Beograđanin Marjan i njegova supruga Šajen, rodom iz Los Anđelesa, odlučili su da urade ono o čemu sve više ljudi mašta. Oni su bogati Dubai zamenili za život u prirodi, na Zlatiboru u blizini Čajetine. Mnogi se ne usuđuju na tako radikalnu, ali ipak odlučnu odluku, ali ovaj srećan par odgaja svoje dvoje dece u zdravoj sredini, na čistom vazduhu i uz zdravu hranu.
Šanej je nakon studija u Los Anđelesu njen avanturistički duh odveo u Koreju, gde je radila kao učiteljica engleskog jezika. Nakon dve godine seli se u Dubai gde se, posredstvom zajedničke prijateljice, upoznaje i zbližava sa Marjanom koji je tamo radio kao frizer. Nakon osam meseci zabavljanja odlučili Marjan ju je zaprosio, a onda im je sudbina podarila dvoje prelepe dece.
Marjan je rođeni Beograđanin, kome je otac rođen na Zlatiboru, a kod dede u porodičnoj kući proveo je veći deo slobodnog vremena u detinjstvu i mladosti. Prilikom odmora i poseta Srbiji, primetili su da manje vremena provode u Beogradu, a više na Zlatiboru i to ih je navelo da u blizini porodične kuće kupe malo parče zemlje i sagrade svoj novi dom.
Postajao je plan da započnu novi život u Americi, gde je Marjan kaže već našao i zaposlenje, ali su zajednički doneli odluku da žele decu da podižu u prirodi i zdravom okruženju.
– Prva opcija je bila Amerika, ja sam tamo i posao našao ali od te ideje smo brzo odustali. Kada dođu deca, prioriteti se menjaju, postavlja se pitanje gde je život za decu bolji. Jednom nogom smo živeli u Dubaiju, drugom ovde, sve do 2018. kada smo prelomili. Došli smo ovde, šetali se planinom, jahali konje i odlučili da je to to, jer svaki put kada smo tamo odlazili ovo nam je sve više nedostajalo – objašnjava Marjan.
Kaže da nisu imali jasnu ideju kako i od čega će zarađivati, ali da su doneli odluku i samo im je trebao detaljniji plan.
– Nismo odmah imali plan za posao, ja sam i dalje putovao u Dubai, ona je pokušavala nešto onlajn da radi, pripremali smo kućicu za izdavanje, ali nije bilo lako. Dobili smo veliku pomoć od opštine Čajetina, to nas je čak i zaprepastilo. Kada prvi put upoznajete neke ljude koji vam prilaze otvorenog srca, nude pomoć i pokazuju dobrodošlicu, razumeju našu odluku, to je za nas bio poseban utisak. Pomogli su nam da započnemo život ovde, ona je dobila posao, decu su nam u obdanište primili bez problema, ja sam počeo da radim svoj posao u jednom hotelu. Malo po malo, mislim da smo se brzo adaptirali. Bilo je i onih koji su našu odluku nazivali suludom, dan danas ima toga, ali to je njihova briga, a ne naša – uživa Marjan dok prepričava svoje iskustvo i komentare okoline.
Šanej uživa u šansi koja joj se ukazala da živi u prirodi, uživa u svim čarima, a naučila je kako da sprema i srpske kulinarske specijalitete.
– Priroda je broj jedan, hrani mi dušu, uživam u njoj, ceo život sam želela da što više vremena da provodim u prirodi, putovala kad god mi se pružila prilika, ali život u prirodi mi nije bio dostupan. Lepo mi je, srećna sam, porodica mi je srećna, živimo zdrav život. Hrana je super, pasulj, kajmak, pršuta… Karađorđeva šnicla je nešto najlepše što sam u Srbiji pojela. I ja učim da spremam tradicionalna srpska jela, mesim hleb, sa svekrvom sam naučila da pravim ajvar, dobro mi ide i sve me to raduje. Sada izdajemo tu kućicu, imamo goste pa sam ja pre korone pripremala i doručak za goste, razne pite i sve ono što čini hranu ovog kraja – kaže Šanej.
Ne može da se navikne na ogovaranje okoline, jer za nju je to novi način komunikacije i na neki način blagi kulturološki šok. Deluje,ipak, da joj je ta naša loša osobina zapravo neobično simpatična.
Deca već govore oba jezika, a ona i dalje nije savladala srpski. Kaže potrudiće se da ga u narednom periodu i sama progovori iako Marjan već po navici sa njom komunicira na engleskom, piše Nova.rs.
Uživa u svojoj bašti, životinjama i seoskim obavezama, ali veoma ceni i voli srpsko gostoprimstvo. Kaže da se stranci u Srbiju vraćaju upravo zbog toga.
– Gde dod odete, ovde će vas ugostiti, iako vas ne poznaju, u svetu to nećete dobiti, retko, retko gde, retko je koja nacija takva. Naučila sam dosta, učim od drugih ljudi i usvajam taj odnos. U Americi kada odete kod nekog u goste, dočekaće vas rečima, sve se svodi na razgovor i ništa više. Ovde odmah kafa, rakija, pitaju te hoćeš li nešto drugo, nude vas hranom, ja na to nisam navikla ali sam naučila da je to domaćinski odnos. Kada smo bili kod jedne moje rođake u Americi, posle nekoliko sati Marjan me pitao da li će ga neko ponuditi kafom, čašom vode, a ja sam mu objasnila da hoće ako traži, sada razumem zašto je to tada za njega bilo čudno – smeje se Šanej.
Nadaju se da će vremenom moći da prošire imanje.
– Zasadili smo svoju baštu, imali smo svoje povrće, krompir, cveklu, pasulj, kupus, šargarepu, paradajz. To nas je baš učinilo srećnim, uzimate resurse iz zemlje, bez hemije, potpuno zdravo. Deca su nam pomagala, išli smo zajedno u baštu, oni sa malim motičicama i učestvuju u tome, to je blagodet. Nema cenu to da će deca da nauče kako se šta gaji, kako se bere, to je za nas važno. Učimo, pomažemo se internetom, komšije pomognu koliko mogu, ali ovde ljudi toliko rade da nam je greh da trošimo njihovo vreme. Imamo i kokoške, ćurke, pse i mačku, za sada imamo uslove za toliko. Kada jednog dana sagradimo štalu i budemo možda imali veći plac, voleli bismo još životinja, pre svega konja – zaključuje svoju životnu priču Marjan.
Dodaj komentar