Turobne ekonomske prilike u Srbiji veoma su nas dobro naučile kako da preživljavamo iz meseca u mesec, iako jedva krpimo kraj sa krajem. Baš u takvoj poziciji nalazio se i rumunski ekonomista Stefan Mandel 60-ih godina prošlog veka, a jedini izlaz iz svojih problema video je u pokušaju da dobije na lutriji.
Međutim, za razliku od mnogih drugih, nije želeo da zavisi samo od sreće.
Počeo je da proučava Fibonačijevu teoriju verovatnoće i nakon godina istraživanja došao je do „algoritma za biranje brojeva“, koji je bio zasnovan na metodi zvanoj kombinatorna kondenzacija.
Mandel se hvalio da je metoda mogla da predvidi pet od šest dobitnih brojeva – što je, kako je tvrdio, smanjilo broj mogućih dobitnih kombinacija na hiljade, umesto na milione.
Sa grupom prijatelja kupio je gomilu karata i iskoristio sve moguće kombinacije.
I uspelo mu je, dobio je na lutriji.
Nakon što je pokrio sve osnovne troškove, ostalo mu je dovoljno da napusti Rumuniju i ode u Australiju, gde je sa suprugom i dvoje dece započeo novi život.
Ali tu je njegova priča tek počela.
Dobio je na lutriji ukupno 14 puta u životu, a da nije prekršio nijedan zakon, piše Index.
Život u Australiji
U Australiji je nastavio da radi na svojoj teoriji i shvatio da je u nekim izvlačenjima cena kupovine tiketa svih mogućih kombinacija, mnogo niža od džekpota.
Na primer, ako se izvlače brojevi od 1 do 40, bilo bi 3.838.380 mogućih kombinacija brojeva.
Da je džekpot bio 10 miliona dolara, a tiketi po 1 dolar, Mandel bi i dalje zaradio bogatstvo.
Počeo je da radi na uspostavljanju onoga što je nazvao „loto sindikat“ – tražio je (i pronašao) investitore i bacio se na posao dobijanja na lutriji.
Izmislio je i novi automatski sistem, pa više nije morao ručno da popunjava listiće, već je to umesto njega radio kompjuter, koristeći sve kombinacije brojeva.
„Loto sindikat” je tako dobio ukupno 12 lutrija, a osvojili su i stotine hiljada manjih nagrada širom Australije i Ujedinjenog Kraljevstva.
Ali nije sve bilo tako svetlo.
Zarada i dalje nije bila dovoljno visoka, a Australijanci su na kraju shvatili šta rade i promenili su pravila – zabranili su štampane listće i kupovinu velikog broja njih.
Plan B
Mandel je imao plan B u rukavu.
Odlučio je da pronađe lutriju u SAD, koja je imala džekpot najmanje tri puta veći od svih mogućih kombinacija.
Lutrija Virdžinije je bila idealna. Brojevi su bili samo od 1 do 44, što je značilo da je broj mogućih kombinacija milion puta manji nego u drugim igrama.
Otvorio je zvaničnu kompaniju „Pacific Financial Resources“ i pod njom razvio Loto fond.
Ubedio je hiljade investitora da investiraju i prikupio milione dolara.
U februaru 1992. godine, Lutrija Virdžinije ponudila je džekpot od 27 miliona dolara.
U to vreme, Mandel je već imao 16 zaposlenih u skladištu u Melburnu, koji su štampali sedam miliona slipova u toku tri meseca i slali ih poštom u SAD.
Sindikat je osvojio džekpot, zajedno sa skoro milion dolara u sekundarnim nagradama.
Iako Mandelov metod nije bio protivzakonit, izazvao je sumnju i tako se našao u četvorogodišnjoj sudskoj bici.
Istraživali su ga i CIA i FBI, međutim – ništa nisu mogli da mu prišiju.
Međutim, nije uspeo ni da raznim investitorima pribavi bogatstvo.
Obećao im je milione (koje je i dobio), dok su oni dobili samo nekoliko hiljada australijskih dolara.
Upravo ga je prevara investitora koštala 20 meseci zatvora u Izraelu, a 1995. godine je bankrotirao.
SAD su zabranile upotrebu njegove strategije.
Izvor: Index
Džekpot na lutriji preuzeo sa maskom iz „Vriska“ kako ga rodbina ne bi prepoznala (FOTO)
Dodaj komentar