Magazin

Dobrodošli u Srbiju, gde se lešine tonu teške bacaju kraj puta!

lesevi zivotinja
Leševi životinja, bačeni pred puta, foto: privatna arhiva

Mrežama se proširio snimak na kom se vidi užas na ulazu u naselje Ratkovo u opštini Odžaci.

Na svega nekoliko metara kraj puta razbacane su, ili bolje reći ostavljene lešine krava, i to u različitim stadijuma propadanja, od tek uginulih pa sve do koščurina koje zjape na hrpi.

Očigledno je reč o stočnom groblju niklom na principu “odnesi van naselja, frkni odmah kraj puta, vrati se u traktor ili kamiončić i beži”.

Kako smo nezvanično saznali, nadležni su upoznati sa ovim problemom, ali još uvek (kao što se vidi iz priloženog) nisu kadri, a bogami ni voljni da problem reše.

Pojedini meštani rekli su nam da je mahom poznato ko tu donosi lešine i to nakon što se krave razbole ili slome nogu, a deo upotrebljivog mesa proda za izradu hrane za mačke i pse.

Dakle, ovim prizorom kome još jedino fale lešinari i hijene, samo se potvrđuje nepisano pravilo da smo slepi za ekološke probleme i skoro navikli da živimo kraj deponija i stočnih groblja koje stvaraju nesavesni pojedinici jer su im to nadležni omogućili. Nema kazni, nema volje da se problem reši, nema “sad ćemo da vam zatvorimo farmu, firmu, šta god”, nema reakcije građana koji znaju o čemu je reč.

Doduše, evo ovaj snimak je prva reakcija i sada ćemo da vidimo šta će nadležni da urade.

Verovatno, ništa.

Welcome to the Odžaci.

les zivotinje

Zapravo, dobrodošli u Srbiju u državu gde se smeće izbacuje kroz prozor auta. A što da ne, kad se već i lešine tonu teške bacaju kraj puta?!

Koliko nizak stepen svesti o potencijalnoj zarazi treba da imaš, da bi spakovao mrtvu kravu i zafrljačio je kraj puta?

Koliko nizak stepen odgovornosti za građane treba da imaš da bi žmurio na ovo, a nadležan si, imaš novac na računu preduzeća da ga pametno utrošiš?

Zar je toliko teško iskopati ogromnu rupu u koju će se, po pozivu, odnositi uginule životinje i s krečom zatrpavati u nju?

Teško je, očigledno.

Pogledajte samo smeće kraj puteva. Mi vozimo kroz divlje deponije na kojima ćemo uskoro moći da vidimo lešinu krave na dotrajalom bačenom kauču.

Nikada mi neće biti jasno šta se koti u glavama ljudi spremnih da svoj otpad bacaju unaokolo kao da tuda više nikada neće proći, kao da tu ne žive sa svojom decom, kao da sve to nestaje preko noći, tek tako?

Njihova svest funkcioniše na principu “javni je wc, mogu da ga zaserem kako hoću, platio sam”.

Užas.

Zbog takvih ljudi, u vrlo skoroj budućnosti, zaraze će se širiti gore od naduvanog korona virusa.

Zamislite vožnju do Ratkova. Danas. Lep sunčan dan, ptice cvrkuću, sunce obasjalo sve. Pogledate malo ustranu i najednom vidite da vas neko gleda krupnim ukočenim očima iz leđne perspektive. Pa još neko. Pa još neko. Protrljate oči, ne možete da verujete, tri, četiri mrtve krave bačene kraj puta. I ptice koje ne pevaju ko slavuji, već ko lešinari. I muve koje zuje oko kostiju.

Ne, niste u savani. Nema razloga da se plašite lavova, ali zaraze … nje već možete.

Ako si kreten prema prirodi koja ti vazduh daje, kreten si i prema ljudima i životinjama sa kojima živiš

Jovana Kešanski

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

42 Shares
Share via
Copy link