Osim što su ukusni, medenjaci su, što je najvažnije, zdravi. Nastali su još u 12. veku u nemačkim i austrijskim samostanskim kuhinjama od brašna, jaja i meda te začina koji su se u to doba koristili u narodnoj medicini, pa su se jeli za ublažavanje različitih zdravstvenih tegoba.
Nakon što je pre nekoliko godina otišla u penziju, Radoslava Beba Dabić iz Novog Sada konačno je našla vremena da se posveti kulinarstvu – svojoj davnašnjoj ljubavi. Učestvujući na jednom lokalnom takmičenju, njeni medenjaci osvojili su prvo mesto i tako je ova Novosađanka počela da brusi svoju veštinu. Danas njeni dekorativni medenjaci krase trpeze za mnoge praznike.
“Kod mene već sve miriše na predstojeće praznike. Mada se medenjaci prave za najrazličitije praznike, najviše volim božićne, jer me vraćaju u detinjstvo. Bili su nezaobilazni na trpezi moje majke, kako sam zvala baku, samo što su njeni bili okrugli I braon boje, a moji su podlegli trendu I postali šareniji I različitih oblika. Ukus je, međutim, ostao nepromenjen, kao I način izrade, mesim ih ručno – jer drugačije ne može.”
Naša sagovornica dodaje da odsustvo kvasca, praška za pecivo ili aditiva, garantuje uživanje u slasnom, a zdravom zalogaju.
“Skoro desetak začina dodajem medenjacima, tradicionalni su biber, cimet, karanfilić, ali tu su I neki egzotičniji, poput pimenta ili zvezdastog anisa.”
S obzirom na to da se bliže novogodišnji I božićni praznici, kao deo praznične trpeze ili kao poklon ispod jelke, paketić medenjaka obradovaće najmlađe, ali I one starije.
“Medenjaci su originalan poklon koji neće previše opteretiti kućni budžet onih koji poklanjaju.”
Treba reći i to, da medenjaci nisu kvarljiva poslastica, mogu da traju mesecima, ali ko bi im toliko vremena odoleo.
Dodaj komentar