BBC

Korona virus: Zašto pandemija nije ni blizu kraja

A performing artist and entertainer trained in traditional styles called "geisha" wears a face mask as she takes part in a training session

Getty Images

Krajem oktobra 2022. godine, epidemiolozi i stručnjaci za zarazne bolesti iz čitavog sveta počeli su da primećuju uznemirujući trend.

Kako je to epidemiolog Adam Kučarski objasnio u nizu na Tviteru, u toku je novi talas kovida-19, ali on prolazi uglavnom neprimećen.

Danas su zabrinjavajuće skokove broja umrlih i bolničkih lečenja od kovida-19, sa kojima smo se svi upoznali tokom mračnih dana 2020. i 2021. godine, zamenili podmukliji, ali nepopustljivi naleti svakodnevnih umiranja.

Primera radi, pogledajmo samo cifre za 21. decembar 2022. godine – 133 smrti od kovida-19 u Engleskoj, prema internet stranici britanske vlade – broj koji možda ne deluje izuzetno u poređenju sa 2020. godinom, kada je virus ubijao ljude u hiljadama (iste nedelje u SAD je umrlo 2.919 ljudi od kovida-19).

Ali kako ističe Kučarski, vremenom čak i mali broj smrti može da se akumuliše u zapanjujući, možda čak i šokantan broj.

Čitave 2022. godine ista baza podataka pokazuje da je u Engleskoj od kovida umrlo 46.099 ljudi.

Vlada više ne vodi ovu evidenciju za čitavu Veliku Britaniju.

To nije 75.240 smrti iz 2020. ili 74.558 smrti iz 2021. godine, ali je i dalje više nego što većina ljudi očekuje.

Poređenja radi, tokom posebno nezgodne sezone influence, u Velikoj Britaniji od gripa i upale pluća može da umre oko 30.000 ljudi.

Veoma je drugačije porediti podatke između zemalja tokom godina na globalnom nivou, jer načini i kriterijumi za određivanje šta se računa kao smrt od kovida umnogome variraju.

Međutim, SZO sabira brojeve smrtnih slučajeva od kovida koje prijavljuju pojedinačne zemlje.

Na osnovu toga možemo da steknemo neku sliku o razmerama pandemije: 2022. godine, širom sveta je prijavljeno malo više od 1.215.000 smrti od kovida.

To je mnogo manje od 3.505.000 prijavljenih slučajeva iz prethodne godine, ali je i dalje ogroman broj smrti – i vrlo verovatno značajno manji od pravog broja.

A opet, u mnogim svetskim kuloarima moći – pa čak i novinskim redakcijama – ove aktuelne smrti jedva da se pominju u poređenju sa mnoštvom drugih kriza na dnevnom redu, od ratova preko troškova života do računa za energiju.

A opet, širom planete, kovid-19 ponovo tinja već mesecima.

„Zamor od korona virusa“

Naučnici priznaju da bi verovatno moralo da se desi nešto drastično, kao što je uticaj koji izvrši neka nova supervarijanta, da bi se to promenilo.

Ili, kao što to kaže Kučarski, postali smo toliko usredsređeni na vrh krive kad su u pitanju smrti povezane sa kovidom, da smo prevideli koliko ovo sporo nizanje smrtnih slučajeva na kraju u zbiru može da donese takođe visoku brojku.

„Videli smo to sa delta sojem 2021. godine.

„Nije to bio veoma visok vrh, ali je bio mnogo, mnogo duži i na kraju je pravi ukupni broj bolničkih lečenja bio veoma sličan onom iz 2020. godine.

„Samo su bili raspoređeni na mnogo duži vremenski period zato što virus nije protrčao kroz populaciju na isti način“, kaže Kučarski.

This antigen test cassette shows the control at top followed by flu B, SARS-CoV-2 and flu A

Getty Images
Ove zime je na zapadnoj hemisferi došlo do sudara gripa i kovida-19

Isti trend je primećen u SAD, gde nekih 2.000-3.000 Amerikanaca svake nedelje i dalje umire od kovida-19.

Epidemiolog sa Harvarda Vilijam Henidž kaže da je pisao novinarima jedne velike medijske organizacije u julu prošle godine, informišući ih da ako se aktuelni broj smrti ekstrapolira na čitavu godinu, bilo bi to ekvivalentno trima posebno teškim sezonama gripa.

Ali takve vesti ne završavaju više automatski na naslovnim stranama.

„Brojke su zapravo prilično visoke.

„Ali jedna od stvari koja se dešava sa ljudima je da konstante naprosto postanu deo njihove svakodnevice“, kaže Henidž.

Denis Neš, epidemiolog sa gradskog univerziteta u Njujorku dodaje da se na njih obraća pažnja samo kada dođe do velikih skokova.

„To je stvorilo situaciju u kojoj će ljudi manje obraćati pažnju na ono što se dešava sem ukoliko se u podacima ne ogleda nešto zaista krupno.

„Ali kad počnete da pratite šta se dešava tokom vremena, zaista je zastrašujuće koliko smrti i dalje imate danas“, objašnjava.

Za Neša i druge, jedan od glavnih izvora nezadovoljstava je da mnogi od tih smrtnih slučajeva deluju kao da su mogli i te kako da budu sprečeni.

Oklevanje sa vakcinom i buster dozom

Iza beskrajnog niza grafikona i tabela na vladinim sajtovima, iznenađujuće je teško probiti se kroz brojke da biste do kraja razumeli ko još uvek umire od kovida-19.

Aerial view of students and teachers queuing up for Covid-19 nucleic acid testing at Northwestern Polytechnical University

Getty Images
Veruje se da je broj novozaraženih u Kini najveći od kada su popuštene mere u decembru 2021.

Narativ o ovim smrtima može da se sagleda samo ako se razgovara sa lekarima na prvoj liniji fronta u bolnicama.

Prema Vilijamu Šafneru, profesoru zarzanih bolesti Medicinskog centra Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu, u Tenesiju, to su i dalje oni koji su bili najugroženiji u ranim danima pandemije.

„Ljudi koje viđamo na bolničkom lečenju obično su ili stariji ljudi ili mlađi koji su imunokompromitovani, bilo zbog bolesti ili leka koji im narušava imuni sistem

„Tu imate brojne visokorizične grupe“, kaže Šafner.

Endrju Ustianovski, konsultant britanske Opšte bolnice Severnog Mančestera, dočarava sličnu sliku.

„Smrti kojih mogu da se setim iz skorašnjeg perioda a sa kojima sam imao posla bili su ljudi koji su uglavnom bili izuzetno imunokompromitovani ili veoma krhki, i kovid je stoga udario jače na njih“, kaže on.

„To takođe ne znači da su oni uvek umrli od kovida. Mogli su da se zaraze kovidom u bolnici, ali ih je zapravo ubila njihova hronična bolest.“

Mnogi lekari smatraju da je jedan od stalnih problema koji ove pojedince čini još ugroženijim jeste sporo primanje buster vakcina, čak i među visokorizičnim grupama.

Najnovija statistika pokazuje da se ukupno 26 miliona ljudi iz Velike Britanije kvalifikuje za buster doze, ali je samo polovina njih do sada primila te vakcine.

Oklevanje sa busterom još više zabrinjava u SAD, gde je samo 29,6 odsto Amerikanaca starijih od 65 godina primilo najnoviju dozu.

Mnogi su razlozi za ovaj trend, od toga da probleme sa pristupom vakcinama i oklevanje sa vakcinama podstiču političke napetosti i dezinformacije, do „apatije prema kovidu“ – i političari i opšta populacija željni su da ostave sve ovo za sobom.

U septembru je američki predsednik Džozef Bajden slavno objavio da je „pandemija završena“, dok su poruke o javnom zdravlju zauzeli drugi novonastali problemi kao što su majmunske boginje, polio i preopterećene bolnice zbog dve godine nagomilanih zaostalih operacija.

Ali dok izostanak buster doze može da ima malo uticaja na relativno zdrave pojedince koji su uglavnom akumulirali hibridni imunitet od prošlih zaražavanja i vakcinacija, dokazi iznova pokazuju da zaštita stečena vakcinom rapidno slabi kod najugroženijih.

U martu 2022. godine, jedna studija je pokazala da imunitet značajno opada među korisnicima staračkih domova posle svega tri meseca.

Naučnici smatraju da vladini i zvaničnici javnog zdravlja moraju da rade više na tome da osiguraju da većina ugroženih do kraja bude svesna važnosti zaštićenosti vakcinama.

„Tvrdim da trenutna cena kovida mora da bude niža nego što je mi tolerišemo,

„Mogli bismo da je smanjimo, svakako u SAD, kad bismo bolje vakcinisali ljude. Društvo, kroz kombinaciju političke nepažnje i zamora od pandemije, spalo je na trenutnu situaciju. Znam za ljude koji su umrli, nesvesni da su imali pravo na buster dozu koja bi im verovatno spasla život“, kaže Henidž.

Illustration: XBB.1.5 strain, January 4, 2023, Suqian, Jiangsu, China

Getty Images
Nova podvarijanta omikron soja, HBB. 1.5 proširila se u poslednjih nekoliko meseci, a posebno u Sjedinjenim Američkim Državama

Zaštita ugroženih

Zato što je trenutno teret kovida-19 još neproporcionalnije pao na pleća najugroženijih, postavlja se pitanje da li društvo u celini treba da učini više da ih zaštiti i pronađe načine da smanji aktuelni broj umrlih.

Kad bi se buster doze nudile svim starosnim grupama umesto samo najugroženijim, to bi moglo da izvrši uticaj smanjenjem transmisije, a deljenje antivirusnih lekova kao što je pakslovid, kojima se pripisuje smanjenje mortaliteta, moglo bi da bude glatkije, ciljanije i rasprostranjenije u svetu.

Vlada i bojazan da monoklonalnim antitelima – proteini uzgojeni u laboratoriji koji dopunjuju imuni sistem tela – kao što su Regeneronov regen-kov i Astrazenekin koktel antitela Evušeld, kojima je pripisano spasavanje života mnogih sa kompromitovanim imunim sistemom – rapidno opada efikasnost protiv novih varijanti.

Kao posledica toga, Henidž kaže da, iako će nove varijante kao što su BQ 1.1 – podvarijanta omikron soja – najverovatnije izvršiti mali uticaj na nivou čitave populacije, verovatno doprineti stalnom aktuelnom broju smrti među najugroženijima.

„Prilično je očigledno da će terapije monoklonalnim antitelima za ljude kojima je su potrebne postajati manje efikasne.

„To znači da je veća verovatnoća da će neki od najugroženijih ljudi imati problema sa virusnim infekcijama koje ćemo sretati ove zime.

„Ali zato što su oni manjina, mislim da smo nažalost skloni da ih ne uvažavamo“, kaže on.

Neprekinuti nadzor

Na mnogo načina prvobitna nejednakost pandemije samo se produbljivala kako je ova napredovala.

Naučnici kažu da postoje mere koje možemo da pokušamo da primenimo kako bismo zauzdali podmukli neprekinuti niz smrti od virusa, ali oni svi zahtevaju određeni stepen spremnosti društva na podnošenje žrtava, od nošenja maski u javnom prevozu do prekida lanaca transmisije ili poboljšanja ventilacije u zgradama.

Residents queue to undergo nucleic acid tests for the Covid-19 coronavirus in Anyang in China's central Henan province

Getty Images
Oko 90 odsto stanovnika kineske provincije Henan zaraženo je koronom, podaci su zdravstvenih zvaničnika

Epidemiolozi upozoravaju da ako budemo suviše samozadovoljni povodom razumevanja ko umire od virusa i zbog čega, najverovatnije nećemo biti spremni ako dođe do promene plime.

„Svakih nekoliko meseci viđamo da se količina napora i novac koji se ulažu u ovakvu vrstu sakupljanja podataka smanjuju.

„Pitanje za mene uvek je kako da se osiguramo da imamo dovoljno podataka da, ako dođe do neke nove promene, budemo u prilici da je spazimo? I damo preporuke ili upozorenja ili šta god već treba da se uradi“, kaže Hodkroft.

Istovremeno, lekari kažu da iako je svaka smrt tragična, mora da postoji izvesna doza pragmatizma kad su u pitanju posledice kovida-19.

Ustianovski ističe da mnogi svetski zdravstveni sistemi kad se sve sabere i oduzme imaju ograničene resurse.

Iako sve trenutne smrti od virusa mogu da se spreče ukoliko se vakcine ili antivirali daju pravovremeno, isto važi i za mnoge druge smrti od srčanih bolesti, meningitisa ili drugih hroničnih bolesti.

„Mi imamo intervencije koje mogu da spreče pogoršanje stanja kod ljudi.

„Da li spasavamo svakoga koga bi trebalo? Ni izdaleka. Da li još ima prostora za poboljšanje intervencijama? Da. Ali nikada nećete imati savršenu situaciju i to je stanje svih oblasti zdravstvenog sistema.

„Kad bismo intervenisali kod pušača u 30. godini, imali bismo manje raka pluća i imali bismo manje srčanih bolesti kasnije. I zato se tu malo mora biti i realan“, dodaje.


Pogledajte i ovu priču

Ljudi koji su se osećali bolje tokom pandemije
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Share via
Copy link