Magazin

Modrić nije umoran, sa 35 je primer sa koliko žara se igra za reprezentaciju

modrić
Printscreen

Gledajući sinoćnu utakmicu ’biti ili ne biti’ između Hrvatske i Škotske, nisam mogao da se otmem utisku kakav je igrač, kapiten, a ponajviše zaljubljenik u nacionalni dres fenomenalni Luka Modrić. Ovaj čovek, sa svojih 35 godina i dalje igra doktorski fudbal, a svojim primerom tera i mnogo mlađe reprezentativne kolege da daju svoj maksimum.

Imala je Hrvatska i rukometnog majstora Ivanu Balića, koji je sa malo kretnje dirigovao sva dešavanja na terenu. Luka je ta ili čak i klasa iznad. Njegov gol za 2:1, koji je u tom trenutku vodio Hrvate dalje bio je pravi pokazatelj zbog čega i gledamo ovaj uzbudljiv sport, a pre svega koja je razlika između klupske i reprezentativne utakmice. Iz prve, spoljna i golman koji paradom samo ulepša neodbranjiv udarac.

Završilo je sa 3:1 za Hrvatsku, zasluženo su prošli dalje i najavili da i na ovom prvenstvu mogu mnogo, kada ih predvodi legendarni Luka.

Njegov krik nakon što je sudija odsvirao kraj utakmice, vrlo precizno nama gledaocima stavlja do znanja šta tom momku znači trijumf i prolaz dalje. Sa koliko energije, strasti i ljubavi on igra za svoju reprezentaciju je za divljenje.

modrić 2
Printscreen

Gledati ga kako kapitenski predvodi, kako ne kuka na napornu sezonu sa jednim Real Madridom, ne traži odmor niti poštedu, već ’gine’ za svaku loptu i kontroliše dešavanja na terenu.

Ima takvih primera još mnogo. Ima ih i u našim selekcijama, čak i fudbalskim, iako se rezultatima svakako ne možemo pohvaliti. Povod za ove redove bio je otkaz Nikole Jokića. Nisam klinac, ostrašćeni navijač i ne mislim da je čin patriotizma igrati za reprezentaciju. Mislim da je ponos i zadovoljstvo da nosiš dres svoje države, da je predstavljaš protiv najboljih na svetu.

Nikola je imao napornu sezonu, ali ima samo 26 godina. Igra za novac i svoju slavu, za trofeje i sve što igranje u NBA ligi već nosi sa sobom. Proglašen je za najkorisnije igrača ligaškog dela, nije propustio niti jedan meč, igrao skoro 40 minuta u proseku po utakmici. Zaista istrošen je i iscrpljen, tu nema dileme.

Devojka mu je trudna, želi da bude uz nju, sve je to ljudski i razumljivo. Zapravo, šta god da je, to je njegova lična odluka i glupo je i trošiti slova na analiziranje ili ne daj Bože osudu.

Ali kako se onda može nazvati odluka Modrića da bude vođa ovog novog tima Hrvatske? Da se pojavi pred sam kraj karijere i bude najbolji u svom timu, kako se to naziva? E tu je ta razlika. Mi nemamo prava da osuđujemo bilo koga zbog sporta. Takva odluka je svakom sportisti na dušu. Međutim, Luka Modrić je fantastičan primer za sve mlađe generacije, za sve one koji tek počinju.

Na njegovom primeru klinci mogu naučiti šta je strast, čast, ponos, htenje i želja da se bude legenda svojih sunarodnika.

Zbog ovakvih hvalospeva za jednog Hrvata biću osuđen za veleizdaju srpskih zabranjenih tema. Kako jedan Hrvat može biti primer bilo kom Srbinu, pita se gedža i jebe mi majku ustašku. Neka jebe i onako ne zna moju porodičnu priču, al će makar biti dece za Vučićeve fabrike, mislim se.

Gledajte deco, koja maštate o sportskim visinama, kako igra i kako se postavlja Luka. Gledajte prave sportiste, a ne šoviniste.

Nikoli Jokiću, ponavljam, nema se šta zameriti. Ne mora, šteta, ali ne mora da igra. Zar ne vidite da mu je draži pehar sa konjičkih trka u Somboru, nego zlato na Olimpijadi, a možda čak i od same MVP nagrade. Neka svako uživa u svojim strastima.

Šta bre ti Jokiću nećeš da igraš, a?! Kako smeš i koga si pitao, izdajniče srpskog roda?!

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

98 Shares
Share via
Copy link