Jedino mesto u Srbiji gde su se „Bogu i narodu“ zaklinjali i knez Miloš Obrenović i vožd Karađorđe jeste manastir Vraćevšnica, koji se nalazi 20 kilometra od centra Gornjeg Milanovca. Smešten u gustoj šumi i skriven od pogleda nije bio laka meta za Turke, pa su tu odrastala srpska muška deca, kako ne bi bila odvedena u janjičare.
– Vožd Karađorđe je 1812. godine ovde sazvao Skupštinu na kojoj su objavljeni zaključci Bukureštanskog mira, a čemu je prisustvovao i konzul Ivelić, izaslanik ruskog kralja Aleksandra. Narodne vođe dobile su orden, časni krst, a Karađorđe lentu Svete Ane – rekla je za RINU, monahinja koja u Vraćevšnici boravi od 1956. godine i dodaje da se upravo u ovom manastiru često rešavala sudbina srpskog naroda.
– Na veliki praznik, Cveti, knez Miloš je ovde okupio vojsku, svi su bili na noćnoj liturgiji, vođa se pričestio i ranom zorom otišli su u Takovo gde je položena zakletva, a na Đurđevdan 1818. godine u ovom manastiru je Kragujevac proglašen za srpsku prestonicu. Ovde je vodio duge razgovore sa Milentijem Popovićem, tadašnjim arhimandritom i svako teško pitanje, zajedno su rešavali – priča monahinja istoriju ovog svetog mesta.
Manastir je podigao Radič Postupović, sin vojvode gružanskog Milutina, 1428. godine. Svaki kutak odiše mirom i spokojnom tišinom, koju remeti samo žubor reke i cvrkut ptica.
Kažu da je ovo bila druga kuća dinastije Obrenović, čiji članovi su ovde bili česti gosti, a u dvorištu se nalazi i grob Miloševe majke, koja je kod Srba poznata kao baba Višnja.
– Pored babe Višnje ovde su sahranjena i tri Miloševa deteta, koja su umrla brzo nakon rođenja, Gavrilo, Marija i Ana. Turci su čak pet puta pokušali da manastir opljačkaju i spale, ali to im nije uspelo. Knez Miloš je 1856. godine obnovio manastir kakav je bio pod Radičem – kaže monahinja.
Da je ovaj manstir zaista kao drugi dom Obrenovića i čuvar srpske istorije dokazuje i muzej u kom se nalaze autentične stvari koje su koristili lično knez Miloš i njegovi potomci.
– Ovo je krevet kneza Miloša, na njemu se nalazi grb Obrenovića koji je stigao sa rumunskog imanja i jastuci koje je lično vezla kraljica Draga Mašin – pokazala je mati desni ugao ove spomen sobe srpske dinastije.
Odmah pored nalazi se salon Aleksandra Obrenovića od kuvanog orahovog drveta koji su mu otac i majka kupili u Francuskoj, a iznad je je slika kneza Miloša koju je naslikao lično Đura Jakšić.
Međutim, ono što najviše privlači pažnju jeste ogledalo, koje je kraljica Natalija poklonila manastiru u znak zahvalnosti.
– Ona je ovde dolazila dok je u stomaku nosila kralja Aleksandra, dobre meštanke ovog kraja su ispod fijakera kojim je dolazila postavljale dušeke i jastuke – da se mali ne trucka. Želela je da im se oduži i pruži čast da se ogledaju u kraljevskom ogledalu – rekla je monahinja.
Manstir Vraćevšnica je 1949. godine, blagolsovom Svetog vladike Nikolaja osnovan kao ženski, a prva igumanija bila je mati Ana koja je svesrdno pomagala narodu. Ovde, u kanjonu rečice istog naziva kao i ova sveta kuća, na kraju druma sve i dalje podseća na srednji vek.
Monahinje vredno rade i održavju manastir i imanje, sa kog proizvodi završaju na njihovoj trpezi. Gaje stoku, prave sir i kajmak, pa čak i melju brašno.
Dodaj komentar