Na području Vojvodine javlja se velika mešavina kuhinja, a samim tim i veliki broj različitih jela. Upravo zbog toga među gastronomima i stručnjacima, ali i stanovnicima Vojvodine, često se može čuti polemika i rasprava o tome koje jelo je baš vojvođansko, koji starinski recept za slatko od dunja je originalan, a šta smo samo preuzeli iz neke druge kuhinje.
U vojvođanskoj kuhinji uočavamo različiti uticaj naroda koji vekovima žive na ovom prostoru i za ove specijalitete nikako se ne može reći da su bili sirotinjska jela. Na ishranu i pripremanje jela možda i najviše uticao je dolazak Nemaca. Pored toga, u Vojvodini je prisutan i uticaj mađarske, rumunske ili slovačke kuhinje, a mnogobrojna jela su izvedena iz ruske ili neke druge kuhinje iz okruženja. Još krajem XVIII veka na prostoru Vojvodine je pisano o pripremanju hrane, kada je Zaharije Orfelin objavio prvu knjigu kuvarskih recepata u Sremskim Karlovcima.
Mnogobrojni sajtovi i blogovi, posvećeni su upravo vojvođanskim receptima, a jedan od popularnijih je i blog Astal, odnosno kuhinja naše ravnice koji prati oko 50.000 ljudi. Ovde možete pronaći tradicionalne vojvođanske specijalitete pravljene po receptima naših baka, ali i ponešto o načinu same pripreme, poreklu recepta i zanimljivostima o jelu.
Pitali smo i Marka Brzaka, momka koji je proglašen za najboljeg mladog kuvara i koji trenutno radi kao šef kuhinje jednog od najboljih restorana u našoj zemlji – “Salaš 137”. On za tipična vojvođanska jela smatra testo spremljeno “nasuvo”, sarmu i pečenja.
– Na masti izdinstati usitnjen crni luk. Dodati malo aleve paprike i posoliti. Zatim izgnječiti kuvani krompir i sjediniti s lukom. Obariti testeninu ili rezance (kako baka kaže) i sve pomešati – Marko nam je izdiktirao jedan od starih, često zaboravljenih recepta vojvođanske kuhinje.
Jela od testa su omiljena u Vojvodini, kako u Bačkoj, tako u Sremu i Banatu. Razlog za ovo je opet istorijski, jer testa u vojvođanskoj, vode poreklo iz nemačke i slovačke kuhinje. Osim testa, u našoj kuhinji koristi se mnogo mesa.
U Vojvodini je svinjetina glavno meso za svakodnevne obroke, dinstana, pečena ili spremljena na paprikašu, a za praznike se najčešće služi pečena na ražnju. Pored svinjetine najčešće se koristi živinsko meso (pilići, guske, patke, ćurke), ali i junetina, jagnetina i ovčetina. Nedeljom se na trpezi često nalazi celo pečeno pile, ili pak pileći bataci, krmenadle ili svinjska rebra pečena u saftu ili pohovane šnicle od različitih vrsta mesa i fašir ili ćufte.
O vojvođanskim jelima ne vredi govoriti, a da se ne spomene i masna, nedeljna supa. Reč, a i recept preuzeli smo od Nemaca, a supa se sprema od različitog mesa. Nekad je to morčija supa, a veoma često se pripremaju i pileća, juneća, teleća, ali i pačija, guščija, ćureća, od fazana, petla pa čak i golubova. U supu se stavljaju domaći rezanci, flekice za supu, derviš, a često se stavlja i tarana.
Kao poslastica od vajkada su se u Vojvodini pravlile razne štrudle, gibanice, krofne, rezanci s makom, gomboce, tašci s pekmezom, kuglofi, milhbrot, kohovi i druge đakonije.
Kao posebna specifičnost spremaju se kolači od kvasnog testa, od kojih se posebno izdvaja štrudla, preuzeta iz već pomenute nemačke kuhinje. Poznata po svom jedinstvenom ukusu i načinu pripreme štrudla makovnjača obavezan je sastojak svake svečane i praznične trpeze kod Vojvođana. Njena priprema iziskuje posebne uslove. Uglavnom se pravi od maka, pa je pre svega potrebno dobro osušiti mak i samleti ga. Što se tiče samog testa, pomoć ili stari recept bake ovde su uvek dobrodošli. Pored makovnjače pravi se i štrudla sa sirom, orasima, višnjama i suvim grožđem.
A riblji paprikas? 🙂
Da ogladniš! 😀