Desetogodišnja Kristina Knežević i njena teško bolesna majka Vuka Disić, o čijoj su teškoj sudbini nedavno izveštavali svi mediji, dobile su krov nad glavom! Prvi put će imati svoj dom, s kupatilom i strujom, a sve zahvaljujući poznatim novosadskim umetnicama, vajarki Violeti Labat Mitrušić i njenoj sestri, kompozitorki Jasmini Mini Mitrušić koje su odlučile da im poklone stan u Zmajevu, koji su nasledile od svog oca Borislava.
Plakale su u neverici
– Gledala sam na televiziji emisiju o Kristini i Vukosavi, srce mi se cepalo kad sam videla u kakvim užasnim uslovima žive. A uprkos tome, ta divna devojčica, koja uči uz sveću, ima sve petice i želi da jednog dana svojoj majci i sebi obezbedi bolji život. Odmah sam nazvala sestru i predložila joj da stan našeg pokojnog oca, profesora biologije u zmajevačkoj osnovnoj školi, poklonimo Kristini i Vuki. Ni ona ni ja ne nameravamo tu da stanujemo, nismo razmišljale ni o prodaji, šteta je da taj prostor stoji neiskorišćen i da propada.
Mina se odmah složila pa sam potražila žabaljskog humanitarca Mileta Jovanovića koji je u medijima pokrenuo priču o teškom životu majke i kćerke, i saopštila mu našu odluku. Preostalo je samo da njih dve pristanu i tako smo se našli u Zmajevu. Bila sam dirnuta njihovom reakcijom, obe su plakale, prosto ne verujući da konačno imaju dom – priča Violeta Labat Mitrušić i dodaje da sada predstoji kompletiranje dokumentacije kako bi se dvosoban stan s kupatilom, kuhinjom i velikim tavanskim prostorom i zvanično preneo na nove vlasnike.
Više gladni nego siti
Mile Jovanović, osnivač Udruženja građana “Put, istina i život”, koje pruža pomoć samohranim majkama, starima i bolesnima, ugroženim grupama, uz Kristinu i Vuku je punih sedam godina. Upoznala ih je, sasvim slučajno njegova supruga Milanka, kada su je zaustavile na ulici moleći za malo hrane. U to vreme stanovale su, zajedno s teško obolelim Đorđem, glavom porodice, na salašu nekoliko kilometara udaljenom od Žablja. Bez vode i struje, više gladni nego siti.
– Milanka ih je odvela kući i nahranila, dali smo im nešto odeće, nabavili lekove za Đorđa, koji je godinu dana nakon toga preminuo od kancera. Kristina je bila užasno vezana za oca, i dan danas spava s njegovom slikom, pamti svaki trenutak proveden s njim, a imala je samo četiri godine kada je umro – kaže on.
Izbačene na ulicu
Vuka i Kristina su još neko vreme živele na salašu, a onda je gazda prodao imanje i izbacio ih, pa su prešle u trošnu kuću u Gospođincima, opet bez struje i vode. Udruženje “Put, istina i život”pomagalo im je koliko je moglo, najviše u odeći i hrani.
– Nabavljali smo im ogrev, a moja porodica prihvatala ih je kao najrođenije. Kada je Kristina krenula u školu, kupovali smo joj knjige i pribor, oblačili je… A ona vredno uči, uz sveću, i samo ređa petice. Pomagao im je i Centar za socijalni rad, Vuka dobijala socijalnu pomoć u toku je postupak za dečji dodatak, ali nije to ni izbliza dovoljno za normalan život, pa je radila po kućama, okopavala njive, brala voće i povrće, čistila štale – priča Mile.
Ugroženo zdravlje
U poslednje vreme Vukosava nije u stanju da radi, nema snage, muče je strašne glavobolje, oduzimaju joj se noge, trnu joj ruke…
– Lekari kažu da možda ima neki proces u glavi. Dobri ljudi zakazali su joj CT pregled u jednoj privatnoj klinici u Beogradu, svi molimo boga da bude u redu – zabrinut je Mile čiji je motiv da pomaže ljudima u nevolji više nego jasan. I sam je odrastao u siromaštvu, otac mu je umro, a majka ga je napustila kada je bio gotovo beba. Podizala ga je baka, živeli su u velikoj oskudici, ali izvela ga je na put. Zasnovao je porodicu, dobio dvoje dece, i sada želi da pomogne drugima da stanu na noge.
Pomoć je dobrodošla
– Nastavićemo da brinemo o Vuki i Kristini. Njihov stan mora da se renovira, da se obnove instalacije za struju i vodu, srede prozori i vrata, popravi krov… Upravo me je zvao čovek iz “Toze Markovića” iz Kikinde, nudi crep i pločice za celu kuću, preduzetnik iz Novog Sada pokloniće im PVC stolariju, nadamo se da ćemo pronaći nekoga ko će obezbediti opremu za kupatilo. Kristina će, naravno, preći u školu u Zmajevu, a Vuka se nada da će u Zmajevu biti posla za nju ako joj, naravno, zdravlje dozvoli da radi – kaže Mile Jovanović.
Ovo mi je ulepšalo dan,ne dan,život♥️
Divna vest za ova ružna vremena.
Zive bile sto godina zene,suzu pustih!
Bog vam dao zdravlja i sreće što ste poklonile stan. Dobrim ljudima koji će ga renovirati da se vrati samo dobrim. Ovo greje srce a dobrih ljudi ima svuda samo novine o tome ne pišu.
Kontakt? Žr?
Kako stupiti u kontakt?
Kontaktirajte humanitarnu organizciju put istina zivot
imate ih na facebooku, imate njihov sajt a ovo im je broj 0611683133