Svim lekarima koji se i guštera boje: Dok vi ĆUTITE, Neron svira violinu

Pozvao me urednik pre nekoliko dana, kaže, treba nam tekst o stanju u novosadskim kovid bolnicama, s kakvim se problemima suočavaju doktori…

Šta kažu na inicijativu svojih kolega “Ujedinjeni protiv kovida”? Treba li smeniti i krivično goniti Krizni štab zbog objavljivanja lažnih podataka o broju obolelih i umrlih? Nameravaju li da se priključe, trpe li pritiske i ucene?

Sagovornici ne moraju da se predstave, samo neka kažu šta se dešava, šta misle, kako se osećaju. Rok za predaju teksta – “juče”.

I GUŠTERA SE BOJE

Prošlo je nedelju dana a da nisam napisala ni slova, iako sam pozvala mali milion lekara – prijatelja, poznanika, onih “po preporuci”…

Niko od njih, bilo da radi u kovid bolnici ili ne, nije želeo da kaže bilo šta konkretno. Čak ni anonimno (posle Ane Lalić i guštera se boje). Kažu, nemamo nikakvih problema, za više informacija pozovi pi-ar službu Kliničkog centra Vojvodine.

Hm… Teško da će PR seći granu na kojoj sedi i detaljisati o stanju u bolnicama. Ćorak.

BAJNO I SJAJNO

A zapravo, sasvim je normalno da ima problema. Haos  je svuda u svetu, čak i Amerika puca po šavovima, o tome se naširoko govori i piše u svim njihovim medijima. Tamo javnost jednostavno mora da bude obaveštena, mora da zna.

U Srbiji, zemlji s besprekornim zdravstvenim sistemom, gde sve pršti od testiranja i novokupljenih respiratora, ništa ne mora da se zna. Ni broj zaraženih kovidom, ni broj umrlih, ni da li škripi, ni gde škripi.

Kod nas je toliko sve idealno da nam je cela Evropa zatvorila vrata. Da nas, ovako besprekorne, ne zaraze.

DI-KEJ-TI IZ ZAVETRINE

Pa šta onda hoće ovi doktori “Ujedinjeni protiv kovida”?  Oni bi, kažu, istinu. I da se zna zbog čega se ta istina ne izgovara i ko je za to odgovoran.

Lijepa dr Darija, zvezda Kriznog štaba, proglasila ih je nekompetentnim jer, bože moj, ne rade svi u kovid centrima.

Za razliku od nje, kompetentne, koja u svom kabinetu bistri statistike i pacijente viđa s mene pa na uštap, oni su svakog bogovetnog dana na udaru virusa – u bolnicama, na klinikama, u ambulantama i ordinacijama, državnim i privatnim (što im s ne pikuje jer tamo dolaze vanzemaljci).

PETPARAČKE PRIČE

Potpisnici Otvorenog pisma ističu da im Lijepa dr Darija i njeni pajtosi iz Kovid štaba svakodnevno vređaju inteligenciju. Što, naravno ne čine samo njima već i svakom iole osvešćenom građaninu naše tužne balkanske zemljice.

Lažni izveštaji umanjivali su broj obolelih i preminulih za nekoliko puta, a tako su nevešto frizirani da je greške mogao da primeti svaki osnovac.

SVE JE JASNO

A tek testiranje, “najsveobuhvatnije u regionu”! Ko, kako, koliko, i zašto, to ni CIA ne bi mogla pohvatati.

Kad se na to doda proglašenje kraja pandemije i direktan poziv Lijepe dr Darije da se izađe na glasanje, uz blagoslov navijačima da se (u što većem broju) okupe na derbiju, plus proslavljanje pobede na izborima, ne treba ni da staviš prst na čelo. Sve je lepo nacrtano.

ZDRAVO TEŠKO

Pobuniše se doktori, ali broj potpisnika prilično je razočaravajući – jedva tri hiljade, od ukupno 33.000 lekara, koliko ih je prebrojao Veliki Vođa, ili 20.000, po podacima Lekarske komore.

Novosađana (da se vratimo na početak priče), jedva je nekoliko desetina, slika i prilika vica o Lali i njegovom učešću u ratu: “Ta bilo je zdravo teško. Jedared se najeli šunke, a Nemci oko bunara”.

Kažu mi moji sagovornici, brojke nisu važne, mi ne brojimo već lečimo. A i da se potpišemo, šta to vredi, ionako se ništa neće promeniti.

JADNI, UPLAŠENI, IZMANIPULISANI

Vi iz mišje rupe, znate li da je ovo rat? A u svakom ratu mora se znati broj ranjenih i poginulih, bez toga nema strategije. Ni pobede, na kraju krajeva.

Slušajući kontradiktorne informacije i nesuvisla (često komična) objašnjenja, Lijepe dr Darije&Co., osećamo se jadno, izmanipulisano, uplašeno, nesigurno. Sve smo depresivniji. Ne znamo gde da se okrenemo i u šta da verujemo.

I kome?  I mislimo da će biti još gore i još beznadežnije.

DOK NERON SVIRA VIOLINU

Vas sedamnaest (ili trideset) hiljada  lekara, odlučili ste da ćutite. Čak i vi iz Požege, što lečite ljude u kontejnerima punim blata, a bolesnici vam leže na posteljini skorenoj od prljavštine.

Čak i onaj, jedan jedini iz Novog Popovca, koji se zajedno s nekoliko sestara bori za živote 100 ljudi. A za to vreme, prvi čovek prestonice igra se autićima od trideset hiljada evra, koji “ko od šale” otkrivaju nepropisno parkiranje.

Zemlja gori, Neron svira violinu.

U STRAHU SU VELIKE OČI

Plašite se? Čega?

Da ćete vas iseliti iz kabineta kao dr Ljuštinu?

Da će vas premestiti na lošije radno mesto?

Da ćete završiti na stubu srama?

Da nećete dobiti titulu načelnika (ili šefa odeljenja), novo zvanje na fakultetu?

Da će vas mobingovati i na kraju otpustiti?

Da nećete moći da otplaćujete kredit?

ĆERAĆEMO SE JOŠ

Da ste nekim slučajem službenici u pošti, možda bi se mogla razumeti vaša linija manjeg otpora, ali i među njima je mnogo onih koji će, uprkos činjenici da nemaju mnogo izbora, sačuvati dostojanstvo, profesionalno i ljudsko, pa šta košta da košta.

Ali, možda je vama, u stvari, sve potaman? Pa ako vam je dobro, što rekoše oni uz Peščanika – onda ništa.

Jednog dana, kada kovid bude jedna od ružnih epizoda iz prošlosti, pogledaćemo se u oči.