Naše bake i deke, mame i tate, jeli su slaninu, a onda je nekako ona postala glavni krivac za maltene sve zdravstvene probleme i godinama je imala lošu reputaciju u svetu zdrave hrane. Najveći problem je količina masti koju sadrži, ali stručnjaci ističu da je slanina dobra za zdravlje ukoliko se konzumira u umerenim količinama.
Novo istraživanje pozabavilo se uticajem slanine na zdravlje, a jedan od razloga zbog kojeg se tvrdi da ova namirnica ipak nije tako loša je to što ne sadrži ugljene hidrate, već samo masti. Kada je reč o gojenju, ugljeni hidrati su najopasniji, a ne masti, tako da slanina u umerenim količinama neće doprineti gojenju. S druge strane, daće vam dosta energije.
Dobra stvar je što slanina sadrži i dosta proteina, koji su veoma važni za zdravu ishranu, ali i za kožu, kosti, kosu. Osim toga, ukoliko uz obrok pojedete malo slanine, duže ćete biti siti, baš zbog tih proteina koje sadrži.
Pored svega toga, slaninica sadrži i dosta vitamina iz kompleksa vitamina B, koji su jako važni za imuni sistem, a pored toga sadrži i cink.
Sve to ne znači da na slaninu sada treba da navalite kao na zelenu salatu, ali daleko od toga da je ova namirnica loša po zdravlje – jedino na šta treba da pazite je količina, kao i uostalom kod svih namirnica, piše Mondo.
Zanimljivosti o slanini:
Kinezi su prvi narod koji je kuvao usoljene svinjske plećke pre više od 3000 godina. Ovaj podatak čini slaninu jednim od najstarijih suhomesnatih proizvoda.
Sa migracijama stanovništva i slanina je došla do granica Rimskog carstva. Rimljani su je zvali petaso i pravili su je tako što su kuvali usoljena svinjska ramena sa smokvama i začinjavali je ljutim papričicima. Vino je naravno bio neodvojivi deo konzumiranja rimske slanine.
Prva fabrika slanine otvorena je 1770.godine
Generacijama su lokalni farmeri bili zaduženi za proizvodnju slanine za njihove zajednice. U Engleskoj, slanina se pravila tako što se usoljavala i potom dimila. U kasnim godinama 18. veka, biznismen pod imenom Džon Haris otvorio je prvu fabriku za proizvodnju slanine u svetu. Sledeći njegov poslovni potez, fabrike slanine počele su da niču i u drugim zemljama.
Od slanine se pravio eksploziv u Drugom svetskom ratu
Tokom Drugog svetskog rata, domaćinstva su bila podsticana da predaju vojsci svu mast preostalu od obrađivanja slanine. OD te masti dobijao se glicerin koji se koristio za izradu bombi, baruta i ostale municije.
Postoji crkva posvećena slanini
Ova crkva je zakonski priznata i okuplja oko 13 000 članova pod parolom “Slavimo slaninu”. Više je mesto okupljana ateista i skeptika nego istinskih ljubitelja ovog suhomesnatog proizvoda. Iako nema posebnu lokaciju, ova crkva je ovlašćena za sklapanje brakova, kao i za prikupljanje novčanih sredstava. Crkva slanine je tako sakupila hiljade dolara koje je darovala humanitarnim ustanovama.
Dodaj komentar