Ko su ljudi koji sa blagim simptomima šetaju gradom i ponašaju se kao da je sve potpuno normalno?

Polako se sužava krug ljudi koje poznajem, a koji imaju ili su već imali simptome koronavirusa. Osim toga što sve više njih oboleva, dešava se još jedna stvar koja dodatno pogoršava situaciju.

Naime, danima slušam priče o ljudima, poznanicima i komšijama koji kriju da su se razboleli od virusa koji hara čitavim svetom.

Kako meseci prolaze sve više se navikavamo na život sa korona virusom koji je potpuno promenio svakodnevicu.

U šoku sam.
Ljudi koji su zaraženi, testirani, sa blagim simptomima, znaju da su zaraženi i da ugrožavaju druge – SVESNO to rade.
Kriju da su pozitivni, šetaju, čak i rade…
Znam te ljude.
Pitam – zašto to radite?
Nije ih briga…
Pakao.
Dno.
Kraj.

— Zivka Ministarka (@PopovicZivka) July 18, 2020

Talas za koji se očekivalo da krene tek od jeseni sabio je srpsko zdravstvo u ćošak i naša zemlja je već nekoliko nedelja u samom vrhu po broju obolelih u Evropi.

Taj podatak je još jeziviji ako se u obzir uzme i činjenica da mnogi kriju da imaju virus. Razloga za to je mnogo, ali opravdanje ne postoji.

Na društvenim mrežama iz dana u dan čitamo ispovesti i statuse u kojima se tvrdi da mnogi oboleli od korone ne žele da priznaju da su zaraženi, iako su testirani i pozitivni.

– Pre nekoliko dana u taksi mi je ušao čovek sa maskom. Smestio se na prednje sedište i tek posle par minuta mi govori da vozim u Covid ambulantu. Mislim se „mogao si mi to reći odmah ili bar da sedneš pozadi“, međutim on ništa ne govori. A on je samo jedan od mnogih. Odmah sam izvadio asepsol i sve dezinfikovao, ali ko će to znati kada mnogi kriju – priča taksista A.M. koji očigledno svakog dana vozi obolele iako to ni ne zna.

Postoje mnogi razlozi zbog kojih ljudi kriju da su oboleli: da bi sačuvali posao, da bi imali od čega da prehrane porodice ili jednostavno zbog toga što ih je „sramota šta će reći drugi“.

Sa blagim simptomima odlaze na posao, šetaju gradom i ponašaju se kao da je sve potpuno normalno.

Njihove porodice izmišljaju izgovore, kriju ih kao zmija noge sve dok ne dođe do trenutka da čitav komšiluk počinje da sumnja da ipak tu nešto ne štima.

Tada dolazimo do trenutka u kome više niko nije bezbedan. Tačno je, o virusu se i dalje malo zna i svakog dana čujemo nešto novo.

Međutim, zar je izolacija od 14 dana nešto što je neizdrživo u trenutku kada čitav svet sedi kod kuće?

Korona brojke u Srbiji već neko vreme nisu ohrabrujuće, a sa stavom „ma, sve je to od promaje“ nećete pomoći ni sebi ni drugima.

Ljudi kriju da imaju koronu. Poslednje što sam čula – ma to mi je od promaje.
Valjda je sramota biti bolestan?

— Željka Opačić (@opaciceva) July 15, 2020

Uostalom, kada se ujutru probudite i stanete pred ogledalo znajući da na vašem COVID-19 testu piše „pozitivan“, pokušajte da odgovorite da na ova pitanja: Da li je cena života vaših bližnjih zaista izjednačena sa nekim radnim mestom?

Gde je nestala empatija i osećaj odgovornosti u situaciji kada sve zavisi samo i isključivo od nas?

Pandemija koronavirusa će neminovno doneti otkaze, ali da li to znači da bezobrazluk i neodgovornost moraju dodatno da poguraju nemoćne, stare i nedužne u borbu za život i smrt?

Odgovori se možda čine previše jednostavnim, ali oni sada odlučuju o drugima oko vas i kada shvatite koliku odgovornost nosi svaki pojedinac – već smo na pola puta od izlaza iz ove pandemije.