Tema ekologije konačno je došla i u Srbiju, a iako se često koristi za političke igre i manipulacije, niko ne može da spori njenu esencijalnu važnost za opastanak čoveka, nacije i čovečanstva u celini. Ekološke katastrofe ili posledice nisu samo lokalnog karaktera, deo samo određene teritorije, nacije ili države. To je tema koja čovečanstvo uvezuje u jedno globalno selo u kojem nam prve komšije postaju i ona zaboravljena plemena duboko u šumama Amazonije.
Upravo zbog toga, ali pre svega zbog nas i našeg zdravlja, lepote i brige za prirodu, je neobjašnjivo odakle nam to nevaspitanje da strovalimo prikolice šuta u reke, pašnjake, niz zlenih padina iza kuća. Stvaramo gomile divljih deponija koje će nas jednoga dana zagušiti, a mi ćemo se udaviti u sopstvenom smeću i štrokavosti. Pandemija i zaštitne maske donele su novi problem.
Čini se da nam nisu dovoljne felne, šporeti, gume, školjke automobila i ostali neverovatni otpad po našim rekama i šumama. Sada su kao trešnjica na torti tu i maske koje skidamo sa naših poganih usta i bacamo bez razmišljanja svuda unaokolo.
Maske se mogu naći u morima, okeanima ili nama bližim potocima, obalama, duž bilo kog keja ili na najvišem vrhu neke od prelepih planina po Srbiji.
Snimak sa planine Stolovi zgrozio je sve iole osvešćene ljude koji se ne mire sa činjenicom da postoje oni drugi pojedinci, slepi u duši i kod očiju, koji su u stanju da bacaju za sobom sve što pomisle da može biti đubre. Konji, ova plemenita stvorenja, dobili su svoju porciju plastike na vrhovima ove prelepe planine. Toliko dugo se zgražavamo nad sopstvenim smećem da se to više ne sme tolerisati.
Oduvek sam smatrao da nije poenta u kažnjavanju ljudi, već u njihovoj edukaciji. Duži je proces, ali je daleko učinkovitiji.
Gotovo u isto vreme u Prokuplju, gradu na jugu Srbije, na delu su uhvaćeni mladići koji su pokušali da građevinski šut izbace u reku Toplicu, gotovo u samom centru grada. Njih su na vreme spazili članovi Udruženja zaštitimo reku Toplicu, te ih naterali da svoj otpad utovare nazad u prikolicu. Ovo udruženje lociralo je preko 120 divljih deponija na teritoriji grada Prokuplja, a niko se od nadležnih nije udostojio da se podrobnije pozabavi temom odlaganja otpada, naročito građevinskog.
Ovakva slika gotovo da se može videti na svakom koraku, širom naše lepe Srbije. Kako da očekujemo da nas uvažavaju stranci, Rio Tinto i ostali, kada se prema svome odnosimo bez imalo poštovanja?
Dodaj komentar