Meri I Tjudor ostala je upamćena kao jedna od najsurovijih žena u istoriji sveta, a njen nadimak „Krvava Meri“ upravo nagoveštava brutalnost koju je ova pripadnica „nežnijeg“ pola iskazivala prema neposlušnim podanicima i optuženim jereticima.
Meri je rođena 1516. godine kao jedino dete iz braka kralja Henrija VIII i Katarine Aragonske.
Iako kraljevske krvi, Meri je imala teško detinjstvo. Bila je zapostavljana, a roditelje je viđala jedino tokom verskih praznika. Kada se sa 11 godina vratila na dvor njen život se okrenuo. Henri je rešio da se razvede od Katarine što je i učinio, piše Stil.
Kada je imala 20 godina situacija se ponovo okrenula. Nova kraljeva žena optužena je za izdaju i ubijena.
Kada je došla na vlast imala je 37 godina i odmah je počela rad na jačanju katolicizma.
Zbog načina na koji je „jačala katolicizam“ ostala je poznata kao Krvava Meri.
Brak Krvave Meri sa militantnim katolikom Filipom samo je učvrstio u želji da se izbori sa protestantima. Tokom jeseni 1555. godine počeli su progoni jeretika.
Mnogi bitni ljudi tog vremena spaljeni su na lomači, na Merinu zapovest. I nepismeni seljaci, ali i sveštenici bili su ubijani ako ne bi prihvatili katoličanstvo. Smatra se da je ubila više od 300 ljudi.
Umrla je usamljena u 42. godini života, pošto se Filip vratio u Španiju, a nasledila ju je sestra Elizabeta. Ona ju je sahranila kako dolikuje i dan njene smrti proglasila je za praznik, piše Stil.
Dodaj komentar