Detaljan i konačan vodič: 15 novih pravila i promena u školama od 1. septembra

Promene u načinu funkcionisanja nastave i formi pohađanja iste izazvale su veliku polemiku u javnosti. Mnoštvo informacija kojima su roditelji praktično bombardovani poslednjih dana proizveli su i mnogo nedoumica u vezi sa novim pravilima koja stupaju na snagu od 1. septembra.

Ipak, kako se početak školske godini bliži, roditelji bi trebalo definitivno da saznaju kako je organiyovana škola koju će njihovo dete da pohađa.

Maske su obavezne – evo kad i kako

Školsko, nastavno i nenastavno osoblje sve vreme boravka u školi treba da nose maske, a pravila su slična i za učenike.

• Masku učenik treba da nosi pri ulasku u školu pa sve do dolaska do svoje klupe.
• Maska se obavezno koristi i prilikom odgovaranja i svakog razgovora.
• Maska se obavezno koristi i prilikom bilo kojeg kretanja van klupe, prilikom odlaska na odmor ili toalet.
• Preporučuje se da učenici sve vreme boravka u školi nose masku, ali ona se može odložiti u periodu kada učenik sedi u svojoj klupi i sluša nastavu, jer je smanjenjm broja učenika u učionici obezbeđanja fizička distanca.
• Tokom boravka u školi moguće je da se koristi bilo koja maska (hirurška, epidemiološka ili platnena), ali ona treba da se koristi na ispravan način tako da pokriva nos i usta.

Da li će đaci koji ne nose maske biti kažnjeni?

Ovo zapravo zavisi od škole i njenog pravilnika. Pravilnik donet na nivou škole precizira takozvanu kaznenu politiku – od upozorenja preko vaspitne do disciplinske mere.

Važno je da roditeljima bude jasno da su maske obavezne i da to nije pitanje nečije želje ili prohteva. One su zaštita kojom se smanjuje rizik od obolevanja, ali i da deca ne prenesu virus ukućanima i starijima. To je nešto što Ministarstvo prosvete posebno naglašava.

Tri razreda kreću pre 1. septembra

Ono što je za sada sigurno, i što će važiti svuda, jeste to da će tri razreda u školu doći i pre 1. septmbra.

To su učenici prvog i petog razreda osnovne i prvog srednje škole, koji će na upoznavanje sa svojim učiteljima, odnosno, razrednim starešinama doći 31. avgusta.

Svim ostalim osnovcima i srednjoškolcima školska godina počinje kao i uvek, 1. septembra.

Izbor je na roditeljima – onlajn ili klasičn a nastava

U narednim danima završiće se anketiranje roditelja o tome da li žele da njihovo dete pohađa časove u školi ili da nastavu prati putem onlajn platforme i TV.

Čak 95% roditelja do sada se izjasnilo za klasično pohađanje nastave, u školi.

Odeljenja podeljena u grupe, u dve smene

U učionici ne bi trebalo da bude više od 15 đaka, kako bi mogla da se održi fizička distanca.

Međutim, kako u odeljenjima ima i po znatno više upisanih, ona će se deliti na grupe. Mnoge škole će tako, ukoliko ne pronađu neki drugi mogući model, odeljenja deliti na dve grupe – jedna koja će ići od 8 do 10.30, a druga od 11 do 13.30 sati.

Vreme između dve smene predviđeno je za detaljnu dezinfekciju školskih prostorija.

Hoće li biti produženog boravka?

Produženi boravak ima svaka treća škola odnosno, njih 557. Grupa za produženi boravak ima oko 1.550. Radno vreme treba da bude dogovoreno sa roditeljima.

Da li se ukida celodnevna nastava u onim školama gde postoji?

Svaka škola doneće odluku o tome da li će da redukuje nastavu i kako. Recimo, u OŠ „Drinka Pavlović“ u Beogradu, koja radi po sistemu celodnevne nastave, neće je ukidati, ali će biti redukovano njeno vreme. Kako će to tačno da izleda u konkrentoj školi roditelji će da saznaju početkom sledeće nedelje.

Da li je obavezno da roditelji donesu potvrdu da rade da bi deca mogla da koriste boravak?

Ministarstvo prosvete podseća na to da su vreme u pandemije nastava, ali i rad nastavnog osoblja prilagođeni vanrednoj situaciji.

Obavezna je potvrda poslodavca da roditelj odlazi u poslovnu jedinicu. Roditelji čija su deca uključena u produženi boravak i u odeljenja celodnevne nastave u obavezi su da dostave školi potvrdu izdatu od strane poslodavca kojom dokazuju da poslove moraju da obavljaju u sedištu ili drugim poslovnim i organizacionim jedinicama.

Potvrda treba da sadrži i kontakt poslodavca.

Hoće li deca imati organizovan ručak u boravku?

Hoće, uz posebna pravila.

Ukoliko škola organizuje ishranu učenika, potrebno je:

• da se obroci služe u trepezariji ili učionicama (samo ukoliko škola nema trpezariju)
• da deca za stolovima sede na udaljenosti od najmanje jednog, a poželjno dva metra, u svakom pravcu.
• pre jela obrisati alkoholom površine na kojima će se služiti hrana.
• da deca operu ruke pre jela.
• deci naglasiti da međusobno ne dele hranu i pribor za ishranu.

Da li će postojati veliki odmor?

Da. Nastavni dan u školi organizovan je tako da je praktično isti kao i pre pandemije. Ono što ga razlikuje je samo trajanje časova, sada od 30 minuta i nastava u grupama do 15 đaka, što je bio zahtev epidemiologa. Kako su se i do sada razlikovali odmori koji su u nekim školama bili dva po 15 minuta ili jedan duži, tako će i narednoj školskoj godini, škola precizirati.

Održavanje fizičke distance među učenicima neophodno je i tokom malih i velikog odmora. Preporučuje se da učenici provode veliki odmor na otvorenom (u školskom dvorištu) kad god to vremenske prilike dozvoljavaju.

Kako će odgovarati učenici koji školu pohađaju online – pojedinčano ili u grupama?

Odgovaranje za one koji prate nastavu od kuće je uvek u školi. Da li će biti pojedinačno ili u grupama dozvoljenog broja zavisi od toga koliko ima dece, koji su razred, kao i to da li odgovaraju pismeno ili usmeno.

Sme li roditelj da uđe u školu?

Osobe koje dovode decu u školu ne ulaze u školu već decu prate do ulaza u školsku zgradu ili do kapije školskog dvorišta, gde decu mlađeg uzrasta preuzima dežurni učitelj/nastavnik i obavezno nose zaštitnu masku tako da pokriva nos, usta i bradu.

Kako sa školskim proslavama?

Ne sprovoditi proslave u objektu (priredbe), kao ni organizovane grupne posete mestima gde se očekuje okupljanje većeg broja osoba, izlete i drugo.

Hoće li deca imati čas fizičkog?

Na tu temu gorovio je nedavno dr Pregrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa.

– Kolektivni sportovi ne mogu da se tolerišu, isključivo vežbanje na distanci. Sada je virus prisutan, možda će se i pravila menjati zavisno od situacije – objasnio je dr Kon i dodao da nema kolektivnih sportova, ali ni skandiranja, navijanja… Baš kao i kod pevanja, kaže, i ovde može da se poveća izlučivanje virusa ako je neko zaražen.

– Na fizičkom nema kolektivnog sporta, a za individualne sportove (gimnastika i sl.) treba proveriti uslove (veličina sale, mogućnost prirodne ventilacije i sl). Nastavu fizičkog vaspitanja treba organizovati na otvorenom kada god je to moguće i realizaciju nastavnog programa tako da se izbegne bliski kontakt odnosno održi fizička distanca od najmanje dva metra u svim pravcima – navodi se u Uputstvu o merama zaštite zdravlja učenika i zaposlenih, za osnovne i srednje škole.

Studenti kao pomoć nastavnicima i učiteljima

Ako se pitate i kako će nastavnici uspeti sve to da iskontrolišu i isprete, treba znati da im u pomoć stižu i studenti. Oni će biti pojačanje nastavnom osoblju.

– Na osnovu dogovora Ministarstva i Zajednice učiteljskih fakulteta pozvani su studenti završnih godina i studenti na master studijama da se kao volonteri uključe u rad škola u otežanim uslovima, kao vid stručne prakse. Zainteresovani studenti će se obraćati nadležnim školskim upravama koje će ih upućivati u određene škole, a prema izraženoj potrebi – objašnjavaju u Ministarstvu.

Teskt preuzet sa: Blic.rs/Željka Jeftić