Kiša je lepa, ko u to sumnja, taj sigurno veruje da su jedan i jedan dva, da decu ne donose rode i da Deda Mraz ne postoji.
O kiši su pisane pesme, a ovo su neke od najlepših koje su napisali naši pesnici:
Balada (Mika Antić)
Od svih si devojaka bila tiša,
zbunjena, sama, neprimetna, bleda.
Ej, zašto nisi bar porasla viša,
bar viša za pola pedlja?
Jedne je noći udarala kiša
tako krvnički ko čuvari reda…
Ej, zašto nisi bar porasla viša,
bar viša za pola pedlja,
jer kad si se o drvo kraj vrata
obesila jednom u svitanja seda,
između bosih nogu i blata
bilo je razmaka – samo pola pedlja
Kiša je tako blaga, da se pitam:
Nije li neko s visa otkud pada
Čitao mojih misli tok i ritam?
Il su pak moje misli takve: kada
Put neba krenu ja nekog čitam?
(Do pre trenutka sokak bese tesan
A sad se prazni: ulica je šira,
Pravija, crna kao dub netesan
Nagnut ka nebu što se meni spira
Trunke – pa idem skoro bestelesan.)
Baš to mi treba danas: biti s kišom.
(Kao da hodam s nekim koji šušne
Tek dva – tri slova i nestane krišom…
Pa opet šapne reč kraj školjke ušne
Il takne rame rukom još i tišom…)
Skoro ne gazim: plovim kao barka
Niz tamu i bez kompasa, bez traga,
Prikačen o nit koju vuče Parka
(Dok moje čelo, bez misli, tek draga
Sestrinska ruka kiše – bolničarka.)
Kiša je tako blaga (Stevan Raičković)
Kiša je tako blaga, da se pitam:
Nije li neko s visa otkud pada
Čitao mojih misli tok i ritam?
Il su pak moje misli takve: kada
Put neba krenu ja nekog čitam?
(Do pre trenutka sokak bese tesan
A sad se prazni: ulica je šira,
Pravija, crna kao dub netesan
Nagnut ka nebu što se meni spira
Trunke – pa idem skoro bestelesan.)
Baš to mi treba danas: biti s kišom.
(Kao da hodam s nekim koji šušne
Tek dva – tri slova i nestane krišom…
Pa opet šapne reč kraj školjke ušne
Il takne rame rukom još i tišom…)
Skoro ne gazim: plovim kao barka
Niz tamu i bez kompasa, bez traga,
Prikačen o nit koju vuče Parka
(Dok moje čelo, bez misli, tek draga
Sestrinska ruka kiše – bolničarka.)
Kiša je tako blaga i nestroga,
A topla pri tom: da bih mogo po njoj
Hodati sve do časa sudjenog
I stići onoj ivici potonjoj
Kada u prazno zakorači noga…
Dodaj komentar