Magazin Moda

Maša je skije zamenila iglama za pletenje, ne ispušta ih do 4 ujutru, a komade njenog brenda žele svi

mašinka
Foto: Privatna arhiva

Gledala sam baku kako zimi, na selu, kad se obave poslovi oko kuće i po kući, munjevitom brzinom manevriše iglama za pletenje, prilazila, zagledala, pokušavala da “skinem” pokrete koji vode do mekih i toplih džempera, kapa i rukavica, nije vredelo. Klot-frket za mene je bio i ostao špansko selo. A možda se samo nisam dovoljno udubila.

– Baba, ma kakvi, nije imala živaca da me nauči pletenju. Uključila sam Jutjub i krenula. Jednu kapu pravila sam deset dana, plela, rasplitala, priča mi Maša Kozić, bivša skijašica i instruktorka kajta, koja je profesionalno bavljenje ekstremnim sportovima zamenila – iglama za pletenje i šivenje.

mašinka
Foto: Privatna arhiva

A jednako zanimljiva i živopisna poput kapa i džempera koje ta 28-godišnja kreativka pravi, jeste njena priča o počecima bavljenja sportom.

– Ja sam ćerka čoveka koji ima kafanu Jaram na Kopaoniku. On je to otvorio 1989. Tamo sam odrasla, išla i u školu prva četiri razreda, sa svega sedmoro dece različitog uzrasta. Bila je jedna učionica za sva četiri razreda.

Do sedme godine vozila je snoubord, a onda ju je kum stavio na skije i tu je počela njena strast prema tom sportu.

– Posle tri dana bilo je “Hajdemo na trku!” “Na kakvu trku?”, upitala sam. Državno prvenstvo Jugoslavije – ja odem i osvojim treće mesto.

U petom razredu Maša je bila u reprezentaciji, 250 dana godišnje na snegu, van Srbije, i ostvarivala dobre rezultate.

– Tri godine sam održavala olimpijsku normu i trebalo je da idem u Soči na Olimpijske igre. Međutim, Skijaški savez Srbije nije za to dao novac. Nisam više u tome videla smisao. Pomislila sam “Nije život samo skijanje”.

Malo je i kajtsurfing, ispostaviće se – leti je Maša Kopaonik zamenila Adom Bojanom, vozila kajt i postala i instruktorka. A igla koja je probušila onaj balončić maštanja o nastavku skijaške karijere, zamenila je ona koja je stvorila brend odeće – Mašinka. I to baš tamo, na Adi Bojani.

– Ceo život sam nešto muljala po rukama i plela, ali nisam pomislila da bih time mogla da se bavim. Stare pertle se ne bacaju, nego se prave privesci, bila je Mašina deviza.

Priseća se te 2017. i momenta kada joj je, dok je pravila priveske za drugare od kajt linija, prišla prva mušterija.

– Jedan dan je došla neka Ruskinja, pogledala me i pitala “Skolko stoit?”. Kažem 5 evra. Ona kaže “Može li 2?” Zaradila sam 10 evra i pomislila – zašto ja ovo ne počnem da radim?

Iz Beograda je naručila konce, pravila narukvice svima redom po plaži. I svi su se oduševili.

– Sve je bilo u skladu sa kajtom i sa Adom Bojanom.

Leto je bilo rezervisano za narukvice na tom rečnom ostrvu Jadranskog mora, zima – za bandane za skijanje, na Kopaoniku.

– To se isto prodavalo, bilo je nešto što niko nema.

Nešto što su svi imali, ponovo kada je došlo leto bili su, jasno, kupaći kostimi. Tako su makar Maši govorili ljudi iz njene okoline, na njenu ideju da se na primorju ponovo pojavi sa tim odevnim komadima. Ali Mašina mašta je bila jača od nepoverenja drugih.

– Sašila sam pedesetak kupaćih kostima. Svi su mi rekli “Ma daj, ko će to kupovati, ima toliko kupaćih kostima?”. Ja se naljutim na sve, odem na Adu Bojanu i prodam sve što sam sašila, priča mi pobedonosno.

Tamo je upoznala čoveka za kojeg se nakon samo dva meseca udala, a on je, ističe, postao vetar u leđa za svaku njenu zamisao u okviru brenda Mašinka.

– Za sve što sam zamislila, on je rekao “Pravi!” Zajedno smo postali i dizajneri i veb dizajneri.

Posao je, kaže, počeo da cveta. Sada svi žele njene kupaće kostime, “flamingo majice”, kombinezone, džempere, kape… a ona ne planira da stane.

– Sve je za svakoga. To je nešto što bih ja sama volela da nosim. Kad mi nešto novo padne na pamet ostavljam sve, šta god da radim, gde god da sam, crtam, pišem i odmah realizujem plan.

Poslednji je bio radionica pletenja, održana proteklog vikenda u Beogradu, u baru “Daska i veslo” na Savi. Maša isprva nije verovala u to da će interesovanje biti veliko, ali ispostavilo se neverovatnim.

– Bezveze sam objavila na stranici “Ko ne zna da plete, a želeo bi?” Javilo mi se njih petsto. Sledeći Instagram stori – “Ko bi voleo da nauči da plete?” – javi se njih dvesta, priča nam Maša kroz smeh i dodaje da će radionice nastaviti da održava nedeljom, sve do 1. januara.

Pa ako biste voleli da naučite nešto novo… Samo je nemojte zvati pre 11h, ta ekstremna sportistkinja divljeg duha, kako za sebe kaže, ne ispušta pletivo iz ruku do 4h ujutro.

Novosadski muzičar napravio brend odeće da pomogne napuštenim životinjama

Sandra Žigić

Lingvistkinja bačena u novinarsku vatru. Zaljubljenica u umetnost, mediteranske gradiće i kulinarstvo. Reči i začine biram pažljivo

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

82 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap