Kontroverzni biznismen Dragoslav Kosmajac preminuo je jutros od posledica koronavirusa. Čovek kojeg je predsednik Aleksandar Vučić označio kao „najvećeg narkodilera u Srbiji“ imao je buran život, a njegovo bogatstvo procenjuje se na milijardu evra.
Srpski Al Kapone
Nazivali su ga „srpskim Al Kaponeom“, „Eskobarom“ i „najvećim narkobosom“, ali čvrsti dokazi za ovakve epitete nikad nisu isplivali na površinu.
Označen kao jedan od najvećih kriminalaca u Srbiji, karijera mu je išla od „obične“ pljačke u Beču, do navodnih švercovanja vrtoglavih količina kokaina i heroina iz Amerike u Evropu, pišu Novosti.
Devedesetih godina prošlog veka, u žižu javnosti dospeo je pošto je u Beču pljačkao s Radetom Ćaldovićem Ćentom, bliskim prijateljem Željka Ražnatovića Arkana.
Taj „poduhvat“ osigurao mu je dvogodišnju robiju u austrijskom zatvoru koja će možda biti presudna u njegovoj daljoj kriminalnoj karijeri.
Kolumbijska veza
Legenda ili ne, ali godinama se priča da je upravo tada u austrijskom zatvoru upoznao izvesnog Kolumbijca, jednog od najbližih saradnika narkobosa Pabla Eskobara, i preko njega se povezao s tada u svetu najmoćnijim krijumčarem kokaina.
Ovo poznanstvo navodno ga je lansiralo u sam vrh liste najbitnijih kriminalaca za krijumčarenje kokaina od Kolumbije do Evorpe.
U narednim godinama navodno je vodio unosan biznis šverca droge, a pojavio se i u MUP-ovoj „Beloj knjizi“ kriminala.
Ovaj intrigantni biznismen, uprkos pretpostavkama i nagađanjima, nikad zapravo nije doveden u direktnu vezu s drogom, jer nije postojao nijedan dokaz kojim će biti potkrepljena teza o misterioznom narkobosu, bez klana, bez grupe, koji nikad ne dolazi u kontakt s „robom“, ali je švercuje u vrtoglavim količinama.
– Kosmajac je povezan s međunarodnim krijumčarima opojne droge i u Južnoj Americi, odakle organizuje transporte velikih količina kokaina za Evropu, a odavno ima i uhodani kanal za krijumčarenje heroina iz Turske, Bugarske i Makedonije preko SRJ za zemlje zapadne Evrope, i to najčešće u Nemačku i Italiju (tzv. balkanski put).
Posao Kosmajca je organizovanje nabavke transporta i preprodaje opojnih droga i sam nikada ne dolazi u kontakt s narkoticima niti licima koja neposredno vrše navedene poslove već za određene poslove angažuje najčešće članove grupe Buha Ljubiše zvanog Čume i Dušana Spasojevića zvanog Šiptar – podaci su koji se nalaze u „Beloj knjizi“.
Kako se dalje navodi, uglavnom organizuje nabavku i trgovinu velikih količina narkotika za potrebe zapadne Evrope, a jedan deo preko navedenih članova grupe preprodaje na sitno u Beogradu i drugim većim gradovima Srbije.
– Od krijumčarenja droge stekao je veliki kapital koji je uložio u kupovinu zemljišta i izgradnju nekretnina na teritoriji Beograda.
Operativna saznanja ukazuju da je veliki deo kapitala plasirao i na kupovinu nekretnina po raznim zemljama zapadne Evrope – podaci su iz „Bele knjige“.
Prljavi novac
Pretpostavlja se da je Dragoslav Kosmajac upotrebio jedan od najpoznatijih recepata kriminalaca koji su vršljali devedesetih, a to je uvesti ilegalno stečeni, „prljavi“ novac u legalne tokove kroz nekretnine.
Nakon što ga je u leto 2014. tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić označio kao najvećeg narkodilera u Srbiji, uhapšen je krajem te godine u svojoj vili na Zvezdari.
Baš tada, prilikom njegovog hapšenja, državni vrh je istragu koja se vodila protiv njega poredio s onom koju su agenti FBI-ja vodili protiv Kaponea. Ipak, epilog je bio drugačiji.
Kada su ga beogradski policajci uhapsili, procenjivalo se da poseduje lokale, kuće, stanove i zemljišta u vrednosti od 10,7 miliona evra. Navodno, njegova imovina na Zapadu procenjuje se i na milijarde evra.
Nakon hapšenja te 2014., podignuta je optužnica protiv njega jer je podsticao službenike Katastra GO Zvezdara da u njegove vlasništvo uključe i parcele koje mu nisu pripadale.
Uz jamstvo od 200.000 evra i obećanje da neće pobeći iz Srbije, već da će se uredno javljati sudu, pušten je da se brani sa slobode.
Četiri godine kasnije Apelacioni sud pravosnažno je oslobodio Kosmajca od optužbi za malverzacije opštinskim zemljištem potvrđujući tako prvostepenu presudu Višeg suda.
Među krivičnim delima koja su mu stavljali na teret našla se i utaja poreza, ali je tu optužnicu Prvi osnovni sud, s kojim se složio i Viši sud, odbio.
Postupajući sudija rekao je da u optužnom predlogu ne vidi elemente krivičnog dela, već isključivo prekršaja.
Ti porezni prekršaji – bazirani na tome što je Kosmajac „zaboravio“ da plati porez na imovinu od 2009. do 2013. godine – dugo nisu stizali u Prekšrajni sud.
No, tada se o kontroverznom biznismenu govorilo kao bitnom igraču u mnogo ozbiljnijim kriminalnim igrama i niko nije mnogo mario za porez i prekršaje.
Međutim, na kraju, Prekršajni sud jedini je koji je skupio hrabrost da čoveka kojem niko ime ne sme da spomene – pravosnažno osudi.
Tako je Dragoslav Kosmajac 1. decembra 2017. godine sankcioniran zbog poreskog prekršaja, kako je to tada objašnjeno, opomenom.
Samo opomena
S obzirom na to da je u pitanju opomena, sud nije ni propisao bilo kakvu kaznu u ovom konkretnom slučaju, karakterizirajući ga (laički rečeno) kao zakasnelo plaćanje poreznih obaveza.
Za porezne prekršaje, inače, predviđena je novčana kazna od 15.000 do 150.000 dinara. Kosmajac je na kraju morao platiti troškove postupaka koji su njegov novčanik olakšali za hiljadu dinara.
Inače, tokom poslednjih godina, zabeleženo je da se na desetina puta sastajao sa sigurnosno interesantnim osobama iz kriminalne strukture u Crnoj Gori.
Dodaj komentar