Veliki broj eminentnih naučnika dao je ocenu da je na planeti Zemlji započelo novo „masovno izumiranje“.
Kao što samo ime kaže, radi se o pojavi koju odlikuje nestanak vrsta u velikom broju za vrlo kratko vreme, koje je ovog puta izazvano ljudskim faktorom.
U proteklih 500 miliona godina, planeta je pet puta bila svedok perioda tokom kojih je u treptaju oka geološke istorije nestalo više od polovine živih bića.
Sveukupno, više od 90 odsto vrsta koje su nekada hodale, plivale, letele ili puzale Zemljom sada je izumrlo.
Prvo masovno izumiranje odigralo se pre oko 445 miliona godina. U takozvanom „Ordovicijsko-silurijskom izumiranju“ nestalo je između 60 i 70 odsto vrsta. Veruje se da je do tog istrebljenja dovelo kratko ali veoma snažno ledeno doba.
U to vreme se živi svet najvećim delom nalazio u okeanima. Naučnici smatraju da je brzo formiranje glečera zamrzlo najveći deo vode na planeti i dovelo do drastičnog pada nivoa mora. Morski organizmi poput sunđera i algi su najviše stradali, kao i školjke, primitivni glavonošci i ribe bez vilica zvane ostrakodermi.
Zatim je pre oko 360 do 375 miliona godina usledilo tzv. „Kasnodevonsko izumiranje“, u kom je nestalo do tri četvrtine živog sveta. Ponovo su najviše stradali morski organizmi, usled smanjenja količine kiseonika u okeanima.
Kao najverovatniji uzroci takvog razvoja događaja navode se variranje nivoa okeana, klimatske promene ili čak udar asteroida. Prema jednoj teoriji širenje kopnene vegetacije dovelo je do manjka kiseonika u vodama. Verovatno najpoznatija žrtva „Kasnodevonskog izumiranja“ bili su trilobiti, artropodi koji su živeli na okeanskom dnu.
Posebno razorno bilo je „Permsko-trijasko izumiranje“, pre oko 252 miliona godina. Taj period, nazvan i „majka svih izumiranja“, odneo je 95 odsto vrsta. Izazvana po svoj prilici udarima asteroida i vulkanskom aktivnošću, ta biološka kriza je opustošila i okeane i kopno. Neki naučnici veruju da je trajala milionima godina, dok drugi smatraju da je trajala samo 200.000 godina.
To je bio jedini put da su masovno nestali insekti. Nestale su i poslednje preživele vrste trilobita, kao i neke vrste ajkula i riba. Na kopnu, istrebljeni su, pored ostalih, i mošopi, više metara dugi gmizavci biljojedi.
Usledilo je „Trijasko-jursko izumiranje“ i nestanak 70 do 80 odsto vrsta, zbog brojnih i ne do kraja razjašnjenih razloga. Prema jednoj teoriji, okidač su bile masivne erupcije lave usled razbijanja superkontinenta Pangee, što je pratilo i oslobađanje velikih količina ugljen-dioksida koje je dovelo do brzih klimatskih promena. Iako neki naučnici sumnjaju i na asteroide, do sada nije pronađen nijedan krater.
Na prelazu iz perioda trijasa u juru nestale su brojne vrste velikih kopnenih životinja, među kojima i najveći broj arhosaurusa, predaka dinosaurusa ali i današnjih ptica i krokodila. Istrebljen je i najveći deo vrsta džinovskih vodozemaca.
Za sada poslednje, i verovatno najpoznatije masovno izumiranje desilo se na kraju perioda krede, pre 66 miliona godina, po svoj prilici zaslugom asteroida koji je udario područje današnjeg meksičkog poluostrva Jukatan i ostavio ogroman krater. Izumrli su svi neleteći dinosaurusi, ali je na kopnu preživeo najveći broj vrsta sisara, kornjače, krokodili, žabe i ptice. U morima su opstale ajkule, morske zvezde i ježevi.
Nestanak dinosaurusa je omogućio širenje sisara, koje je na kraju dovelo do nastanka homosapijensa, vrste odgovorne za izvesno šesto masovno izumiranje.
U Parizu je trenutno u toku skup naučnika i diplomata iz više od 130 zemalja koji posle 15 godina rade globalnu procenu ekosistema.
Dodaj komentar