Svaki poremećaj rada srca za nekoga ko je preležao koronavirus znači komplikaciju, a iznenadna smrt u postkovidu uglavnom je povezana sa začepljenjem krvnih sudova.
Osećaj gušenja, brzo zamaranje, iznenadni bol u grudima, nedostatak vazduha, snažno lupanje srca, nagla promena boje kože ruku ili nogu (tamno plava ili crna), su neki od znakova, simptoma, koji ukazuju na to da su ugroženi vitalni organi i da je možda došlo do tromboze, odnosno začepljenja krvnih sudova, objašnjava za Nova.rs pukovnik docent dr Ivo Udovičić, komandant vojne kovid bolnice Karaburma.
– Tromboza se javlja u kovidu, ali i u postkovidu. Do začepljenja krvnih sudova može doći i šest meseci, pa čak i godinu dana nakon što osoba preleži kovid. Iako virusa više nema u organizmu, ostale su oštećene ćelije koje se nisu obnovile i koje mogu da ubiju – napominje doc. dr Udovičić.
Nažalost, ne postoji način da se ovakve posledice predvide ili preveniraju, jedino što možemo da učinimo je da pratimo naše telo i organizam.
– Ako samo posumnjamo da se nešto dešava, moramo odmah da se javimo lekaru i naglasimo da smo preležali kovid. Najopasnija komplikacija koronavirusa je začepljenje krvnih sudova, koje uzrokuje tromb. U poslednjih nekoliko meseci pojava tromboze povećana je za četiri do pet puta kod pacijenata koji se leče od kovida ili imaju postkovid sindrom. Ako se odmah ne reaguje, ova pojava u organizmu brzo uzrokuje smrt – upozorava doktor Udovičić.
Kod ljudi koji kod kuće preleže kovid i imaju blage ili nikakve simptome, može da se javi promena na krvnim sudovima, a da oni toga uopšte nisu svesni.
Te promene mogu dovesti do tromboze i do smrti. Nažalost, to je nešto što ne možemo da predvidimo. Nikakvim medicinskim skriningom ne može se uvideti da nastupa tromboza, i zato je postkovid tihi ubica. Čovek se može osećati sasvim dobro, ali nikad ne zna kad će neki od krvnih sudova da se zapuši – naglašava doktor Ivo Udovičić.
Iznenadna smrt u postkovidu uglavnom je povezana sa trombozom.
– Imali smo pacijente kod kojih iznenada poplavi ruka ili noga, što je znak da je došlo do tromboze. Najopasnije je kad dođe do tromboze krvnih sudova pluća ili mozga – kaže doc. dr Udovičić.
Najveći problem je što mnogi oboleli odlaze iz bolnica zalečeni, a ne izlečeni.
– Kada otpustimo pacijenta iz bolnice, jasno naglasimo ko po izlasku mora da uzima antikoagulantnu terapiju, protiv zgrušavanja krvi, a u koju spadaju fraksiparini i tome slični lekovi. Uglavnom se propisuju gojaznim ljudima, potom onima koji su prethodno imali problema sa proširenim venama ili genetski nasleđene bolesti vena, i onima koji su imali emboliju pluća ili na otpustu visok d-dimer – kaže doc. dr Udovičić.
Podsetimo, direktorka kovid bolnice u Batajnici, Tatjana Adžić Vukičević, nedavno je tražila da se uradi sudska obdukcija na pacijentu za kojeg se sumnjalo da je umro usled tromboze.
– Veoma nas je uznemirio slučaj muškarca koji je bio 1976. godište, a preminuo je neposredno nakon prijema. Prvi put sam od kada radi kovid bolnica u Batajnici, za ovih 15 meseci, naložila da se uradi sudska obdukcija. On je imao simptome kao i kod svih drugih bolesnika – povišena temperatura i bolovi u mišićima, a registrovan je u kovid ambulanti u Zemunu kao lakši slučaj.
Međutim stanje mu se naglo pogoršalo. Kada su mu ruke pocrnele, prebačen je u jedinicu intenzivnog lečenja. Skener je pokazao difuzne trombove, ishemijske promene – od glave, pluća, stomaka, gornjih i donjih ekstremiteta – rekla je Adžić Vukičević.
Izvor: Nova.rs
Dodaj komentar