U Zrenjaninu živi jedna posebna devojčica. Ime joj je Magdalena i ima tri godine. Ona je rođena na samom početku šestog meseca trudnoće, kada je imala svega 700 grama težine.
Ova ne vidi sunce, ne vidi igračke, ni majku i oca koje grli, a ni brata Vuka kojeg obožava. Ne vidi jer je potpuno slepa ali je to ne sprečava da ide u vrtić, na časove terapeutskog jahanja, da prelepo peva, otima se za igračke, ali i da ima simpatiju…
Magdalena je rođena prirodnim putem i zaplakala je odmah po rođenju. Doktori su je okarakterisali kao žilavu i živahnu. Roditelji su odmah uočili da ima problem sa očima, ali da će biti potpuno slepa, nisu mogli ni da naslute.
– Sa pet i po meseci je imala operaciju očiju u Belgiji, nakon koje joj je uspostavljena konačna dijagnoza. S početka nam je bilo teško ali smo relativno brzo prihvatili njeno stanje i počeli da se borimo da je osposobimo za život. Prionuli smo na edukacije, stimulacije i tretmane – počinje priču za Telegraf.rs Magdalenina majka Milena Šoklovački.
Bez obzira na sve, ova porodica ne smatra da im bilo šta stoji na putu i stvara prepreku za ostvarenje svih životnih ciljeva.
– Naši dani su ispunjeni sa puno ljubavi, pažnje, brige i truda. Svake godine postavimo sebi određene ciljeve i na kraju godine ih analiziramo. Za sada smo veoma srećni kako Magdalena napreduje. U septembru ove godine je pošla u redovan vrtić u pratnji ličnog pratioca. Ima dve divne vaspitačice i odlično su je prihvatili i drugari, kao i svi drugi vaspitači i pomoćno osoblje u vrtiću. Zajedničkom voljom i trudom smo uspeli u tome da Magdalena ostane na podnevnom spavanju u vrtiću i još malo nakon toga – priča Milena.
Magdalena konstantno uz pomoć roditelja radi na sebi i uspešno prelazi sve „prepreke“.
– U popodnevnim časovima ima raspoređene tretmane po danima – ima online časove sa tiflologom iz Škole za učenike oštećenog vida iz Zemuna, ima čas u kućnoj atmosferi sa apsoventkinjom defektologije za senzornu motoriku, ima čas kod logopeda. Tri puta nedeljno ima časove u muzičkom zabavištu i kada nam vreme dozvoli ide na časove terapeutskog jahanja. Dani su nam poprilično dinamični ali nam je od velikog značaja podška koju nam pružaju bake i deke.
Najveća podrška ovo preslatkoj devojici je stariji brat Vuk. Uz njega uči sve, a on se nesbično daje da svojoj mlađoj sestri ulepša svaki momenat.
– Veliku ulogu u njenom odrastanju ima cela naša porodica, a posebno brat Vuk uz koga gradi uspomene iz detinjstva. On je njena velika ljubav i neko pored koga ima najlepši osmeh. Magdalena je izuzetno radoznalo dete i iz tog razloga nam je lako da joj prezentujemo nove stvari i da je uvodimo u nove i izazovne situacije. Ne postoji određena metodologija kojom se služimo kako bismo je upoznali sa novotarijama. Više sve to radimo po nekom svom unutrašnjem osećaju ili u određenim slučajevima po savetu stručnjaka sa kojima sarađujemo. Vrlo često nam oni dodeljuju zadatke koji su važni za Magdalenin razvoj i napredak – kaže devojčicina majka.
Nedavno su imali situaciju da su došli na ideju da joj objasne šta je to kiša, pa su je izveli bosonogu na topli letnji pljusak – reakcija je, kažu, bila neopisiva. Ona ne vidi, ali ima čulo za sve, a ponajviše za muziku koju obožava.
– Voli da peva i voli da šakama i stopalima proizvodi ritam, a to najviše liči na sviranje bubnjeva ali bez prisustva samog instrumenta. Voli životinje, a ponajviše našeg psa. Ona je članica muzičkog zabavišta „Sanjalice“ iz Zrenjanina, koje predvodi divna Sanja Popović, koja je primila Magdalenu na časove kada je imala samo godinu dana. Prvenstveno smo krenuli da bi Magdalena bila izložena stimulaciji sluha uz pomoć prirodnih zvukova instrumenata, a onda se ispostavilo da ima talenat za pevanje. Ove godine je Magdalena prvi put kao solista nastupala na jednoj gradskoj manifestaciji zajedno sa sa svojim drugarima sa hora, a ove nedelje prvi put bila na sceni bez mame na mini koncertu koji je horić održao.
S ovom malom lepoticom, nikada nije dosadno te nam njena mama Milena otkriva nekoliko anegdota.
– Magalena je imala više anegdota na temu vida jer su joj kompenzatorna čula dobro razvijena i vrlo lako ume da zabuni ljude da pomisle da ona ipak nešto vidi. Bila je kod bake i deke, šetala se sa bakom u dvorištu, a baka joj je dala upozorenje da je ispred nje stepenik na šta je Megi podigla nogu da zakorači na stepenik i odgovorila joj je: „Vidim bako, vidim.“ Mnogo truda smo ulagali u cilj da samostalno prohoda što se dogodilo par dana pred njen treći rođendan. Još uvek nije istrajna u hodanju ali se trudimo da je motivišemo da što više koristi svoje noge, a što manje naručje roditelja.
Kasko kažu roditelji, Magdalena je sada u fazi kada ne želi da deli igračke, bilo da je kod kuće ili u gostima i spremna je da se otima za igračku. Vrlo dobro ume da prati zvuk i da dođe do drugog deteta i igračke koja joj privuče pažnju. Ona je lepo prihvaćena od strane svojih drugara i drugarica sa kojima odrasta, sa nekom decom se više igra, sa nekom manje, kao i svako drugo dete. Ima svoju najbolju drugaricu, a ima i simpatiju.
Loše vesti koje su roditelji dobili po rođenju, nisu ubile želju i volju da nasatve da se bore za svoje dete i da joj omuguće sve što imaju i druga deca. Pored toga, presrećni su što su svi prihvatili njihovu mezimicu, i ovim putem im se zahvaljuju.
– Želim da se zahvalim svima koji su se našli na putu Magdaleninog uklapanja u društvo i koji su u skladu sa svojim mogućnostima doprineli da ona danas srećno pohađa vrtić sa vršnjacima. U našem Zrenjaninu ona ima sve što joj treba da bi mogla da odrasta kao i svako drugo dete, a ponajviše ljubavi, razumevanja i čovečnosti. Takođe, zahvaljujemo se svima koji nas podržavaju na našem instagram profilu megi.nastaziodrastanja i koji virtuelnim putem nesebično šalju podršku i svakodnevno uživaju u Meginim dogodovištinama.
Milena i Vladimir, podsećaju sve da se 15. oktobra 2022. obeležava Svetski dan belog štapa odnosno Dan slepih i slabovidih, i ovom prilikom pozivaju sve da im se pridruže i pruže podršku.
Izvor: Telegraf
Dodaj komentar