Zovem se Jelena Ye, majka mi je Srpkinja, otac Kinez i zbog toga sam često plakala

Jelena Ye ima 16 godina i verovatno je jedna od najneobičnijih Beograđanki. Otac joj je Kinez, a majka Srpkinja, poreklo joj je azijsko a domovina Srbija, kineski joj je maltene službeni a srpski maternji jezik. Njene karakteristične kose oči često su bile orošene suzama, a sada je za portal „Blic“ odlučila da ispriča priču o svom neobičnom odrastanju.

Kako se rodila ljubav, kako se rodila Jelena

– Moj otac je jednom prilikom sasvim slučajno došao u Srbiju 1998. godine sa svojom tetkom i tečom da im pomogne oko nekog biznisa.

Tek što je došao, a zbog cele situacije sa NATO bombardovanjem njegovi su bili u Rumuniji neko vreme, a tek nakon bombardovanja vratili su se u Srbiju i započeli biznis.

Moji roditelji često pričaju kako je počela njihova ljubavna priča, sasvim slučajno upoznali su se u Srbiji i to na aerodromu – priča Jelena.

„Šta to beše srpski?“

– Kada sam imala četiri godine zbog ne baš najbolje situacije u kući odlučili smo da se preselimo u Kinu na godinu dana. Za to vreme zaboravila sam većinu srpskog koji je začudjujuće moj maternji jezik – priseća se Jelena.

Po povratku u Srbiju dočekala je zemlja koja je za nju bila domaća, ali u kojoj su je prihvatili kao stranca.

„Da li ćeš ti meni sada da pojedeš psa?“

– U našoj zemlji od malih nogu nas ne uče da prihvatamo razlike, zbog toga u svojim ranim danima školovanja nisam bila prihvaćena u Srbiji. Devojčice bi mi pretile, napadale, nazivale me pogrdnim imanima, govorile svima da me izbegavaju jer ću im pojesti psa, gađale me ledenicama, pa čak i pratile do kuće i to samo jer nisam bila kao one.

Tada nisam shvatala neki stvari ali sada kad pogledam unazad nije mi jasno odakle potiče toliki bes i mržnja između dece od sedam godina.

Mnoge noći sam preplakala jer sam se osećala kao da ne pripadam nigde, kao da sam na nekoj međi. Prošla sam kroz dosta vršnjačkog nasilja na osnovu boje kože, ali nisam dopustila da me to definiše – priseća se teških dana Jelena.

„Znate, mislim da sam im lepo vratila“

– Moj život se promenio kada sam odrasla i upisala Filološku gimnaziju. Drugari u školi, profesori stvarno nisu imali nikakvog problema da me prihvate, štaviše predznanje kineskog jezika dosta mi je pomoglo u daljem učenju jezika u Filološkoj gimnaziji.

Da bi se upisala Filološka gimnazija, pored male mature polaže se i specijalan prijemni pri skoli.

Prijemni se sastoji iz dva dela srpski jezik( književnost i gramatika) i strani jezik ( svi uglavnom polažu na engleskom).

Svaki test maksimalno sadrzi 120 bodova, a da bi položio moraš da imaš barem pola. Ja sam se lično spremala intenzivno za srpski jezik od februara do juna, jer u osnovnoj skoli nisam stekla neko zavidno znanje a kamoli dovoljno za polaganje prijemnog filoloske gimnazije.

Položila sam ga sa velikim brojem poena, i bila mnogo bolja od ljudi koji su me diskriminisali tokom detinjstva – ponosna je sa pravom devojka koja planira da se posveti i učenju veb dizajna.

Jelena je živela i u Srbiji i u Kini, ali gde joj je bolje?

– Iako su mi obe zemlje bliske srcu, razlike su im velike. Kina je za kratko vreme dosta ekonomski napredovala iako postoje delovi kine koji su dosta manje razvijeni pa čak i siromašni.

Mentalitet ljudi kao i kultura su mnogo drugačiji. Kina dosta naprednija u odnosu na Srbiju ali u isto vreme ima taj neki drevni osećaj.

Ljudi u Srbiji su malo više konzervativni u odnosu na Kinu. Obe države imaju duge tradicije kao i svoje mane i kvalitete, ali ne mogu ih nikako uporediti s obzirom da su toliko drugačije – završava priču za „Blic“ Jelena.