Majku bebe koja je pala kroz prozor zakucali smo rekordno na krst

Nakon što su mediji objavili da je dete starosti sedamnaest meseci palo sa drugog sprata zgrade u Kraljevu i da je prebačeno hitno u Beograd gde mu se bore za život, oglasila se javnost da da svoje viđenje cele situacije koja po priči komšije (?!) glasi: “Čuo sam da je mama sređivala stan, dok se dete igralo.”

Majka je prikucana na krst, ekserčinama dugačkim i debelim ko prst za samo nekoliko sati. Više, reklo bi se, nije potrebno ni utvrđivati činjenice, jer javnost uvek sve zna. Jasno. Baš kao i komšija. Verovatno ima neku rupu u zidu, perverznjak matori (karikiram).

Saznali smo iz medija da je majka samohrana. Eto, to je izgleda bilo važno otkriti, “baca posebno svetlo na ovaj nesrećan slučaj”, jer da nije, dete ne bi palo, tu bi bio tata. Takav se zaključak nameće. Kakve veze ima da li je majka samohrana ili ne, ne kapiram? Kao ne može da se desi da dete padne majci koja živi u harmoničnom braku?

Kada ćemo izaći iz jebenih predrasuda i šablona?

Iako imam pitanja koja me kao majku u vezi sa svim ovim kopkaju, ne bih se usudila da morališem i zakucavam eksere. Da je čudno što je prozor ostavljen otvoren, jeste. Da je čudno da se dete penje do njega uz pomoć nečega, jeste. Ali baš zato treba da se ostave istražni organi da ispitaju kako je do nesreće došlo.

Ne bih bila u koži ove majke, jebeš šta javnost priča, bore joj se detetu za život.

…

Da li bi ovakve osude bile pisane da se desilo da je dete palo samohranom tati?

Možda bi, ali ne na ovakav način. Ne sa ovoliko mržnje.

Pisali bi: jadan, sređivao kuću, desilo se. Ili: Kurva ga ostavila, treba detetu biti i majka i otac.

Ili: A gde je mama u celoj priči?

I slične varijacije sa istom suštinom: žena je uvek kriva, dok je muško skoro uvek isprovocirano, jadno ostavljeno, samohrani otac uvek će imati teži prizvuk.

Pišu da je mama sigurno gledala fejsbuk, da je lakirala nokte, da je pravila selfi, da joj se oduzmu sve do sada date alimentacije i dete da u hraniteljsku porodicu, ili tati…

…

Ovakvim stvarima se bavimo. Sedimo i kucamo komentare na mrežama, prepucavamo se, nagađamo, kamenujemo, zakucavamo, svršavamo zbog date mogućnosti da napišemo šta mi mislimo ko je kriv. I da je mama gledala fejsbuk.

Ima li nama budućnosti?

Nema.

Jedan deo je već na pločniku, dok se manjina još nekako drži za sims verujući da će se izbaviti I spasiti svet.

Bože pomozi im.