Brinula sam o patrijarhu Pavlu na samrti, ove njegove reči nikada neću zaboraviti

Patrijarh srpski gospodin Pavle rođen je 11. septembra 1914. u Kućancima u Hrvatskoj. Oni koji su ga poznavali privatno govore da je bio jedinstvena ličnost, izuzetne skromnosti i dobrote.

I dok je bio među živima i posle smrti, Njegova Svetost služi kao primer brojnim vernicima. Priliku da ga upozna imala je i medicinska sestra Mara Tešić koja je o patrijarhu brinula dok je boravio na Vojnomedicinskoj akademiji, gde je i preminuo 15. novembra 2009. godine.

– Patrijarha Pavla poznavala sam 20 godina, a poslednje dve godine njegovog života trajalo je naše intezivno prijateljstvo. Izdvojiću neke njegove izjave i pouke. Kada bi ga doktor Lepić, koji je bio njegov vodeći lekar, pitao: ‘Vaša Svetosti, kako ste danas?’, odgovorio bi: ‘Ne bi bilo zgoreg da je bolje’. Učio me je kako da budem trpeljiva, kako da praštam, davao mi je na postavljena pitanja odgovore kroz razne priče. Kada sam mu se jednom prilikom poverila da moja deca odrastaju sama, a da su ipak dobri đaci i ljudi rekao je: ‘Sestro Maro, nisu oni sami, Bog je sa njima dok ste vi sa nama bolesnima’. Bila je to posebna energija na VMA za vreme njegovog boravka i svi smo to osećali – rekla je jednom prilikom Mara Tešić pa napomenula da to što je negovala patrijarha Pavla smatra darom od Boga.

Mara Tešić je kao glavna sestra na VMA lečila brojne druge verske poglavare, državnike, članove diplomatskog kora i njihove porodice. Za svoj rad nagrađena je ordenom:

– To me je podstaklo da budem još bolja, a tokom dugogodišnjeg rada sarađivala sam sa mnogim lekarima, uvaženim profesorima i naravno, kolegama. Zahvaljujući tome, ali pre svega mojoj stručnosti i profesionalnom odnosu prema svima koji su bili i jesu moji pacijenti nije bilo nezadovoljnih – rekla je Mara Tešić, po obrazovanju visoki zdravstveni tehničar opšteg smera.

Odricanje i problema u poslu bilo je mnogo, ali bi Mara, da može da bira, ponovo bila medicinska sestra. Spremna da u svakom trenutku pomogne drugima. I onda kada nije nimalo lako.

– Najteže je svakako bilo za vreme rata jer su nam tada svakog dana pristizali ranjenici sa najtežim povredama. To iskustvo je nemerljivo – dodala je i poručila: „Za sav moj trud na poslu Bog me je nagradio sa dvoje dece. Moja ćerka Ivana i sin Željko danas su odrasli, dobri i veoma uspešni ljudi. Odricanje se ipak isplatilo“.

Izvor: Kurir.rs/Blic