Koronavirus Svet

U Hrvatskoj razgrabljene maske koje ubijaju koronavirus, u čemu je njihova tajna?

bakarne-maske

Kako se pandemija Covida-19 pretvorila u globalnu krizu bez presedana, jedno od ključnih medicinskih pomagala koje je u fokusu nauke, medicinske industrije i javnosti trenutno su maske.

U novije vreme sve popularnije postaju antivirusne maske.

U Hrvatskoj je poslednjih dana puno govora bilo o tzv. bakarnoj maski izraelske proizvodnje koja se reklamira kao maska koja može da se koristi više puta i sigurnija je jer ubija viruse.

Prema informacijama do kojih je došao portal Index u kompaniji RiniGARD-a, koja je uvozi, maska ima antibakterijska i antivirusna svojstva.

Kako javlja RTL, ove maske već su razgrabljene. U jednoj apoteci u Zagrebu otkad su stigle prodato je više od 1000 komada.

Za novu pošiljku već je sastavljena i lista čekanja.

– Traže ili one maske s bakrom ili one izraelske maske jer većina ljudi je čula nešto o tome na televiziji. Neki razumeju otprilike o čemu se radi. Neki samo znaju da su maske koje mogu korisiti više puta pa računaju da će im biti isplativije – izjavila je Marina Marušić Fojs, magistar farmacije.

– To je troslojna maska koja ima unutrašnji i vanjski sloj impregniran s bakar oksidom. Taj bakar oksid deluje antivirusno i antibakterijski, a to je to svojstvo koje onda omogućava da se ta maska može više puta koristiti zato što se ona neće sama zaprljati s tim virusnim materijalom – rekla je Marušić Fojs.

Cena je 40 kuna po komadu ili oko 620 dinara.

– Trenutno nemamo nikakvih informacija koje bi ukazivale na to da su ove maske na bilo koji način štetne za korisnika. Ove su maske na naše tržište stavljene kao medicinski proizvodi klase prvog rizika. To označava nizak nivo rizika za korisnike – pojasnila je Ivana Šipić Gavrilović iz Hrvatske agencije za lekove i medicinske proizvode.

Kakve su to maske?

Na službenoj stranici kompanije piše da se virusi i bakterije filtriraju u višeslojnoj strukturi (oko 99%) te da se značajno uništavaju kada se nađu u kontaktu s tkanjem.

Antivirusna svojstva daju joj mikro-čestice bakrenog oksida koje se nanose na slojeve maske.

U RiniGARD-u tvrde da nema rizika od samo-inficiranja kada se dodiruje površina maske. Maska je 100% pogodna za recikliranje i odlaganje, a prikladna je i za osetljivu kožu.

Ne izaziva iritacije. Ima certifikate CE i FDA.

Ideja je ta da bi ona trebala da omogući da se bez dezinfekcije ili pranja može nositi više puta te da bakreni oksid u njoj uništava viruse još dok je nosimo kako bi se smanjio rizik od prenosa virusa s površine maske u oči, nos i usta.

Ona je naučno utemeljena jer bakar oksid zaista uništava viruse. Taj efekt odavno je poznat u medicini.

To sve zvuči vrlo praktično i zanimljivo jer se veći efekt zaštite dobija za manje novca i uz manje problema oko pranja, održavanja i odlaganja.

Zašto su antivirusne maske važne i potrebne?

Razvoj antivirusnih maski treba sagledati kao značajnu nišu u širem kontekstu razvoja višekratnih maski.

Naime, pandemija je globalno uzrokovala nestašicu verifikovanih maski jer ih svakodnevno koriste milijarde ljudi, a važno je da ih uvek bude dovoljno, naročito za medicinsko osoblje.

Kako su cene maski od početka pandemije porasle, obaveza njihovog nošenja predstavlja i finansijski problem, osobito za siromašnije, brojnije porodice u kojima ih svaki član svakodnevno mora koristiti – za odlazak u školu, na posao, u javnom prevozu itd.

Konačno, jednokratne maske koje se bacaju nakon relativno kratke upotrebe predstavljaju i velik ekološki problem.

Zbog toga neke kompanije razvijaju biorazgradive maske.

Takva situacija zasigurno će se nastaviti još neko duže vreme, a ona je, među ostalim, dovela do širenja zbrke i dezinformacija o maskama.

Zbog svega navedenog višekratne, a osobito antivirusne maske nameću se kao moguće važno rešenje za ceo niz problema.

Ali važno je ispravno razumeti kako one funkcionišu, kao i to šta od njih možemo, a šta ne možemo očekivati.

Kako funkcionišu antivirusne maske?

Antivirusna maska ​​je maska ​​koja ubija ili eliminiše viruse u kratkom vremenu, a uz to osigurava osnovne performanse filtriranja kapljica koje prenose viruse.

One su, između ostalog, važne zato što virus SARS-CoV-2 može dugo preživeti na površini maske koja ga je blokirala.

To stvara mogućnost sekundarne infekcije.

Naime, mnogi ljudi imaju potrebu nameštati maske koje im stvaraju neprijatnost, a potom i dodirivati lice. Ako su na površini maske zapele kapljice koje sadrže viruse, postoji opasnost da se oni prenesu u organizam.

Jedno novije istraživanje pokazalo je da SARS-CoV-2 izuzetno dugo preživljava u okolini.

U aerosolu u vazduhu može preživeti najmanje 3 sata, na površinama od plastike i čelika najmanje 72 sata, a na površini od bakra koji ima određena antimikrobna svojstva više od 8 sati.

Naravno, neće preživeti svi virusi, već neki deo koji može ili ne mora biti dovoljan za infekciju.

Stoga su antivirusne maske vrlo korisne na mestima na kojima su koncentracije virusa velike, kao što su bolnice i područja izolacije bolesnika.

Različiti zanimljivi koncepti i mehanizmi delovanja

U svetu se trenutno razvijaju antivirusne maske koje funkcionišu na različitim principima.

Najveći izazov u njihovom dizajniranju je to što moraju ubiti virus u kratkom vremenu, u idealnom slučaju u nekoliko sekundi.

Iako postoji mnogo antivirusnih materijala, njihovu brzinu ubijanja virusa tek treba temeljno proveriti. Istovremeno antivirusni materijali moraju biti sigurni za ljudsko zdravlje.

U mnogim institucijama koriste se nanomaterijali ili nanoreagensi koji imaju skrivene opasnosti i zahtevaju dalje eksperimentalne provere.

Takođe, protivvirusni materijali moraju imati dobru trajnost.

Većina savremenih istraživanja usmerena je na razvoj ili odabir antivirusnih materijala.

Međutim, ti materijali mogu prouzrokovati sigurnosne probleme.

Zbog toga bolji izbor mogu biti antivirusna rešenja koja se temelje na fizičkim rešenjima – recimo za maske se mogu koristiti površinski materijali koji nemaju svojstva privlačenja ili pak površine s nanostrukturama koje imaju antivirusna svojstva.

Međutim, takvi materijali tek se razvijaju.

Za ilustraciju navedimo nekoliko primera tehnoloških rešenja.

Jedna izraelska kompanija razvija maske koje sadrže poroznu penu od grafena koja zaustavlja kapljice s virusima.

One bi trebalo da se dezinfikuju tako da se nakon nošenja kroz njih propusti struja.

U Hong Kongu jedan tim razvija maske s nanočesticama dijamanta. Prema autorima te čestice se vezuju na virusne ovojnice i uništavaju ih.

Jedna izraelska kompanija razvija maske u čije su tkanje ugrađene čestice cinkovog oksida. One ispuštaju jone koji reaguju s ovojnicama virusa i deaktiviraju ih.

Postoji i koncept maske u kojima se korite soli. Kapljice u kojima se nalazi virus zaustavljaju se na tkanju u kojem se nalazi natrijev hlorid.

Kapljice prvo otope so, a potom, kako isparavaju, u njima dolazi do ponovne kristalizacije koja uništava strukturu virusa.

Sve ove maske razvijaju se i istražuju. Njihovi koncepti su zanimljivi, ali će trebati vremena da se pokaže koliko su učinkovite.

O čemu treba voditi računa?

Kako smo istakli na početku teksta, treba razumeti određena ograničenja antivirusnih maski.

Njihov prvi i glavni problem jeste dizajn koji bi trebao omogućiti da se mogu koristiti više puta.

Izraelske maske s bakar oksidom u suštini su iste po dizajnu i materijalu klasičnim jednokratnim hirurškim maskama.

One se predstavljaju kao višekratne s time da se ne smeju prati.

To predstavlja određeni problem jer će u roku od oko sedam dana verojatno postati začepljene nekim česticama kože, masnoćama tela, osušenom slinom, puderom koji se nanosi na lice, prašinom i sl.

Zato je pitanje mogu li one stvarno biti efikasne mesec dana ili duže kako se reklamiraju.

Jedan od problema takođe je i mogući preuveličani osećaj sigurnosti koji bi takve maske mogle stvarati.

Naime, treba imati na umu da one, baš kao i obične hirurške maske, ne prianjaju savršeno uz lice, što znači da određene količine kapljica mogu proći, a da se ne filtriraju, sadržavale one bakar oksid ili ne.

Takođe, treba istaknuti da antivirusne maske, mada mogu delovati antimikrobno, neće ubijati viruse odmah, u sekundi, već kroz nekoliko minuta.

Stoga uvek postoji mogućnost sekundarne infekcije.

Dalje, one ne deluju kao filter koji će ubiti sve viruse koji bi se mogli nalaziti u ljudskom dahu koji prolazi kroz masku.

One će s vremenom ubiti samo one viruse koji su zaustavljeni u tkanju maske.

Takođe ne treba zaboraviti da maske, uključujući i antivirusne, prvenstveno štite druge od nas. Onima koji ih nose pružaju manju zaštitu.

Konačno, važan problem u celoj priči jeste i to da su takve maske medicinska pomagala klase 1.

To znači da ne moraju podlegati rigoroznim proverama kakve se rade za lekove ili vakcine.

Proizvođači eventualno mogu objaviti neke rezultate svojih istraživanja efikasnosti maski, ali ih niko neće temeljno proveravati.

Drugim rečima, maske su vrlo važna zaštita od covida-19, a antivirusne mogu biti još bolja. No, treba voditi računa o tome jesu li verifikovane, a čak i ako jesu, treba s njima rukovati s odgovarajućim oprezom.

Drugog talasa neće biti, jer se ni prvi neće ugasiti

Dragana Krstić

Dragana Krstić

Blogerka, opasno navučena na šoping, i jednako toliko vezana za putovanja.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

74 Shares
Share via
Copy link