Koje je najstarije drvo u Novom Sadu?

Već smo pisali o najskupljim vinima u Novom Sadu i taj tekst možete pročitati OVDE. Sada vam donosimo priču o najstarijim stablima u gradu.

Drveće nije važno samo zbog zdravije i lepše okoline. Zahvaljujući svojoj dugovečnosti, neka stabla svedoče o događanjima i životu mesta u kojem puštaju korenje vekovima unazad. Novi Sad ima nekoliko izuzetno lepih i starih stabala koja su svrstana u zaštićena prirodna dobra.

Dud na Čenejskom salašu

Ovo drvo je stavljeno pod zaštitu zbog izuzetne leopte i starosti od čak 250 godina. U vreme kada je zasađen, bio je vrlo retka vrsta.

Hrastovi u Kameničkom parku

U ovom parku nalaze se dva stabla hrasta, čija je starost procenjena na oko 250 godina. Oni su najstariji registrovani hrastovi na teritoriji Novog Sada. Jednom od njih je “Gradsko zelenilo” ojačavalo krošnju.

Stablo koprivića u centru grada

Ono je je jedini ostatak nekadašnjeg drvoreda koprivića, koji se protezao duž ulice Ilije Ognjanović. Na tom mestu stoji već 120 godina, zahvaljujući tome što je rastao u dobrim uslovima, dovoljno udaljen od ostalih zgrada. Nadležni su nekoliko puta intervenisali kako bi stablo ostalo sačuvano. Njegovo stablo je čak ojačano metalnom konstrukcijom, jer je postojala opasnost cepanja debla.

Platan u OŠ “Miloš Crnjanski”

Zaštićen je zbog svog habitusa, neobično lepe krošnje. Krasi dvorište škole “Miloš Crnjanski” već 90 godina.

Američki platan na Sajlovu

Ovo drvo je zaštićeno zbog svoje istorijske vrednosti. Ono je deo parka koji se nalazio na prostoru nekadašnje Eparhije Bačke.

Američki platan u Futogu

Nalazi se u dvorištu poljoprivredne škole i star je 130 godina.

Javorolisni platan

Ovaj izuzetno lep i star primerak svoje vrste smešten je u kasarni Arčibald Rajs na Futoškom putu. “Gradsko zelenilo” je u nekoliko navrata intervenisalo na ovom stablu. Kako je kasarna u procesu privatizacije, sudbina ovog stabla će umnogome zavisiti i od budućih vlasnika objekta.

Tačnu informaciju o jednom, najstarijem, drvetu u našom gradu nemaju ni nadležne institucije.

–  Nemoguće je proveravati svako drvo u gradu. Inicijativu za stavljanje nekog stabla pod zaštitu nemaju samo nadležni, već to mogu učini i obični građani. Ukoliko neko od sugrađana smatra da je neko stablo posebno, da li zbog starosti, lepote ili vrste, može nas obavestiti o tome. Izaći ćemo na teren i ukoliko procenimo da je stablo vredno daćemo predlog o zaštiti – izjavila je Svetlana Kuzmanov, rukovodilac odeljenja za upravljanje zaštićenim dobrima pri JKP “Gradsko Zelenilo”.