Sto godina je trebalo naučnicima da ustanove kako je kiseonik, element otkriven krajem 18. veka, moguće primeniti u medicini – prvi put im je pošlo za rukom 1885. godine, kod pacijenta sa upalom pluća.

I danas hiljade pacijenata sa upalom pluća na bolničkom lečenju zbog Kovida, kako u svetu, tako i u Srbiji, primaju takozvanu kiseoničnu terapiju.

„Potrošnja je ekstremno uvećana. Rekord do sada je da je za jedan dan potrošeno 7,1 tona kiseonika.

„U ovom trenuku količina kiseonika koja se potroši za samo jedan dan u redovnom režimu rada trošila se za šest meseci”, kaže za BBC na srpskom profesor doktor Predrag Erceg iz Kliničko-bolničkog centra Zvezdara, koja je u kovid režimu.

• Hoće li nova kovid bolnica u Beogradu rasteretiti zdravstveni sistem
• Šta kad dobijem pozitivan rezultat na testu za korona virus
• Novembar: Mesec crnih rekorda epidemije

Kako se nabavlja medicinski kiseonik?

Nisu dostupni zbirni podaci koliko ga troše bolnice na dnevnom ili mesečnom nivou u Srbiji, ni koliko to košta, jer svaka bolnica zasebno nabavlja kiseonik.

Nabavka medicinskog kiseonika se realizuje kroz godišnji ugovor koji ustanova ima sa sertifikovanom firmom za proizvodnju i isporuku kiseonika, navode iz KBC Zvezdara.

Ko ga pravi?

U Srbiji je to nemačka fabrika Meser, koja ima višedecenijsko iskustvo u proizvodnji različitih gasova, i snabdeva celo domaće tržište.

„Fabrika u Smederevu je jedna od lokacija gde se proizvodi tečni medicinski gas i ona je žila kucavica za sve zdravstvene ustanove u Srbiji”, izjavila je za RTS Kristina Stanković iz ove fabrike.

Poručila je da njihovi pogoni rade sedam dana u nedelji i da pacijentima u Srbije ne preti nestašica kiseonika.

Kako se navodi na sajtu ove kompanije, kiseonik se dobija u postrojenjima za razlaganje vazduha kao jedna od komponenti, a zatim se utečnjava.

Vazduh je smeša atmosferskih gasova u kojoj je udeo kiseonika 21 odsto.

Tečni kiseonik se puni i u pogonima Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu i Nišu, a do korisnika se doprema u posebno izolovanim posudama ili cisternama.

Ministarstvo zdravlja izražava ogromnu zahvalnost kompaniji Meser, koja im je, navode, „više od saradnika tokom aktuelne epidemije”.

„Zahvaljujući vanrednim naporima sva logistika je organizovana tako da sve zdravstvene ustanove na vreme budu snabdevene potrebnim količinama kiseonika, koje su u ovom trenutku iznad višegodišnjih potreba.

„Zdravstveni sistem uz pomoć i ovakvih primera izdržava sve izazove kojima je trenutno izložen”, kažu za BBC iz resornog ministarstva.

Kako se čuva?

Veće bolnice ili zdravstvene ustanove, poput KBC Zvezdare imaju rezervoare kiseonika u sklopu zgrada, dok se privremenim bolnicama kiseonik dovozi u bocama i čuva u cisternama.

„Imamo centralni rezervoar od 11 tona, na drugoj lokaciji dva mobilna tanka od 1,5 tone, dodatno posedujemo i boce sa kiseonikom različitih zapremina”, kažu iz KBC Zvezdara.

Do pacijenata dolazi centralnim cevovodom, koji spaja zgradu sa rezervoarom i mobilnim tankom.

Kad se koristi terapija kiseonikom?

Onda kada je zbog zapaljenja pluća narušena disajna funkcija.

I nije isto da li se koristi preko maske ili su pacijenti priključeni na respirator.

„Kiseoničkom terapijom pacijent preko maske udiše čist kiseonik, dok kod pacijenata na respiratoru pomaže ili potpuno zamenjuje disajnu funkciju”, objašnjava doktor Erceg u pisanom odgovoru.

Kiseoničnu terapiju pacijent može primati preko maske, nazalne kanile ili aparata sa visokim protokom kiseonika.

Kod pacijenata na respiratoru kiseonik do pluća stiže putem cevčice – tubusa, ili posebne maske. Tad je pacijent pod anestezijom.

Koliko je unos kiseonika važan?

Mnogo.

Manjak kiseonika dovodi do oštećenja ćelija, organa, organskih sistema, ali se to ne dešava u svim organima istom brzinom, objašnjava pulmološkinja Dragana Jovanović za BBC.

„Zna se tako da su ćelije mozga najosetljivije na nedostatak kiseonika i da bez kiseonika umiru za nekoliko minuta, dok se, na primer, umiranje mišićnih ćelija zbog nedostatka kiseonika meri satima”; navodi Jovanović.

Kiseoničnu terapiju je neophodno koristiti kod ljudi sa upalom pluća koja je posledica Kovida-19, jer to nije klasična virusna upala, navodi doktorka.

• Dve vakcine protiv korona virusa na odobravanju u Srbiji
• Korona virus: Šta su respiratori i zbog čega su važni

U KBC Zvezdara je krajem prošle nedelje bilo smešteno 401 pacijenata, od kojih je većina bila na „običnom” kiseoniku putem maske, dok je na respiratoru njih 25.

Na aparatima sa visokim protokom kiseonika, takozvanim high-flow je 26 pacijenata, navode iz ove bolnice.

U takvim slučajevima „čovek spontano diše, ali aparati pod velikim pritiskom dopunjavaju i poboljšavaju njegovo disanje kako bi dobio neophodan kiseonik”, objašnjava Jovanović.

Lečenje kiseonikom, inače, može biti primenjeno u bolnici, u vanbolničkim ili kućnim uslovima, u hitnim stanjima ili kod hroničnih bolesnika, dodaje ona.

„Uvek treba imati na umu da primena dodatnog kiseonika ne leči osnovno oboljenje, to jest uzrok koji je doveo do snižene vrednosti kiseonika u arterijskoj krvi.

„Svrha oksigenoterapije je popravljanje stanja, omogućavanje organizmu da premosti fazu akutne opasnosti po život dok se ne otkloni njen osnovni uzrok”, ističe Jovanović.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]