Magazin Svet

Zbog tampona ostala bez nogu, mesecima htela da se ubije a danas ponosno šeta modnim pistima

Loren Vaser
Foto: Printskrin/Instagram

Ova žena je zbog tampona ostala bez obe noge. I to kao tinejdžerka u najdelikatnijem periodu svog života.

Ipak, iako puna bola i zaista neverovatnog spleta nesrećnih okolnosti, njena priča je i inspirativna bajka o tome šta znači ne predati se, zavoleti sebe sasvim osakaćenog a onda i raditi, ni manje ni više, nego kao manekenka.

Na početku svoje ispovesti za britanski Vogue, Loren Vaser  je nedavno ispričala:

Stavila tampon kao i uvek do tada

Prošlo je skoro 10 godina otkako sam hitno prebačena u bolnicu, samo nekoliko sati od smrti, sa sindromom toksičnog šoka– stanjem uzrokovanim viškom bakterije stafilokokus aureus u telu, najčešće povezanom sa upotrebom tampona – što je rezultiralo, uprkos činjenici da sam koristila proizvod prema uputstvu, amputacijom obe noge – prvo desne i, konačno, pre četiri godine, leve.

Naime, sve je počelo 3. oktobra 2012, kada je Loren pozlilo – skoro kao da ju je uhvatio grip. U tom trenutku je takođe imala menstruaciju, pa je sišla do obližnje apoteke da se snabde tamponima „Koteks natural balans”.

Taj odlazak u kupovinu nije imao nikakve veze s njenim trenutnim zdravstvenim stanjem. Na kraju krajeva, Loren je u tom trenutku već jedanaest godina imala posla sa menstruacijom, i „Koteks” je bio samo deo rituala.

Kao i većinu devojčica i nju je mama naučila kako se koristi tampon kada je imala 13 godina i upozorila je na to da se tampon menja svaka tri, četiri sata.

Pravilo nije bilo komplikovano; Loren kaže da je tog dana promenila tampon ujutru, popodne i uveče.

Otišla je na žurku i vratila se kući jer se nije osećala najbolje a sledeće čega se sećala je bilo to da ju je probudio njen slepi koker španijel, koji joj je ležao na grudima i lajao. Nije imala snage da se pomeri pa je ponovo zaspala.

Pronašla je policija za temperaturom 42

Sledećeg dana, mama je pored policije poslala i jednu prijateljicu da obiđe Loren. Našli su je kako leži na podu kupatila.

Smesta su je odveli u Sent DŽon, sa temperaturom od 41 sa 6, i kažu da ju je od smrti delilo samo 10 minuta. Unutrašnji organi su joj se gasili i doživela je težak srčani udar. Lekari nisu mogli da je stabilizuju i niko nije imao pojma šta se događa, sve dok nisu pozvali infektologa koji je smesta pitao da li u sebi ima tampon.

Imala je i poslali su ga na ispitivanje u laboratoriju. Konstatovali su sindrom toksičnog šoka (STŠ).

STŠ, koji je naziv dobio 1978, je u suštini komplikacija nastala usled bakterijske infekcije, u većini slučajeva stafilokoke. To ne pogađa samo žene, ali već decenijama postoji veza između njih i korišćenja tampona i osamdesetih godina je došlo do velikog broja smrtnih slučajeva povezanih sa STŠ-om (Sam tampon nije dovoljan da izazove STŠ – osoba već mora da ima stafilokoke u organizmu. Oko 20 odsto stanovništva su nosioci ove bakterije).

Doktori rekli majci da spremi samrtni kovčeg

Doktori su Loreninoj mami rekli da se moli – i da joj pripremi kovčeg. Loren je stavljena u medicinski izazvanu komu. Vesti o njenoj hospitalizaciji su procurele na Fejsbuku, i prijatelji i poznanici su stali u red ispred bolnice da joj odaju poslednju poštu.

Naravno, Loren se ničega od ovoga ne seća. Ni Fejsbuk statusa „molite se za Loren”, ni prijatelja koji se nervozno smenjuju u njenoj sobi, pa čak ni trenutka kada su joj obrijali dugu plavu kosu, zamršenu posle više dana ležanja u bolnici. Ali se seća kada su joj u telo upumpali 40 litara tečnosti. Bila je dezorijentisana i mislila je da je u Teksasu.
Stomak mi je bio ogroman. Po celom telu su mi bile ubodene cevi. Nisam mogla da govorim.  Pored kreveta se nalazilo bure puno crnih otrova koji su mi  ispumpali iz tela. Pogledala sam  kroz prozor i videla niz malih kuća, koje je moj  pomućeni mozak povezao sa jugozapadom. Mislila sam da sam možda kolabirala od previše hrane. Nisam imala pojma šta se događa.

Amputacija desne noge

Tek kada sam čula da medicinska sestra govori da će morati da amputiraju mladu ženu, shvatila sam da govori o meni.

Otišala sam iz bolnice tri meseca kasnije u invalidskim kolicima i vratila se kući, šokirana, pokušavala sam da se pomirim sa svojom novom realnošću. Osam meseci sam se vozila u kupatilo i sedela na stolici pod tušem vrišteći na Boga, pitajući se zašto i kako se to dogodilo. Nisam mislila da ću ponovo biti voljena, nisam mislila da ću biti poželjna – definitivno nisam mislila da će me modni svet ikada prihvatiti.

Neko vreme, u mojim najmračnijim trenucima, imala sam suicidne misli. Morala sam da se prisilim da kopam duboko, da vidim da se lepota ne nalazi samo u fizičkom, već i u tome kako utičemo na druge i svet. Na kraju sam shvatila da je protetika moj put ka nezavisnijem životu, ali videvši ukočene udove medicinskog izgleda koji su bili dostupni, mučila sam se da shvatim kako ću od njih napraviti sebe.

Da bih krenula napred, znala sam da moram da stvorim nešto što se uklapa u moj identitet. Oduvek sam volela zlato, pa sam odlučila da od svojih nogu napravim nakit, da svesno napravim nešto što ljudi gledaju i čime su fascinirani. Rezultat je, verujem, nešto blisko umetnosti.

Amputacija i leve noge

U međuvremenu, još uvek sam bila u agoniji: levo stopalo mi je bilo teško oštećeno i bila mi je potrebna nedeljna nega rana i više operacija. Približavala sam se tridesetoj, planirala sam da budem majka i očajnički sam želela da povratim svoj život sportistkinje, ali zbog bola sam živela u zatvoru, mrzeći svaki dan. Znala sam da nemam izbora osim da se podvrgnem drugoj amputaciji. Bilo je izuzetno teško, ali to je bila najbolja odluka za moju budućnost i za moju sreću. To je značilo da sam preuzela kontrolu.

Pokušala sam da uradim isto sa svojom karijerom.

Tokom protekle decenije, od kada sam dobila sindrom toksičnog šoka, svedočila sam kako industrija polako prihvata inkluzivnost, ali nemojte se varati: morala sam da se borim za svoje mesto. Nije bilo nacrta za model kao što sam ja. Retko se neko poput mene pojavio na pisti. Morala sam da napravim sopstveni put, sopstvenu aveniju postojanja. Šetajući za Louis Vuitton osećala sam se kao da sam napravila pun krug.

Ista sam kao i ostali

Za sve to vreme, ostala sam verna jednom jednostavnom, osnovnom uverenju: da sam kao i bilo ko drugi. Mogu da nosim bilo šta; mogu da uradim bilo šta. Jedina razlika? Moje noge su od zlata. To je uverenje koje se proteže na svaki aspekt mog života – kao gej žena, mislim da svako zaslužuje da ima nekoga ko mu pristaje, zbog koga se oseća posebnim i voljenim.

Svi smo mi ljudska bića i trebalo bi da budemo prihvaćeni takvi kakvi jesmo, a ne da se diskriminišemo zbog toga koga volimo ili kako izgledamo. Verujem da ljudi otvaraju oči i shvataju da je ljubav – ljubav i da prema ljudima treba postupati jednako. Nismo u potpunosti tu, ali menjamo se. I mislim da je to važan deo.

Činjenica je da na tržištu ne postoje zaista bezbedni proizvodi za menstruaciju. Mora postojati više transparentnosti i više informacija o tome šta se može dogoditi ako koristite tampone i odgovornost bi trebalo da bude na korporacijama da to obezbede.

Uzmite reklame za tampone: vidite devojku kako trči na plaži, ali gde je upozorenje o potencijalnoj fatalnoj šteti koju proizvod može da izazove? Uvek koristim cigarete kao primer: vidite paklicu i vidite šta može da se desi, ali na vama je da birate da li ćete pušiti ili ne. Tako bi trebalo da bude i sa proizvodima za žensku higijenu.

Ima cool proteze, devojku i posao

Pitanje je kada će se briga o zdravlju žena ozbiljno shvatiti? Nadam se da će dokumentarni film koji snimam o svom iskustvu, a koji sam započela u prvim danima mog oporavka, naterati one na vlasti, ali i javnost, da sednu i obrate pažnju. Važno je da ljudi vide mračnu stvarnost kroz koju sam prošla. Nadam se da će ih moj bol i trauma naljutiti – zbog promene.

Srećom, moji dani više nisu ispunjeni time što vičem na Boga. Vratila sam svoju pokretljivost. Imam novi set izuzetno kul proteza i trenutno treniram za Njujorški maraton. Najviše uživam u malim stvarima: životu u sunčanom Los Anđelesu; šetnji moja tri psa; zaljubljenosti u moju neverovatnu devojku. Ponovo osećam vetar u kosi. Moj život je tako lep. Koliko god to zvučalo ludo, osećam se kao da sam ovakva ceo život. Ne osećam se drugačije, samo stvarno – stvarno srećno i blagosloveno“, ispričale je Loren.

Izvor: wanted.mondo.rs

Kozmetički tretmani je upropastili, godinama se krila, a sada je svoju muku Linda Evanđelista naplatila 50 miliona $

Luftika redakcija

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

108 Shares
108 Shares
Share via
Copy link