Gojaznost se lako leči: Poslušajte savet čuvenog novosadskog doktora Ilića!

Ime prof. dr Miroslava Miše Ilića dobro je poznato u medicinskim krugovima, ali i među brojnim pacijentima kojima su njegova stručnost, posvećenost i nepresušni entuzijazam, sačuvali zdravlje i život.

Ovaj vrsni hirurg, upravnik Klinike za grudnu hirurgiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici i predavač na novosadskom Medicinskom fakultetu, od studentskih dana aktivno se bavio muzikom i sve donedavno svirao je harmoniku i tamburicu u popularnom bendu “Garavi sokak”.

Svojevremeno je uplovio u politiku, osnovao je Socijaldemokratsku partiju Vojvodine, koja danas deluje kao nevladina organizacija Vojvođanski klub i odlučno se zalaže za veću samostalnost severne srpske pokrajine, a svoje stavove i ideje pretočio je u knjigu “Vojvodina direktno”.

Uprkos svestranim interesovanjima, u fokusu prof.dr Miroslava Ilića uvek je bila struka, unapređenje i usavršavanje operativnih tehnika.

Njegova uža specijalnost su opšta (abdominalna) i grudna hirurgija, a poslednjih godina, zajedno sa svojim timom na Institutu, posvetio se operativnom lečenju gojaznosti, koja, kako ističe, nipošto nije samo estetski, već je vrlo ozbiljan zdravstveni problem.

Od masne jetre do malignih tumora

– U slučaju prekomerne telesne težine, masnoća se nagomilava ne samo ispod kože, već se taloži i oko vitalnih organa infiltrirajući se u njihovo tkivo. Poznat je fenomen masne jetre koja nakon nekog vremena biva teško oštećena, usled čega se javlja ciroza, neretko nastaju i maligne promene. Masne naslage su, zapravo, velika endokrina žlezda koja luči štetni tumor nekrozis faktor čije je delovanje pogubno za unutrašnje organe. Dokazano je da su mnogi zloćudni tumori, poput onih na debelom crevu, jajnicima i dojci (ne samo kod žena nego i kod muškaraca), mnogo češći kod pretilih ljudi. Ipak, najznačajnija su oštećenja endokrinog sistema, pre svega pankreasa koji se kod gojaznih ljudi više “troši”, što vodi šećernoj bolesti, isto kao i insulinska rezistencija, takođe česta pojava kod ljudi s viškom kilograma – objašnjava profesor Ilić, dodajući da i mnoga kožna oboljenja, poput ekcema i psorijaze, nastaju upravo usled gojaznosti.

Rizik od iznenadne smrti

Nipošto ne treba zanemariti uticaj prekomerne telesne težine na srce i krvne sudove, koji konstantno rade pod pojačanim naporom, zbog čega dolazi do propadanja celokupnog kardiovaskularnog sistema.

– Posledično, postoji veliki rizik od iznenadne smrti koja daleko češće pogađa gojazne ljude, što je jedan od glavnih razloga za sve veći broj operativnih zahvata čiji je cilj smanjenje telesne težine – upozorava naš sagovornik.

Začarani krug

Osoba s dugogodišnjom gojaznošću zapada u svojevrstan “krug” smrti”: zbog povišene telesne težine ne može da se kreće niti da se bavi fizičkom aktivnošću, vezana je za postelju ili stolicu, postaje usamljena, radno i fizički hendikepirana, zavisna od lekova, a jedini izvor radosti joj je hrana.

– Kilogrami se još više nagomilavaju, čovek se, jednostavno rečeno, isključuje iz životne i radne sredine – napominje dr Ilić ističući da hirurgija u takvim slučajevima nudi rešenje, ali pod uslovima koje je odredila Svetska zdravstvena organizacija.

Kada i kome se preporučuje?

Hirurška intervencija kojom se leči gojaznost indikovana je kod osoba sa indeksom telesne težine (BMI) višim od 40 kg/m2, ako se najmanje dve godine bezuspešno pokušavaju da smršaju, bilo dijetom ili uzimanjem medikamenata. Granica se pomera nadole (BMI veći od 35 kg/m2) ukoliko postoje neke od pratećih bolesti ili poremećaja (povišen krvni pritisak i/ili nivo masnoća u krvi, šećerna bolest, sterilitet, policistični jajnici, oštećenje zglobova nogu, erektilna disfunkcija…).

– Operacije protiv gojaznosti izvode se u svim dobnim skupinama, ali najbolji rezultati postižu se u osoba do 40 godina, u kojih nije došlo do nepovratnih promena na kardiovaskularnom i lokomotornom sistemu – objašnjava dr Ilić, čiji je  najmlađi pacijent imao 11 godina.

– Naravno, za takvu operaciju potrebno je da i roditelji i dete razumeju šta se planira i kakav je režim života neophodan posle intervencije. Dakle, hirurgija je poželjna pre nego što se razviju teške komplikacije.

Kakvi se zahvati primenjuju?

U operativnom tretiranju gojaznosti, koje se naziva i barijatrična hirurgija, razlikuju se tri vrste intervencija: restriktivne, čiji je cilj sprečavanje unosa veće količine hrane; malapsroptivne, kojima se proces razlaganja i apsorpcije hrane odvodi dalje od dvanaestopalačnog creva i kombinovane, koje uključuju obe ove metode.

Sve zavisi od stanja pacijenta

Savremena hirurgija definisala je indikaciono područje za primenu različitih zahvata. U slučaju težih
oštećenja endokrinog sistema i kardiovaskularnih poremećaja, indikovana je kombinovana procedura – želudačni baj-pas, dok se kod ostalih pacijenata koji čine veliku većinu (80%), izvodi restriktivna procedura, takozvana želudačna rukavna resekcija.

– Odluku o vrsti zahvata donose hirurg, zajedno s celim timom i pacijentom. Naravno, da bi se izabrala adekvatna procedura, neophodno je veliko hirurško iskustvo i realno sagledavanje sopstvenih mogućnosti, kao i mogućnosti pratećih medicinskih službi, koje treba da pomognu u kompletnom lečenju – naglašava dr Ilić.

Laparaskopski, s vrhunskim instrumentima

Danas se sve barijatrične operacije izvode laparoskopski, pod opštom antestezijom. Kroz nekoliko manjih otvora na trbušnom zidu uvode se kamera i instrumenti kojima se vrši zahvat, a slika se prati preko monitora. Operacija traje oko sat vremena ili nešto više.

– Bio sam među prvim hirurzima koji su devedesetih godina počeli da rade laparoskopske operacije kod nas. Zato sa sigurnošću tvrdim da je vrhunska hirurška tehnologija glavni uslov za uspešno izvođenje barijatrične operacije. To se odnosi na najkvalitetnije monitore, teleskope i svetlosni izvor, odnosno kamere, a pre svega na automatske samošivače, takozvane steplere kojima se spajaju ili odsecaju pojedini delovi digestivnog trakta. Ti instrumenti moraju biti najvišeg kvaliteta jer uspeh operacije zavisi od sigurnosti šivenih spojeva. Naravno, njihova cena je visoka, aparati koštaju oko 2000. evra po pacijentu. Kada se tome dodaju specijalni operacioni sto koji može da izdrži težinu pacijenta iznad 300 kg, pa posebni trokari i instrumenti koji moraju biti duži od onih neophodnih za standardne laparoskopske procedure (operacija žučne kesice npr.), jasno je da tehnologija kojom se rade barijatrične operacije nije standardna – kaže prof. dr Miroslav Ilić.

Pre svega – dobar tim

Najvažniji činilac operacije, kako ističe naš sagovornik, jeste hirurški tim, njegovo znanje i osposobljenost da se ovako težak zahvat izvede bezbedno, bez komplikacija, na pacijentu koji već ima narušeno zdravlje.

Danas se u svim velikim zdravstvenim sistemima uspostavljaju standardi za barijatričnu hirurgiju, što podrazumeva da hirurg treba da izvede oko 200 takvih operacija i da dve trećine svog radnog vremena posveti upravo pacijentima s prekomernom telesnom težinom.

Uz to moraju da postoje specijalne ambulante i drugi uslovi (specijalne stolice, kreveti, toaleti) namenjeni osobama koje se hirurški leče od gojaznosti.

Šta posle?

Nakon operativnog zahvata, pacijent već prvog postoperativnog dana ustaje i počinje da uzima tečnost, a za dan-dva otpušta se na kućni oporavak. Režim života u narednih mesec dana obuhvata dodatno hidriranje, uzimanje proteinskih šejkova i vitamina, kao i primenu antikoagulatnih sredstava. U to vreme već je primetan značajan gubitak telesne težine, koji je, nažalost, praćem i gubitkom mišićne mase.

– Zato preporučujemo intenzivno kretanje i umereno vežbanje, da bi se izgubilo što više telesne i visceralne masti. Pacijenti dolaze na kontrolu dve nedelje nakon operacije, potom posle mesec dana, pa na dva meseca, na pola godine i nakon godinu dana. Merimo im obim vrata, struka, BMI, krvni pritisak. Za ovih devet godina, koliko na Institutu radimo barijatrične operacije, u registru imamo preko šest stotina pregleda i oko dvesta operisanih pacijenata – kaže dr Ilić.

Ožoljci nisu problem

Posle operacije ostaju dva mala reza od pet milimetara i dva veća od centrimetra, Ožiljci posle nekoliko meseci nestaju ali problem nastaje s viškom kože koji je najizraženiji na grudima i stomaku.

– Savetujemo pacijentima da se podvrgnu operaciji kojom se uklanja taj višak, što se takođe radi na našem Institutu. Ova operacija izvodi se odsecanjem kože, zbog čega ostaje ožiljak koji je pozicioniran tako da se što manje vidi – napominje dr Ilić.

Ishrana

Dve nedelje nakon zahvata uzimaju se tečni obroci, potom se 15 dana unosi, kašasta hrana, i to 100 mililitara po obroku (nešto manje od čaše jogurta). Zabranjeni su slatka i masna hrana i namirnice koje nadimaju (mahunarke), ali posle mesec dana sve se vraća na normalu.

– Naravno, zbog operacije nije moguće uneti veliku količinu hrane jer obilan obrok izaziva povraćanje – naglašava dr Ilić i dodaje da pacijent brzo oseća sitost jer se odstranjivanjem velikog dela želuca sprečava generisanje hormona grelina koji uzrokuje glad.

Kod nekih pacijenata, nakon želudačne rukavne resekcije javlja se i zatvor, koji spontano prolazi nakon normalizovanja ishrane. Nasuprot tome, kod želudačnog baj-pasa, moguće su prolivaste stolice, jer hrana brže prolazi kroz skraćenu digestivnu cev – objašnjava naš sagovornik.

Rizici i komplikacije

– Javljaju se kod relativno malog broja pacijenata, s obzirom na činjenicu da je zahvat prilično komplikova. Komplikacije nastaju u manje od 5 % operisanih i obično su povezane sa rizicima koji se mogu sresti i kod drugih hirurških zahvata (tromboflebitis, infekcija rane itd.). Teške komplikacije, kao i smrtnost, specifične za barijatričku hirurgiju, javljaju se u manje od 1% operisanih, što su rizici koji su mnogo niži od onih u slučaju operacije slepog creva. Najteže barijatrične komplikacije odnose se na razilaženje anastomoza, odnosno šavne linije kada se javlja curenje digestivnih sokova u trbušnu šupljinu. To po pravilu zahteva novi hirurški zahvat, koji će rešiti i problem i ako dođe do suženja na ušivenim delovima digestivne cevi, mada se to može rešiti i  endoskopskom intervencijom – zaključuje prof. dr Miroslav Ilić.