izliva, mi ne znamo. Bili su rudarski inspektori, na licu mesta su rekli da bušotine cure. Od šest pregledanih rekli su da tri cure. Kad smo dobili izveštaj od njih, to je bilo vlaženje, to su u suštini namontirani podaci a šta izlazi iz tih bušotina mi ne znamo. U jednoj od studija su priznali da izlati arsen, a svi znamo šta je arsen i koliko je štetan. Te bušotine su bile pod vodom ovog puta, koliko se šta izlilo iz njih i gde je otišlo mi to ne znamo, to treba država da se zapita jer Korenita, Dunav, Sava, to sve završava u Beogradu. U ovoj priči biće ugrožena cela Srbija i svi vodotokovi koji su potrebni za snadbevanje pitkom vodom.

– Mi se samo oslanjamo na izveštaje struke. Struka je najbitnija u svemu ovome. Država kada je u pitanju korona slušajte struku a kada je u pitanju Rio Tinto struka ne zna ništa, tako da voleli bismo da čujemo i od Zorane Mihajlović, ona je ministar trenutno rudarstva i energetike, pre toga je bila građevine i infrastructure. Šta je ona završila od škola, koje fakultete je završila da znamo u šta se ona razume. Ne može jedan čovek da se razume u sto oblasti – kaže Zlatko Kokanović.

Zorana se u sve razume

Akademija inženjerskih nauka Srbije detaljno je obrazložila svoje mišljenje o realizaciji projekta Jadar na životnu sredinu u Zapadnoj Srbiji u dokumentu “Stav Akademije inženjerskih nauka Srbije o realizaciji Prostornog plana posebne namene za eksploataciju i preradu minerala jadarita.” Ministarka Zorana Mihajlović komentarisala tvrdnje Akademije inženjerskih nauka Srbije u vezi sa projektom eksploatacije litijuma „Jadar“, za koji kaže da nije zasnovan na činjenicama i studijama i da država neće doneti nijednu odluku koja bi za posledicu imala narušavanje životne sredine i zdravlja ljudi.

Akademiju inženjerskih nauka Srbije čini 117 redovnih, 68 dopisnih i 7 počasnih članova, kao i 62 inostrana člana. Svi članovi Akademije su izabrani u članstvo po visokim naučnim i stručnim kriterijumima. Za članstvo u Akademiji ih kvalifikuju objavljeni naučni i stručni radovi, projekti, patenti i drugi oblici tehničkih i naučnih rešenja, koji su publikovani i priznati u zemlji i inostranstvu. Akademija inženjerskih nauka Srbije je osnovana 1998. godine u Beogradu.

Osnovni zadatak Akademija je da u okvirima inženjerske delatnosti podstiče i usmerava osnovna i tehnološka istraživanja, razvija inovativni duh i ostale oblike naučnog i stručnog stvaralaštva, da usmerava razvoj sistema obrazovanja inženjera i širenja znanja u svim inženjerskim oblastima.

Nasuprot akademiji, ministarka kao stručne i ljude kojima se može verovati vidi radnu grupu za implementaciju projekta “Jadar”, koju je prvobitno činilo 17 članova, a predsedava upravo ona.

Od ostalih stručnih lica tu su državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, članovi su pomoćnici više ministara: rudarstva i energetike, građevinarstva, saobraćaja iinfrastrukture i zaštite životne sredine, saradnici iz kabineta predsednice Vlade, saradnica iz kabineta ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Zatim, direktor Uprave za šume Saša Stamatović, pom. direktora Uprave za poljoprivredno zemljište, niz rukovodilaca i savetnika iz Republičke direkcije za vode, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva privrede, Ministarstva finansija, gradonačelnik i zamenik gradonačelnika grada Loznice, generalni direktor „Rio Sava Explorationˮ d.o.o. i njegov saradnik za vezu sa državnim institucijama.

Od formiranja do danas sastav radne grupe je više puta personalno menjan uz zadržavanje funkcija rukovođenja u Ministarstvu rudarstva i energetike. Poslednjim izmenama sastav radne grupe je porastao na 28, povećanjem broja uključenih saradnika podpredsednice Vlade, šefa Kabineta predsednika republike, specijalnog savetnika predsednika republike, načelnika Mačvanskog upravnog okruga, direktora za investicije i strategiju „Elektromreže Srbije”, izvršnog direktora Srbijagasa, tehničkog direktora „Puteva Srbije”, direktora Sektora za razvoj i investicije „Infrastruktura železnice Srbije”, koordinatora „Elektrodistribucije Srbije” za ogranak Kraljevo, direktora JP „Srbijavode” i „Srbijašume” i direktora Agencije za zaštitu životne sredine. Dodatno, u radu Radne grupe mogu učestvovati sekretar u Ambasadi Australije u Srbiji i direktor Svetske banke u Srbiji.

Sve nezavisni faktor do faktora koji se godinama dokazuju na razne načine, samo ne naučnim radom.

Šta kažu stručnjaci?

Stav Akademije je da strateškoj odluci Vlade Srbije o podršci realizaciji projekta još iz 2017. godine nisu prethodile odgovarajuće, nezavisne stručne analize na nacionalnom nivou. Naglašavaju da je država predvidela da kao podršku projektu uloži značajna sredstva u sektoru infrastrukture i saobraćaja. Realizacija projekta Jadar će, na pomenutoj lokaciji, u svemu u skladu sa potrebama i projektima investitora, izazvati šire društvene posledice i sprečiti potencijalni razvoj zelene poljoprivrede i proizvodnje zdrave hrane u regionu, stav je Akademije.

Osim svih već dobro poznatih rizika, Akademija tvrdi da realizacija projekta Jadar potencijalno nosi rizik od prirodnih izvora radioaktivnih zračenja, o čemu nema dostunih informacija. Ova osetljiva i visoko rizična problematika potpuno je zanemarena u procesu analize i odobravanja prostornog plana posebne namene projekta Jadar.

Akademija naglašava da, imajući u vidu opredeljenja i dosadašnje aktivnosti podrške državnih organa realizaciji projekta Jadar, upitno je da li će se dalji proces donošenja odluka odvijati na naučno zasnovan i transparentan način, uz učešće javnosti u skladu sa obavezama koje proističu iz Arhuske konvencije, koja je ratifikovana i za Srbiju obavezujuća.

Važno je naglasiti da se Srbija obavezuje da pomaže realizaciju projekta Jadar infrastrukturnim ulaganjima, a da nije poznato da li je izradila studiju opravdanosti koja bi, sa jedne strane, definisala državne projekte infrastrukturne podrške, njihova ulaganja i troškove, ukljući i vrednost prenamene zemljišta, a sa druge strane različite oblike državne dobiti u budućnosti, uz definisanje potencijalnih gubitaka. Odlučivanje bez podrobnih odgovarajućih tehno-ekonomskih studija nosi rizik mogućih drastično štetnih posledica po državu Srbiju, poručuje Akademija.

Šta je sporno?

Država Srbija će o svom trošku radi realizacije projekta Jadar uložiti značajna sredstva u sektoru infrastrukture i saobraćaja, o kojima nema detaljnih javnih podataka. Grade se pruga, put i gasovod, a ne zna se ni ko pije, niti ko i koliko plaća. Realizacija projekta Jadar vodi ka degradaciji predela doline Jadra i ugrožavanja primarnih prirodnih resursa: zemljišta, šuma, voda i originalnog biodiverziteta.

U podzemlju doline Jadra nalazi se značajne rezerve podzemnih voda u Srbiji, a predviđenim rudarskim aktivnostima dovodi se u realan i visok rizik od zagađenja. Prva bušenja su već zagadila bunare i curila u njive, a o tome se Vladini stručnjaci ne izjašnjavaju.

Česta je pojava destruktivnih bujičnih poplava Jadra, tako da je nemoguće garantovati zaštitu od probijanja nasipa, razaranja deponija, zagađenja doline Jadra i transporta polutanata do toka Save, zatim nizvodno do Šapca i Beograda, što se dogodilo izlivanjem Jadra.

Planirane deponije u priobalju potoka Korenita i reke Jadar, zapremine više miliona kubika, sa ogromnim količinama jedinjenja arsena, nikla, kadmijuma i olova, predstavljaju realnu opasnost za kvalitet podzemnih i površinskih voda.

Prostorni plan posebne namene projekta Jadar predaje najmanje 1.000 hektara u ruke kompanije Rio Tinto. Ovo znači da će poljoprivredno stanovništvo morati da se seli, a Srbija nepovratno gubi teritoriju na kojoj je osnovno zanimanje poljoprivreda i proivodnja zdrave hrane.

Drobnjak se izlanuo o dogovoru Rio Tinta i Puteva Srbije, a i dalje mu nije jasno šta je zgrešio

OGLAS

399 Shares
399 Shares
Share via
Copy link