Gde zakaže država, tu su dobri Novosađani koji ne dozvoljavaju da njihove komšije budu bez hrane na stolu. U prostorijama Crne kuće utorkom i subotom priprema se najmanje 40 obroka za ljude koji nemaju jer svako ima pravo na ručak.
„Ipak su naši Novosađani vrlo saosećajni“, priča Geza Vereckei koji je upravo preuzeo obroke za dva dana od volontera iz „Kuhinje solidarnosti“.
Da bi došli do Geze, ovi obroci se prvo pripremaju u prostorijama Crne kuće. Sve to rade mladi volonteri koji hranu nabavljaju, kuvaju i pakuju. Jedan od njih, Damir Bojić, kaže da se ova ideja rodila kada je prošle godine uvedeno vanredno stanje.
„Tada ljudi nisu mogli da izlaze iz kuća i dolaze po obroke u narodne kuhinje i slično. Nekoliko ljudi iz zajednice je želelo da kuva i onda smo formirali tim koji čine ljudi iz Crne kuće i Krova nad glavom, a tu su i Solidarne drugarice. Kada su uvedene protivepidemiološke mere, nadležni nisu razmišljali o ljudima koji se nalaze u nezavidnim situacijama. Oni su još jednom zaboravljeni i mi smo imali potrebu da nešto uradimo povodom toga“, objašnjava Damir.
Ističe da su volonteri prepoznali potrebu koju postoji i da je njihov osnovni motiv to što svako ima pravo na obrok.
„Niko ne bi trebalo da bude gladan, kao što niko ne bi trebalo da bude bez doma. Mislim da je ovo što radimo važno, ali ne mislim da mi time rešavamo problem. To i ne želimo da radimo, to je posao institucija. Samo želimo da skrenemo pažnju na to i da podstaknemo duh solidarnosti“, kaže Damir.
Obroke, od proleća prošle godine, kuvaju svakog utorka, a od nedavno hrana se priprema i odnosi i subotom. U proseku se priprema između 30 i 40 obroka, a nekad bude i do 60. Broj obroka zavisi od broja porodica i osoba kojima je hrana potrebna.
„Svaki put kada kuvamo znamo koliko ljudi tog dana očekuje obroke. Svako kome je potreban obrok je dobrodošao. Ko god nam se obrati, dobiće obrok“, dodaje.
Volonteri su u kuhinji od devet časova, a kuva se obično do 13 časova, kada se hrana odnosi onima kojima je potrebna. Pripremaju se veganska jela, što je inače politika solidarnih kuhinja širom sveta. Kako objašnjava Damir, trude se da hrana bude hranljiva i ukusna, a reakcije ljudi su uglavnom dobre.
Na putu solidarnosti
U 13 časova u dvorištu Crne kuće okupljaju se volonteri koji nose upakovanu hranu na adrese onih koji su se javili. Jedna od tura u utorak, čiji su učesnici Slađana Ljubičić i Svetozar Matejašev, počela je ostavljanjem obroka kod Simpa za dvoje ljudi koji žive na ulici. Nastavljena je odlaskom do Ulice Doža Đerđa, gde se volonter popeo u zgradu da ostavi obroke za tročlanu porodicu.
Put je ubrzo nastavljen ka naselju Depresija. Na vratima trošne kuće volontere je sačekao stariji čovek Slobodan koji je unapred znao da nema ko drugi da zakuca na njegov ulaz. Drago mu je kada ga se neko seti.
Slađana Ljubičić iz Krova nad glavom, koja svakog utorka razvozi hranu, objašnjava za 021.rs da to više nisu samo obroci.
„Na svakoj adresi, kao što vidite, mi se zadržimo u razgovoru. Ne možete samo da doturite hranu na vrata i odete. Srećući ih ranije jednom, a sada i dva puta nedeljno, mi smo te ljude upoznali dobro. Pratimo njihove živote i trudimo se da im ih olakšamo. Znamo imena svakog deteta, ko od korisnika koji lek pije, od čega boluje, da li povremeno rade, da li dobijaju socijalnu pomoć, koji broj odeće i obuće nose, kako se greju“, priča Slađana.
Dodaje da, kada se neko od prijatelja ili sugrađana javi sa namerom da doniraju namirnice ili čak kućnu opremu, oni ih spajaju sa porodicama.
„Naš cilj je da podstičemo na solidarnost, ohrabrimo ljude da se samoorganizuju i deluju kako ne bi dozvolili da im komšije žive u siromaštvu, budu bez hrane na stolu. Mi nismo servis koji će to uraditi za vas, mi smo primer i podrška. Ljudi vrlo često žele da pomognu, ali nekad ne znaju kome, pa evo mi znamo kome, spojićemo vas sa porodicama. Mi smo svesni da ovakav vid pomoći nije trajno rešenje problema brojnih u gradu i u zemlji, ali dok ne vidimo ozbiljnu strategiju za rešavanje problema siromaštva, beskućništva, dok ne dočekamo transparentne i češće konkurse za socijalne stanove u gradu, dok tonemo u dužničko ropstvo, mi nekako moramo da reagujemo i ne dozvolimo da pomremo od gladi“, zaključuje.
Obično se dugo zadrže i u Kineskoj četvrti u kojoj privremeno, već petnaest godina, stanuje slikar Geza Vereckei, koji se uvek obraduje gostima. Kako je ispričao jako mu je drago što se neko uopšte setio ljudi koji su bez svoje kuće i bez ikakvih primanja.
„Mi smo jako zadovoljni i zahvalni. Ipak je to kuvana hrana i to je vrlo lepo s njihove strane. Želim da se zahvalim svima koji su nam pomagali i pomažu, koji su donosili hranu, odeću i drva preko zime. Ipak su naši Novosađani vrlo saosećajni“, rekao je Geza.
Tu u Kineskoj četvrti, ispričao je, „stanuje“ još sedmoro, osmoro ljudi koji nemaju gde.
„Mi smo tu našli neko utočište, da ne budemo na ulici, da ne budemo ispod mosta ili u parku. Kada sam prvi put došao ovde, dobio sam smeštaj od ljudi koji su bili dovoljno ljubazni da mi ustupe neke prostorije koje su bile prazne. Ovde je ranije bilo raznih zanatlija, slikara, ovde ste mogli doći u sred noći da vam bilo ko pomogne. Mogao je čovek da dođe gladan i žedan, a da ga ovde ugoste“, prisetio se Geza.
Za sada, iako ima problema sa nogama zbog kojih mu je potrebna operacija, uspeva da radi i da proda neke od svojih slika. Šta će u budućnosti biti, ne zna.
„Nemam gde da odem, ako budem izbačen kada ovo sve renoviraju“, zaključio je, dok je sedeo u improvizovanoj kancelariji/ateljeu, koja je pretrpana gomilom slika, piše 021.rs.
Od Geze, put se nastavlja ka novom korisniku pomoći koji je volontere sačekao ispred svoje zgrade i time se krug završava. Novi počinje u subotu.
Za to vreme drugi volonteri nosili su hranu na druge adrese, a jedna grupa delila je hranu na Trifkovićevom trgu ljudima koji žive na ulici.
Donacije u namirnicama, novcu, ambalaži, ali i vremenu su uvek poželjne. Ljudi mogu da se jave da razvoze hranu, kuvaju ili idu u nabavku. Ako žele da doniraju namirnice ili ambalažu, potrebno je da se jave na Fejsbuk profile Crne kuće ili Krova nad glavom.
Račun za dinarske donacije:
325-9500700045352-36 (Vojvođanska banka)
Svrha uplate: Kuhinja solidarnosti NS
Primalac: Udruženje građana „Omladinski centar CK13“, Vojvode Bojovića 13, Novi Sad
Šifra plaćanja: 289
Dodaj komentar