Dok dete sledi Baku Praseta i piše „umri Kiko“, ćale i keva sede skrštenih ruku

Ubila se devojka od 21 godinu.

Mogla sam majka da joj budem. Najpoznatija srpska gejmerka i jutjuberka Kristina Đukić Kika koja je prethodne dve godine bila žrtva internet nasilja koje je krenulo nakon njenog sukoba sa jutjuberom Bakom Prasetom koji ju je vređao “za sve pare” pozivajući na taj način i svoje brojne pratioce na njen linč.

On je danas priveden na saslušanje u svojstvu građanina.

Na saslušanje neće biti privedeni svi oni klinci koji su uz ovog jutjubera vršili internet nasilje nad Kikom, kao i ovi što morbidno vređaju mrtvu devojku, a o čemu kruže ceo dan skrinšotovi po društvenim mrežama.

Ne želim, jer ne mogu da znam, niko ne može da zna šta je razlog da ova devojka oduzme sebi život, ali da je njena izloženost pretnjama, uvredama, internet nasilju godinama bila vidljiva – jeste.

I niko nije ragovao, jer na društvenim mrežama je sve dozvoljeno i uticaj koji jutjuberi imaju na klince opravdava se kao “zajebancija modernog doba, u korak sa tehnologijom”. Zato smo tu gde jesmo.

Hoćete li, pitam nadležne, pozvati ovu decu koja gnusno vređaju mrtvu Kiku, tačnije njihove roditelje na saslušanje, hoće li biti kažnjeni i na koji način?

Ili ćemo kao i uvek okriviti jedno lice, zaboravljajući da svi kao društvo imamo odgovornost.

Tačno mogu da zamislim roditelje koji su pustili decu da bulje po pet sati dnevno u telefone kako urlaju: Kriv je onaj Baka Prase, debil jedan!

A deca im već dve godine prate tog debila, lajkuju mu postove kojima poziva na linč, vređa, psuje, povećavaju mu popularnost, zaradu, dovode sponzore i najgore od svega ugledaju se na njega, pa malo po malo počinju da Kiki (i ostalima) pišu “silikonjaro” “crkni” “na*uši se *urca” i slično. Usvajaju njegov rečnik, kopiraju njegove pokrete, oponašaju ga i postaju Baka Prase, odana publika i generacija za koju treba ozbiljno da se plašimo.

Ali, jelte, mi sve to već znamo.

“Pa, ne može čovek detetu sve da zabrani.” Poznato?

Ili, “Svakako će u školi sve to videti”.

Ili “Ma to je video/la od drugara”

Ili “Idi u sobu ne zamaraj me, evo ti telefon”.

Mi nikako da skapiramo da smo mi baza, mi treba da budemo utočište, mi treba da povlačimo granice, mi treba da budemo uzor svojoj deci, putokaz, učitelji, mi treba da radimo na sebi radi njih, da ih osetimo, prepoznamo signale, alarm, razgovaramo, osluškujemo, svako dete je priča za sebe i trebalo bi da odlično znamo koja priča je naše dete.

Ko je Baku Praseta vinuo u nebo? Ko mu je kupio automobile, stanove? Ko mu je omogućio da na mrežama emituje sadržaje kojima vređa, linčuje, omalovažava?

Ko mu je omogućio da ima sponzore? Da ismeva žene, sprda se sa njima? Ko je doveo do toga da se na njega danas gleda kao na glavnog krivca za smrt Kike?

Ako ne znate odgovor na pitanje, onda vas molim da već sutra pođete u porodično savetovalište ili popričajte sa svojom decom.

Ako imate, naravno, vremena. I volje. I odgovornosti. I svesti.

Mi smo svi, kolektivno, već na aparatima. Samo što nismo umrli, ali ni to nam nije dovoljno.

Sedimo skrštenih ruku, nadležni reaguju samo kad se sranje desi, uglavnom pod pritiskom javnosti i medija, istih onih koji sa sebe skidaju odgovornost.

I zaista ne znam koliko još dece treba da se otruje, obesi o cev, skoči sa zgrade, predozira se, baci pod voz… da bismo prestali da na mrežama šerujemo link “Priveden Baka Prase” rasterećeni što imamo glavnog osumnjičenog.

Vratimo se stoga pitanju: Ko mu je dao tu moć?

Ko daje mogućnost i slobodu deci da koriste morbidne uvrede i slede u morbidnostima Baku Praseta?

Zašto ga niko nije zaustavio i zašto, nažalost, niko neće?

I zašto je posle više godina očiglednog internet nasilja jedna devojka od dvadest godina digla ruku na sebe?