Marko Atlagić. Penzionisani profesor Marko Atlagić. Doktor istorijskih nauka Marko Atlagić. Poslanik Marko Atlagić od sada je i predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Pravi čovek na pravom mestu, s obzirom na tužnu sliku degradiranog obrazovanja.
Ovaj nekadašnji komunista, a potonji radikal, danas je naprednjački prvak koji uživa sve društvene privilegije zahvaljujući sekti kojoj pripada. On je danas gospodin narodni poslanik, svoj na svome, još jedan mini predsednik u ovom oboru u kojem nekim čudom još uvek egzistiramo.
Čovek koji je svojim postajanjem i radom zadužio samo svoju porodicu i stranku kojoj danas pripada, a nikako državu i narod svojim kvazipatriotskim busanjem u grudi junačke, pre izvesnog vremena usudio se da o istaknutim pojedincima iz oblasti kulture i obrazovanja govori na najvulgarniji i najprimitivniji način, dostojan isključivo kočijaša iz naprednjačkih ergela.
Profesor koji je obrazovao generacije nesrećnih studenata usudio se da spočitava patriotska osećanja jednoj Jelisaveti Seki Sablić, ženi koja je svojim dramskim radom ostavila neizbrisiv trag u našoj kulturi.
Ukoliko se ne sećate, ona je u intervjuu za NIN komentarisala društveno-politička zbivanja u Srbiji, a jedna njena izjava Atlagiću je zaparala uši i naterala ga da ne ćuti, već da zariče i zamekeće iz svoje poslaničke klupe.
Seka Sablić je rekla da je „otadžbina tamo gde ti je dobro, a ne gde su sarme“ što je, kako mladi kažu, ’trigerovalo’ doktora Atlagića da presudi kolika je ona zapravo Srpkinja.
– Ovoj gospođi zaista nedostaje patriotizam. Ona je izjavila da je otadžbina tamo gde ti je dobro, a ne gde ti je sarma. Gospođo, vi imate manjak patriotskih osećanja. Patriotizam je kamen temeljac čovekove moralnosti, svetinja čovekove duše. Zapamtite, gospođo Sablić, patriotizam je najveći ukras čovekove duše, koji vi, gospođo Sablić, ne posedujete – izgovorio je bez zadrške i trunke srama Atlagić u skupštinski mikrofon.
U zaštitu joj je tada stao kolega Dragan Bjelogrlić koji je na sebe preuzeo razračunavanje sa ovim SNS jurišnikom.
Bjelogrlić je između ostalog kazao da je “siguran da je velika većina naše nacije ponosna što imamo Jelisavetu Seku Sablić i da se stidi ljudi poput Atlagića“.
Ovakav komentar je potpuno razjario pobesnelog Maksa Atlagića sa Prištinskog univerziteta. Ponovo je iskoristio skupštinski mikrofon kao megafon svog primitivizma.
– O gospodinu Belogrliću, Bjelogrliću… On je bez truna morala i stida. Da ima barem malo morala, ispunio bi obećanje da će napustiti Srbiju ako propadnu protesti ‘1 od 5 miliona’. Zato ga pozivam da ispuni obećanje, kao visoko moralna osoba… Bjelogrlić je moralna sramota nacije i Srbije – kazao je između ostalog još jedan doktor iz naprednjačkih redova.
Nije mu to, nažalost, jedini ispad. Bilo ih je još, a kao profesor fakulteta želeo je da se razračuna i sa nekadašnjom profesorkom Elektrotehničkog fakulteta Srbijankom Turajlić. Teško ih je nazvati kolegama. Sebi je, ladno, dao za pravo da profesorku Turajlić nazove moralnom nakazom. Kakav lik je naš Maks Atlagić.
Ni drugi kritičari režima i pre svega predsednika Vučića i njegovih najbližih poltrona nisu ništa bolje prošli. Među ‘obeleženima’ su i takozvani lideri opozicionih partija i pokreta i nekadašnji kandidati na izborima.
Saša Janković je neborjano puta vučićevićevski prozvan Sale Prangija, Dragan Đilas je kao i uvek Điki sa dodatkom ‘Mafija’, Boris Tadić je ‘lipicaner’, a prozivani su i Vuk Jeremić, Saša Radulović, istoričarka Dubravka Stojanović i mnogi drugi koji iskaču iz ovakvog sistema.
Koliko god se predsednik Srbije Aleksandar Vučić, samo ponekad, čini kao čovek svestan odgovornosti, koji upozorava na ozbiljnost situacije, naročito na Kosovu i Metohiji, koji se predstavlja kao političar koji se domaćinski odnosi prema državi koja mu je data na upravljanje, mali milion poteza koje je povukao i selekcijom ljudi koju vrši već desetak godina izaziva glavobolju i očaj svih još uvek trezvenih građana koji nisu pobegli u stanje zombiranosti i potpune isključenosti i nezainteresovanosti za bilo kakve poslove kolektivnog identiteta.
Odabir pobesnelog Marka Maksa Atlagića za predsednika Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo samo je još jedno u nizu poniženja koje doživljavamo odabirom da živimo u sopstvenoj državi, na sopstvenoj zemlji.
Uostalom, kako nas je iskustvo naučilo i život išibao, možemo samo da kažemo ono standardno ‘ćuti, dobro je’. Zamislite da je predsednik i prvorođeni odlučio da obrazovanje prepusti u ruke Marijanu Rističeviću…
Dodaj komentar