Magazin Svet

Sve što ste želeli da znate o proruskim separatističkim regionima u Donbasu

donbas
Izvor: REUTERS/Gleb Garanich

Glavna vest koja potresa svet ovih dana je ukrajinska kriza, u čijem je srcu region Donbasa, tačnije samoproglašene Donjecka Narodna Republika (DNR) i Luganska Narodna Republika (LNR).

Nezavisnost ovih separatističkih regiona prvo je 15. februara priznata od strane ruske Dume. Zatim je juče, 22. februara, ruski predsednik Putin potpisao dekret kojim je Moskva i zvanično priznala njihovu nezavisnost od Ukrajine.

Ovakav potez Rusije naišao je na osudu Ukrajine i zapadnih zemalja, koje su najavile nove sankcije protiv Ruske Federacije.

Geneza ukrajinske krize

Dve separatističke oblasti na istoku Ukrajine funkcionišu kao nezavisni regioni još od 2014. godine, kada su usledili oružani sukobi, nakon promene, do tada, proruske vlasti u Kijevu.

Povod za majdanske demonstracije 2014. godine, nakon kojih je usledio državni udar i smena vlasti, bilo je odbijanje tadašnjih ukrajinskih vlasti da potpišu sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

Proruski predsednik Janukovič je bio prinuđen da pobegne iz zemlje, a privremeni državni vrh raspisao je vanredne parlamentarne izbore.

Krimski primer kao ideja vodilja?

Nestabilnu situaciju u zemlji iskoristili su proruski separatisti, koji su, uz veliku pomoć Rusije, zauzeli Krim, praktično bez ispaljenog metka.

Na Krimu je prvo održan referendum o nezavisnosti, u martu 2014 godine, gde je većina izašlih birača glasala za nezavisnost od Ukrajine. Odmah potom, krimski parlament je unilateralno proglasio nezavisnost, koju je Rusija priznala.

Usledio je i formalni zahtev za prijem Krima u Rusku Federaciju, koje su ruske vlasti odobrile, te je ovaj entitet postao deo Rusije. Gotovo nijedna država nije priznala ni referendum o nezavisnosti ni rusku aneksiju Krima kao validnu.

Ovi potezi osuđeni su kao flagrantno kršenje međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta Ukrajine od strane međunarodne zajednice.

Rusija je ovu odluku pravdala zaštitom ruskog stanovništva na poluostrvu od eventualne ukrajinske agresije. Većina stanovnika Krima su ruski državljani, a aneksiji je prethodila masovna podela ruskih pasoša.

Minskim sporazumima je priznat specijalni status LNR i DNR u okviru Ukrajine

Praktično u isto vreme, kada je Krim proglasio nezavisnost, započeli su krvavi sukobi između proruskih separatista i ukrajinske vojske u oblasti Donbasa.

U ovim sukobima je poginulo preko 14.000 ljudi, a klimavi mir koji održava status kvo, uspostavljen je Minskim sporazumom iz 2014. i njegovom dopunom 2015. godine.

Ovim sporazumima podrazumevao se specijalni status za ove oblasti u okviru Ukrajine, uz obavezu povlačenja naoružanja. Primirje je često kršeno, povremenom razmenom vatre i incidentima od obe strane u sukobu.

Veruje se da su proruski separatisti imali stalnu pomoć i podršku Rusije, u pogledu opreme, naoružanja i ljudstva, što je zvanična Moskva više puta opovrgla.

Međutim, dve proruske separističke teritorije ne zauzimaju čitavu površinu Donjecke i Luganske oblasti. Veći deo ovih teritorija je i dalje pod kontrolom ukrajinskih snaga.

mapa-donbas
Foto: profimeadia/Euronews/Jelena Bajčetić

Čvrste veze Donbasa sa Rusijom

Ovaj region važi za veliki rudarski basen, gde je Donjeck najveći grad, sa populacijom od oko dva miliona stanovnika, a Lugansk ima oko 1,5 milion.

Veze sa Rusijom su čvrste još od sovjetskog vremena, zbog česte fluktuacije stanovništva u ovu oblast, radi zaposlenja.Većina stanovnika govori ruski jezik, a veze su čvrste i u pogledu istorije, kulture i privrede, navodi Euronews.

DNR i LNR su takođe unilateralno proglasile nezavisnost još 2014. godine, a juče ih je Ruska Federacija priznala kao nezavisne države.

Rusija je prethodno podelila oko 800.000 ruskkih pasoša tamošnjem stanovništvu. Priznanje nezavisnosti ovih oblasti, Rusija pravda zaštitom ruskih građana, slično kao i na Krimu.

Ključni ljudi sumnjivih biografija na čelu proruskih separatističkih regiona

I Luganska Narodna Republika i Donjecka Narodna Republika imaju samoproglašene državne organe i predsednike.

Na čelu LNR je Leonid Ivanovič Pasečnik, a DNR samoprozvano predstavlja Denis Vladimirovič Pušilin. Obojica ove funkcije obavljaju od 2018. godine.

Pasečnik je pre stupanja na predsedničku funkciju obavljao funkciju ministra državne bezbednosti LNR, a pre nego što je prešao na stranu sepratista, bavio se sprečavanjem organizovanog kriminala i trgovine ljudi. Potpisao je i dekret o saradnji LNR i Rusije, prenosi Nova.

Pušilin je prethodno bio poslastičar, a vojni rok je služio ka pripadnik ukrajinske vojske u bataljonu za specijalne jedinice na Krimu. Dosad je preživeo dva pokušaja atentata. Zalaže se da DNR postane deo Rusije, kao što je to učinio Krim 2014. godine.

Oba predsednika separatističkih oblasti članovi su Jedinstvene Rusije, vladajuće stranke u Ruskoj Federaciji, koju predvodi Vladimir Putin.

Inače na ovim teritorijama su uobičajeni atentati i misteriozni nestanci njihovih političkih predstavnika.

Prethodni lider DNR, Aleksandar Zakarčenko, poginuo je u eksploziji 2018. godine.

Na Pasečnikovog prethodnika, Igora Plotnickog je 2016. pokušan atentat, a nakon godinu dana je napustio Lugansk pod misterioznim okolnostima.

Sporne granice separatističih regiona, uz priznanje Moskve moguć ulazak ruskih trupa?

Nakon odluke o priznanju LNR i DNR kao nezavisnih država, Rusija planira da ih tretira kao međunarodne subjekte. Samim time, ukoliko sporazum bude postignut, dolazak zvaničnih ruskih trupa smatraće se legitimnim.

Ovakvo gledište osporavaju Ukrajina i većina zemalja sveta, gledajući na takav potez kao nastavak agresije.

Postavlja se pitanje u kojim granicama je Rusija priznala sporne regione. Da li se radi o granicama koje su pod kontrolom separatističkih snaga, ili administrativnim, čiji deo pod kontrolom drži ukrajinska vojska.

Prema rečima Svetlane Žukove, zamenice predsednika Dume za međunarodne odnose, Rusija će ih priznati u granicama koje su pod kontrolom proruskih snaga.

– Priznajemo granice koje su sada, u ovom trenutku. Niko ne namerava da ide dalje. U dokumentima nismo određivali nikakve druge granice – izjavila je Žukova za RBK, prenosi Nova.

Rusija priznala Donjeck i Luganjsk, SAD i EU uvode sankcije, a Ukrajina prijavljuje žrtve granatiranja

Izvori: Euronews, Nova

Stanislav Beti

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

24 Shares
Share via
Copy link