Aktivisti SNS-a u Kruševcu pokušavaju da pomere već preniske granice dostojanstva. Oni su u konstantnoj trci sa ostalim članstvom ko će to biti najbolji, najefektniji i „naj sasvim potpuno naj“ u obožavanju lika i dela Aleksandra Vučića.
Kompeticija osiromašenih građana u pokazivanju lojalnosti svome vođi, njihova potreba da iskazuju divljenje jednom pomalo neobičnom čoveku, pokreće niz stručnih pitanja. Psihijatri i psiholozi ćute. Njih se javno zdravlje i društvo izgleda ne tiče.
Zamislite sami, da vam se ljudi dive do imbecilnosti, da ih plaćate i ucenjujete za podršku iz autobusa, da vam ni malo nije neprijatno kada vas na sva usta hvale daleko od granica dobrog ukusa. Meni bi u najmanju ruku bilo neugodno, iako bi mi ego sigurno zatreperio u varci “jebote kakav sam ja meni kralj”. Kralj izgleda nema tih problema. Hrani ego da te ujede.
Elem, Kruševljani su novom parolom pokušali da prevaziđu sami sebe, ali i oštru konkurenciju.
– Kruševac je Vučićeva Sparta – slogan je na srpskoj trobojci u rukama zaljubljenih građana.
Ljubav je lepa i plemenita stvar. Nema mnogo lepših pojmova od ljubavi. Lepo je kada neko otvoreno iskazuje emocije, ne strahujući od osude okoline.
Kruševac je poznat kao oaza za Batu Gašića, direktora BIA, ali i ljude bliske njemu. Nešto poput Medeljina za don Pabla.
Kruševac kao Vučićeva Sparta u tom kontekstu dobija pomalo zastrašujuću konotaciju, jer svi znamo po kakvoj surovosti su Spartanci poznati.
Sa druge strane, gledajući u lica ovih kruševačkih Spartanaca prosto ne mogu biti pregrub u komentaru. Imam taj osećaj žaljenja, iako mi se ta emocija ne sviđa. Ne volim da nekoga žalim, već imam potrebu da pomognem ukoliko mogu. Ali kako pomoći nekome ko ne misli da mu je pomoć potrebna?
Kako zavisniku objasniti da mu je neophodno lečenje ukoliko on to sam ne vidi? Kako prijatelju objasniti da osoba u koju je zaljubljen nije dobra za njega? Kako Vučićevom obožavaocu objasniti da je Vučić samo čovek, ne tako plemenit i anđeoskog srca?
Kako mu objasniti da zarđala radikalna kašika nije postala zlatna i napredna promenom stolnjaka i njegovog dezena? Kako objasniti čoveku da ne živi u prokletom zlatnom dobu, da nema pas za šta da ga ujede, da mu deca beže glavom bez obzira i da nismo ekonomski tigar koji stiže i prestiže ove bogate smradove sa zapada?
Hiljadu pitanja kako i još hiljadu zašto.
Jednog dana, za sto godina Vučića neće biti. Neće biti ni Gašića. Ni mene neće biti. Da li će postojati zemlja koja se i dalje zove Srbija veliko je pitanje, posmatrajući demografske podatke, koji se mogu tumačiti svakako osim pod naznakom „pozitivni pokazatelji“.
Da li će se u toj zemlji ponovo obožavati neki novi Vučić, napredniji od naprednog, radikalniji od radikalnog, sposobniji od sposobnog, neki novi vođa koji će prodavati maglu nekim novim klincima čiji će genetski materijal bez greške registrovati novog „oca nacije“?!
Šta će biti sa nama ovakvima veliko je pitanje. Kako će sistem vrednosti koji se neguje u ovom sistemu uticati na odgajanje budućih generacija pitanje je od milion dolara. Pesimista će vam reći da će posledice svega ovoga biti katastrofalne, a opstimista da će nas buduće generacije proučavati kao grupu pećinskih ljudi koji su koristili samo 4.5 ili 3.2 odsto mozga.
Samo nam je ljubav potrebna. Kruševac grad ljubavi. Spartanske ljubavi, a ona ume da zaboli.
Kruševački naprednjaci postavili su novi izazov. Lestvica „originalnosti“ je pomerena, a čekaju se i drugi takmičari da pokažu ko to najbolje ume voli svog Aleksandra. Marko Đurić dobio je ozbiljnu konkurenciju.
Nije važno predsedniče šta ste obukli, vi ste naš anđeo čuvar, živeli nam 105 pa opet
Dodaj komentar