Koje su negativne posledice loše ishrane po naš organizam?

Pravilna ishrana je tema koja se naročito provlači u javnosti poslednjih decenija. Glavni razlog je, naravno, ubrzan tempo života savremenog čoveka, te pojava lanaca restorana brze hrane kao odgovor na ovaj nedostatak vremena. 

I zaista, statistike pokazuju da zaposleni najčešće biraju proizvode iz pekare i restorana brze hrane za svoj ručak. Sve veća ekspanzija raznih platforma za dostavu, umesto da pomogne prilikom odabira zdrave opcije, zapravo je omogućila još veću dostupnost džank hrane. 

Ipak, kao opravdanje mnogi navode ekonomske razloge, s obzirom na to da je kvalitetniji obrok iz restorana po pravilu nešto skuplji. Međutim, mit o zdravoj, skupoj hrani odavno je razbijen, jer jedan nutritivno kvalitetan obrok podrazumeva i tanjir posnog pasulja i salatu od sezonskog povrća, što predstavlja jako pristupačnu varijantu.

Ljudi se najčešće opredeljuju za nezdravu hranu zbog jačeg i lepšeg ukusa, za koji su zaslužni brojni pojačivači ukusa, aditivi i ostali dodaci koji imaju katastrofalne efekte po naše zdravlje. U nastavku teksta, pročitajte šta sve možete učiniti svom telu ukoliko se loše hranite, te sledeći put pre nego posegnete za džankom opet, razmislite dvaput!

#1 Stanje vašeg imunog sistema u direktnoj je vezi sa ishranom!

Narodna izreka kaže “ne znaš šta imaš, dok ne izgubiš”. Istinitost ove tvrdnje se zaista može najlakše oslikati primerom zdravlja. Koliko puta ste, kada se prehladite, pomislili koliko olako shvatate zdravlje, te prohodne disajne puteve i izostanak bolova i malaksalosti? 

Dobra vest je da pravilna i balansirana ishrana povećava snagu i energiju, a loša je da veliki broj ljudi i dalje ne shvata značaj iste! 

Izbalansirana ishrana podrazumeva optimalni unos makro i mikro nutrijenata, te namirnice bogatu vitaminima i mineralima koji su ključni za jak imunitet. Imunitet predstavlja prvu liniju odbrane protiv štetnih mikroorganizama poput bakterija i virusa, a u tome mu pomažu i drugi važni organi kao što su pluća i koža. 

Koža kao bitan faktor u odbrani organizma 

Kao što smo spomenuli, koža predstavlja bitnu liniju odbrane u organizmu. Ona predstavlja prirodnu, fizičku barijeru koja sprečava mikrobe da prodiru u organizam. Njen izgled je u direktnoj povezanosti sa time kako se hranite. Svakako da vam prirodni preparati mogu pomoći za lepši izgled kože, ali to može biti samo dodatna nega. 

Energiju za odbranu protiv mikroba, koža crpi direktno iz hrane i sistema za varenje, te ukoliko hrana koju konzumirate ne donosi “gorivo” za vaš organizam, on počinje da kolabira. Za lepšu kožu, ali i jači imunitet savetuje se unošenje hrane bogate vitaminom C, koji stimuliše stvaranje kolagena, koji je od presudnog značaja za mladolik i zdrav izgled! 

Kako da unapredim svoj imuni sistem?

I sami možete primetiti, da su ljudi koji se hrane nepravilno često podložniji prehladama, to je samo upozorenje organizma da vaše navike zahtevaju promene! Na tržištu postoji bezbroj opcija zdrave, ukusne hrane bogate makro i mikro nutrijentima  na kojoj će vam vaš organizam biti zahvalan. 

S promenama krenite polako, kako bi gradili navike za duži vremenski period, umesto industrijskog krema, probajte namaz od lešnika sa prirodnim zaslađivačem. Umesto suncokretovog rafinisanog ulja, koristite kokosovo i polako vidite promene koje sa ovim malim izmenama dolaze! 

#2 Briga o mentalnom zdravlju počinje ishranom

To da loša ishrana može imati negativne efekte po fizičko zdravlje, informacija je koja je otkrivena davno. Međutim, možda vas može iznenaditi, da najnovije studije pokazuju da ishrana može imati direktne posledice po psihičko zdravlje. 

Postoje studije koje su pokazale da određeni probiotici, kakvi se mogu naći u namirnicama poput jogurta, mogu pozitivno uticati na crevnu floru i varenje, te pospešiti lečenje psihičkih oboljenja poput depresije. 

Već dugo, stručnjaci za mentalno zdravlje znaju da su najčešće mentalne bolesti skup brojnih ekonomskih, socioloških i genetskih faktora. 

Međutim, istraživanja koja su već ranije utvrdila odnos siromaštva i depresije, sada dobijaju novu perspektivu. Siromaštvo može doprineti i jednoličnoj i lošoj ishrani, te se ishrana uvrstava kao još jedan bitan aspekt za razvoj depresije. 

Povezanost gojaznosti i razvitka depresije je utvrđen još davno, a ovome doprinosi ne samo generalna loša slika gojazne osobe o sebi, već i nepravilna ishrana, siromašna nutritivnim svojstvima. 

Druga istraživanja, pak, pokazuju da se kvalitetnom i balansiranom ishranom, bogatom svim makro i mikro nutrijentima, nakon šest meseci režima, mogu ublažiti simptomi depresije!

Sve ovo govori u prilog tome, da se režim ishrane i mentalno zdravlje mogu dovesti u korelaciju. Iako i dalje ne znamo u kom obimu ono što jedemo utiče na ono o čemu mislimo, važno je biti odgovoran i na vreme učiniti sve što je u našoj moći da predupredimo nepovoljna mentalna stanja!