Ko je bila Lepa Radić, heroina čiju fotografiju je objavio reper Ajs Kjub?

Američki reper Ajs Kjub na društvenim je mrežama objavio je fotografiju vešanja Lepe Radić, partizanke koju su Nemci pogubili sa samo 17 godina i koja je 1951. godine proglašena narodnim herojem.

Reper nije dodao opis uz fotografiju, ali kao što to biva na internetu neko ga je odmah uputio.

pic.twitter.com/GLBGNoRAMw

— Ice Cube (@icecube) June 9, 2020

Ko je bila Lepa Radić

U toku borbi za oslobođenje Zagreba u torbici jednog nemačkog vojnika koji je poginuo na Ilici, među ostalim stvarima nađen je i film, piše Blic.

Kada je razvijen, snimci su privukli pažnju. Na filmskoj traci je zabeleženo je vešanje jedne partizanke.

Niko, međutim, nije znao ko je bila ta devojka koja se, to se na slici videlo, herojski držala. I pored mnogih pokušaja i dugog upornog traganja, njeno ime je ostalo nepoznato.

Impresivna fotografija koja priča o tragičnoj smrti prkosne devojke, čuvana je posle rata u Muzeju revolucije u Mostaru.

Vreme je prolazilo.

Jednog dana, neki vojnik koji je svratio u muzej, zastao je iznenađen pred ovom fotografijom: „Pa ovo je moja sestra od strica!“, povikao je i sam gotovo ne vjerujući u svoje otkriće.

Tako se saznalo ime partizanke Lepe Radić iz siromašnog sela Bistrice, pod Kozarom, koju su Nemci obesili 1943. godine.

Kakva je bila ta devojka?

Nastavnica Srednje domaćinske škole u Bosanskoj Gradiški Dragica Radulović, proseda žena već u godinama, prelistala je ovih dana požutele đačke sveske izmešane s nekoliko starih fotografija i prebirala po uspomenama:

– Kako da se ne sećam Lepe. Bila je moj đak. Uvek je izgledala vedra i raspoložena. Veoma mnogo je voljela poeziju – preneo je Jugopapir.

Bezbrižna mladost je prekinuta.

Na svoj šesnaesti rođendan sa sestrom Darom, starijom samo godinu dana, pošla je i Lepa u borbu. I već te prve ratne zime borci Grbavačke čete upoznali su njenu neustrašivost u mnogim diverzantskim akcijama.

U ambulanti Drugog krajiškog odreda bila je najmlađa bolničarka. Mladen Stojanović, legendarni partizanski komandant i lekar, učio ju je kako se neguju ranjenici.

Tog proleća, u sedamnaestoj godini primljena je u partiju. Srpanjskih dana 1942, kada je počela velika bitka za Kozaru, Lepa je prošla kroz obruč neprijatelja s jednim bataljonom i našla se u Podgrmeču.

U toj borbi poginuli su joj otac Sveto i stric Vladeta, a jedini brat Milan, još dete, odveden je u Jasenovac odakle se nikada nije ni vratio.

U Podgrmeču, kao član Opštinskog komiteta KPJ za Srednji Dubovik kod Bosanske Krupe, prionula je na posao.

Danju je okupljala omladinu i žene, a noću s borcima išla u akcije na neprijateljska uporišta.

Iz tih teških dana sačuvano je jedino njeno pismo, u stvari odgovor sestri Dari koja ju je uporno pozivala da je posjeti u oslobođenom Bosanskom Novom: „Rado bih došla da se vidimo jer jedino tebe još imam, ali posao mi ne dozvoljava. Kad god sam slobodna, sjedim u svojoj maloj seoskoj sobici i razmišljam o svima nama, o bratu Milanu koji sada negdje trune u Jasenovcu… “

Bori se narode!

U vreme žestokih okršaja pod Grmečom, 1943. godine Lepa je bila član štaba za evakuaciju naroda i ranjenika, hrane i stoke s područja koje je neprijatelj napadao.

Organizovala je utočišta za izbeglice, pomagala i hrabrila majke s decom, predvodila nemoćne, gole i gladne u sleđenoj i opkoljenoj planini.

Te sudbonosne noći, kada su Peta i Druga krajiška lomile neprijateljski obruč preko Ravnog Dola, Lepa je s više od stotinu žena, dece i staraca, išla kroz duboki sneg za partizanskim brigadama.

Ali, brze nemačke kolone ispresecale su utočište za izbeglice u planini. I njena grupa je bila opkoljena.

Ispalila je na Nemce svu municiju iz puške i pištolja, ali time nije mogla obraniti ni sebe, ni bespomoćnu decu i žene.

Onda se kao tigrica bacila na neprijatelja. Vikala je: „Bori se narode! Ne daj se zlikovcima u ruke! Mene neka ubiju, imaće ko da me osveti!“, odzvanjalo je planinom…

Samo posle nekoliko dana uputila se, bez reči, laganim korakom prema stolu pod bagremom kraj železničke stanice u Bosanskoj Krupi.

Kada je stala pod vešala, prkosno je uzviknula: „Živeli partizani! Živela Crvena armija!“ ali je omča prekinula njenu poslednju reč.

To se dogodilo krajem 1943. godine. Tako je umrla Lepa Radić, pre nego što je napunila osamnaest godina. Tu pod bagremom je i sahranjena. Tu je sada skroman spomenik.