Savladali smo društvene mreže. Svako na svoj način. Neki smo postali ovisnici koji dele svako svoje raspoloženje, impresiju i emociju sa svima jer, realno, nemaju šta da kriju.
A i koriste mreže umesto dnevnika koji smo iz navike pisali kao klinci.
Neki ih potpuno ignorišu i nemaju niti jedan nalog društvenim mrežama jer je to gubljenje vremena, ekponiranje koje nije nikada ni bio njihov način ophođenja.
Kada imaju nešto važno od događanja, izrade fotku u foto radnji i kače je na frižider, a ne na Instagram ili Fejs.
Ovi treći imaju nalog, ali uđu na mreže jednom nedeljno, čisto da isprate gde su im prijatelji, je li se ko od njih oženio, dobio dete ili podelio kakvu mudrost i samospoznaju.
Dakle, (ne)prihvatanje je savladano.
Ono što nije savladano i nedoumica je, pogotovo među nama sredovečnim ženama koje su se nekako uključile u taj voz bez povratka nešto kasnije nego “omladinci”, je pojava koja predstavlja u najmanju ruku metafizičko pitanje.
Naime, imam u svom inboxu, odnosno dm-u par poruka, jedva punoletnog lica, koje piše: “Ćao, lepoto!”
U prvi mah, “lepota” je mislila da se duša mala u svojim mladim godinicama malo zabunila i da je, što bismo rekli, “promašila prozor”.
Međutim, ne lezi vraže, sutra ponovo, uz dodatak lajkovanja mojih ličnih fotki i uz uspešno ignorisanje istih na kojima sam sa mužem i sitnom decom gde se razaznaje da mu mogu biti ako ne majka, ono barem mamina mlađa sestra, da ne kažem tetka.
I sada, nameće se ovde par stvari.
Prva je da se mukica mala edipovska malo zanela, pa poslala stotinjak takvih poruku kojekakvim (starijim) damama po sistemu APP (ako prođe, prođe) u nadi da nas muž zapostavlja, deca ignorišu, a mi u stanju očaja hoćemo sa njim da preživimo “novu mladost”.
Za trenutak sam zalaskala sebi pa pomislila da je filter kroz koji sam se provukla na fotki skinuo malo više godina nego što sam mislila.
Ipak, koliko god bila samoljubljiva jasno je već na prvi pogled da možda na slici ne izgledam kao da imam 40, ali i 38 je mnogo za dečačića sa Instagrama.
I dalje se vidi ono gore pomenuto poređenje sa tetkom mališana.
Krenula sam da mu spasem dušu i utrošeno vreme i pošaljem poruku tipa: “Dete, nemoj mamu da ti nazovem i pitam je zašto te nije vaspitala”, ali sam odustala i nisam pritisnula “allowe” na njegovoj poruci.
Pričam drugarici ne bi li mi ona objasnila ovu pojavu i saznah i za njen slučaj.
Naime, mladić na samom početku svojih dvadesetih piše njoj, na kraju njenih četrdesetih, kako je prelepa i kako bi voleo da odu na piće.
Družim se sa direktnim ženama koje su jasne i kada to ne spada u domen prijatnog, pa mi je i ova takva.
Dečak je, kaže ona, zaista bio pristojan, nije slao organ za opštenje ili takvo što, pa je i ona bila fina. Ali direktna.
Napisala mu je, citiram: “Dečače, ja BUKVALNO mogu da ti budem majka. I BUKVALNO imam sina tvojih godina. Uđi na moj FB, pogledaj fotke i godište, pa da se razilazimo.”
Bilo da ste od ovih žena koje odgovore ili pak ignorišu ovakve “Ćao, lepa” poruke, moramo se zapitati šta stvarno ti klinci misle da će postići radeći ove stvari.
Šta očekuju kao odgovor? Očekuju li dopisivanje koje će u najboljem slučaju stići do slanja nagih fotki milome, jedva punoletnom dečaku?
Malo sam propitivala i ostale prijateljice i nikada nijedna nije stigla do ovakvog scenarija, niti poslala ništa više od poruke koja počinje sa: “Dete drago…” , a taj početak jeste nešto najseksualnije što vam žena sa kojoj želite da flertujete može poslati.
Koliko god da je Edipov kompleks uzeo maha.
Pa šta onda žele? Šta očekuju? Evo obećala sam sebi da ću na sledeću ovakvu poruku da odgovorim sa “Hvala”, baš da proverim kako će to ići dalje.
Mada, bojim se da će biti kao u onom vicu o Jehovim svedocima koji kucaju na vrata ljudima i kada ih neko konačno pusti oni ne znaju šta da kažu jer nikada nisu stigli dalje od zalupljenih vrata.
Objaviću svakako šta sam saznala i dokle je to otišlo. Osim ako me ne uhapse zbog nečasne namere sa mladićem i socijalna služba mi ne pokuca na vrata zbog “nemorala i nemogućnosti da takva vodim brigu o deci”.
Dobro, ovo sa socijalnim službama sam preterala. Realno, živimo u Srbiji, pa svakako ova institucija ne radi svoj posao i u ozbiljnijim slučajevima zanemarivanja dece, kao što je recimo bilo u Alibunaru.
Do rezultata istraživanja evo saveta dečacima: Nemojte, deco, pisati odraslim ženama. Verica Rakočević je presedan, a ne pravilo. Pređite na vršnjakinje. Lepše su i zgodnije. I možda vam i odgovore na poruku.
Pa na piće, pa šta se desi, desi se. Mladi ste, probajte. Za to vam te razuzdane godine i služe.
Ne pitajte kako znam.
Srbin napravio frku na Tviteru kada je pitao žene 40+ šta ih održava u životu (18+)
Dodaj komentar