BBC

Korona virus i vakcine: Posle dve godine, šta znamo o rezultatima i neželjenim dejstvima

Vaccine being applied in an unidentified person

Getty Images
Više od 13 milijardi doza vakcina protiv kovid19 dato je širom sveta do sada

Nova izložba u londonskom Muzeju nauke istražuje epske razmere izrade i raspodele vakcina protiv kovida-19.

Na jednoj polici su izloženi špric, ampula i kartonska tacna.

Oni su upotrebljeni 8. decembra 2020, kad je devedesetogodišnja Engleskinja Margaret Kinan postala prva osoba na svetu koja je dobila vakcinu protiv kovida van kliničkih ispitivanja.

Do sada je dato 13 milijardi doza širom sveta, uključujući buster doze i ažurirane imunizatore, koji štite od najnovijih sojeva korona virusa.

Šta smo saznali za ove dve godine?

Šta nam otkrivaju podaci o efikasnosti vakcina?

I šta se zna od neželjenim dejstvima?

Ukratko, istraživanja pokazuju da su odobrene vakcine protiv kovida bile prvenstveno zaslužne za zauzdavanje broja bolničkih lečenja i smrti širom sveta.

Bez njih, broj ljudi pogođenih zdravstvenom krizom bio bi mnogo viši.

Uz to, ustanove javnog zdravlja smatraju najozbiljnija neželjena dejstva retkim.

Pogledajmo sada pobliže šta sve stoji iza tih tvrdnji.

Praktične posledice

Otkako su doze počele da stižu do velikih populacija, broj bolničkih lečenja i stope smrtnosti u vezi sa korona virusom su značajno opale širom sveta.

Čak i sa naletom zaraznijih sojeva kao što je omikron, imunizacija se postarala da većina ljudi ne mora teško da se razboli ili umre.

U anketi objavljenoj 13. decembra, Fond Komonvelta pozvao je naučnike iz Škole javnog zdravlja na Univerzitetu Jejl, u SAD, da odgovore na ključno pitanje: „Šta bi se dogodilo da nismo imali vakcine protiv kovida-19?“

Rezultati ukazuju na to da bi se u poslednje dve godine samo SAD suočile sa 18,5 miliona bolničkih lečenja i 3,2 miliona više smrti od kovida.

Uz to, oni pokazuju da je američki program vakcinacije uštedeo 1,15 biliona dolara u medicinskim troškovima – što je suma koja bi bila potrebna za lečenje dodatnih slučajeva zaražavanja.

„Od 12. decembra 2020. godine, u SAD je prijavljeno 82 miliona infekcija, 4,8 miliona bolničkih lečenja i 798.000 smrti. Drugim rečima, bez vakcinacije, SAD bi doživele 1,5 puta više infekcija, 3,8 puta više bolničkih lečenja i 4,1 puta više smrti“, kažu autori.

„Vakcinacija protiv kovida je napravila razliku između umiranja i preživljavanja za mnoge ljude“, kaže doktorka Izabela Balalai, potpredsednica Brazilskog udruženja za imunizaciju (SBIM).

Tray, syringe and vaccine

BBC
Materijal koji se koristio prilikom prvog javnog davanja vakcine protiv korona virusa izložen je u Muzeju nauke u Londonu

Zemlja doktorke Balalai, Brazil, bila je jedna od najteže pogođenih virusom i dobar je primer za to kako funkcionišu vakcine.

Kad su bile odobrene prve vakcine, u januaru 2021. godine, Brazil je dostizao najdramtičnije trenutke od početka pandemije.

Između kraja marta i početka aprila prošle godine, prosečna dnevna stopa smrtnosti od kovida prelazila je 3.000 slučajeva, dok su nova zaražavanja dostizala brojku od 72.000 slučajeva dnevno, prema Nacionalnom savetu sekretara zdravlja.

U narednim nedeljama — kako se procenat vakcinisanih Brazilaca povećavao — broj smrti počeo je drastično da opada.

Te brojke su počele ponovo da rastu u januaru 2022. godine, sa dolaskom novog omikron soja.

Ali vrhunac ovog novog talasa zabeležio je 950 smrti dnevno — što je manje od trećine u odnosu na prethodni rekord.


Pogledajte video: Odgovori na najčešća pitanja o kovid vakcinama

Mnogi i dalje imaju dileme u vezi sa vakcinacijom, a BBC odgovara na vaša pitanja.
The British Broadcasting Corporation

Šta je sa neželjenim dejstvima?

„Kako vreme više prolazi i daje se više doza vakcine protiv kovida, sve smo sigurniji u njihov bezbednosni profil“, kaže doktorka Balalai.

U protekle dve godine, regulatorne agencije i ustanove za javno zdravlje ulagale su veliki napor u nadziranje i istraživanje svih slučajeva verovatnih neželjenih dejstava posle vakcine.

Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) ističe da su „ozbiljna neželjena dejstva izuzetno retka“.

Među najčešćim neprijatnostima posle vakcinacije, oni ističu:

  • Bol na mestu uboda;
  • Umor;
  • Glavobolja;
  • Bol u telu;
  • Temperatura;
  • Osećaj mučnine.
Healthcare worker taking vaccine from ampoule

Getty Images
Ozbiljnija neželjena dejstva posle primanja vakcine su retka, kažu lekari

Britanska vlada dodaje da je „većina ovih neželjenih dejstava blaga i traje kraće od nedelju dana.“

Ali šta je sa ozbiljnim neželjenim dejstvima?

Šta kažu najnovije brojke?

Najsvežiji podaci takve statistike objavio je američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Prema CDC.-u, ovo su proporcionalne brojke slučajeva najozbiljnijih neželjenih dejstava poznatih do sada:

  • Anafilaksa (teška alergijska reakcija posle vakcinacije): pet slučajeva na jedan milion datih doza;
  • Tromboza kod Jansenove vakcine: četiri slučaja na jedan milion datih doza;
  • Gilen-Bareov sindrom povezan sa Jansenovom vakcinom: nema zvaničnih brojki, ali postojalo je „blago povećanje“ u slučajevima kod muškaraca starijih od 50 godina imunizovanih ovom vakcinom, za razliku od onih koji su dobili Fajzerove doze;
  • Miokarditis i perikarditis (zapaljenje srca) kod mladih ljudi koji su dobili fajzerovu vakcinu: od 12 do 15 godina: 70,7 slučajeva na milion datih doza; od 16 do 17 godina: 105,9 slučajeva na milion datih doza; od 18 do 24 godina: 52,4 slučaja na milion datih doza.

CDC javlja da je „najveći broj pacijenata sa miokarditisom ili perikarditisom koji je dobio negu reagovao dobro na lekove i odmor i da se brzo oporavio.“

On dodaje: „Brojne studije i analize podataka iz sistema nadzora bezbednosti pokazuju da su vakcine bezbedne.“

Kad su u pitanju smrti, evidencija u SAD pokazuje da je, od 657 miliona datih doza u zemlji, do 7. decembra 2022, posle vakcinacije identifikovano 17.800 smrti (iliti 0,0027 odsto od ukupne brojke), iako davanje doza nije identifikovano kao direktan uzrok.

Istraživanje svih ovih slučajeva putem analize medicinskih kartona i autopsije pokazalo je da je samo devet smrti bilo povezano sa upotrebom Jansenove vakcine.

Doktorka Balalai ističe da nijedan lek, vakcina ili zahvat nisu potpuno lišeni rizika.

„Sve ove brojke pokazuju da isplativost vakcinacije daleko nadmašuje povremeni i redak problem“, kaže ona.

Šta nas čeka dalje?

Dve godine nakon što su postale dostupne prve vakcine protiv kovida-19, još uvek postoje brojni izazovi sve dok korona virus ne bude bio efikasno kontrolisan.

„Sa globalne tačke gledišta, imamo zemlje koje su daleko zaostale sa imunizacijom“, kaže epidemiolog Andre Ribas Freitas.

Na Haitiju, na primer, dve prvobitne doze je primilo svega 2 odsto populacije.

Brojke su niske i u zemljama kao što su Alžir (15 odsto), Mali (12 odsto), Kongo (4 odsto) i Jemen (dva odsto).

„Ovo predstavlja veliki razlog za zabrinutost, budući da zauzdavanje intenzivne viralne transmisije predstavlja rizik od pojavljivanja zaraznijih ili patogenijih sojeva“, upozorava on.


Pogledajte video: Mogu li mRNK vakcine da pomognu u terapiji raka

Kancer, vakcine i korona virus: Mogu li istraživanja mRNK cepiva da pomognu u terapiji raka
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Share via
Copy link