Kamenička plaža je jedno od retkih mesta na kom je autentični, prirodni ambijent još uvek dostupan svima. Obišli smo i shvatili: kombinacijom mira i prirode ovaj marketinški još uvek neeksploatisan prostor nudi jedinstvenu atmosferu i istinski doživljaj Dunava. Besplatna i otvorena za sve, plaža lepotom i lokalitetom koketira sa posetiocima i idealna je za parove: zaljubljene, bračne drugove, “ušemljene kombinacije”, švalere i ljubavnike.
U Sremskoj Kamenici na obroncima Fruške gore, uz obalu Dunava, nalazi se najveći i najstariji park u Novom Sadu, Kamenički park. Od 2008. godine je zaštićen kao značajno prirodno dobro. Plažu, kao i park, održava JKP “Gradsko zelenilo”. Grad decenijama nije ulagao ništa pa utukao brdo novca na oživljavanje i rekonstrukciju te je park danas prilično uređen.
Plaža i ne toliko, posebno koliko bi mogla i trebala biti. Na njoj je masa stakla, neko je razbijao i lumpovao, i nije pokupljeno. Osim toga, uzaludno je tražiti mane, sve je besprekorno i u znaku potpuno pitome a ujedno tako divlje prirode nadomak grada Novog Sada.
Krajolik, pozicija, pogled
Smeštena u centralnom delu Kameničkog parka, do nje se dolazi putićem kroz šumu. Spomenik, sfinga, kojoj je otkinuta glava i nedostaje deo guze, je i mesto za fotografisanje. Čudovišno stvorenje iz grčke mitologije čeka da joj neko vrati glavu, umesto koje ima kamenčugu od desetak kilograma. Sa leve strane od ostataka spomenika otkriva se plaža i pogled od bar milion dolara, verovatno i najlepši od svih novosadskih plaža na Dunavu.
Vidi se Ribarsko ostrvo i svi nabacani splavovi, Štrand je odmah preko puta reke. Most slobode odnosno stari Žeželjev most je maltene nadohvat ruke. Ispod njega Dunav nizvodno krivuda, vazdušnim putem pogled direktno vodi do Petrovaradinske tvrđave, koja se odavde vidi kao na dlanu.
Na novosadskoj strani se da primetiti i veliki pošumljeni kompleks, “pluća” i jedina preostala oaza Novog Sada, Šodroš, te Kamenička ada u svom raskošnom prostiranju do samog kraja.
Talasi, izlet, seta
Talasi zapljuskuju plažu čineći je vrlo živom, iz parka dopire cvrkut ptica, svež šumski dah u dubokoj hladovini relaksira i uživanje je garantovano. Najpogodnije je za dremku, izlet, poseduje sve što je potrebno da napunite baterije, ako ste “prirodnjački tip”. Duga je pedesetak metara, šljunkovita i puna sitnih kamenčića i grančica popadalih sa drveća.
U kontekstu planova koji prete dunavskom priobalju takvi trenuci bude i setu, ali i zahvalnost što ovakva mesta još uvek postoje, iako ih je jako malo i nabroje se na prste jedne ruke. Ostaće i dva prsta viška, tek da pokažete znak mira ili srednjak jer se ovakva mesta danas meta razaranja.
Drveće je svuda okolo, ima ga i samoj na plaži i opasuje je sa tri strane. Na njoj su balvani, bezbroj je školjki koje reka donosi do obale. Granje u vodi nameće scenu iz suptropskih krajeva. Možete se uslikati u vodi a da pritom fotka sa malo doterivanja izgleda kao da se radi o razglednici iz afričke zemlje Safari.
Dunav, mir, plutanje balvanom
Vrlo je mirno, posetilaca ima vrlo malo. Ukupno nas je bilo sedam, kao da smo plažu dugu pedeset metara u centru dunavske obale iznajmili, atmosfera je do te mere intimna i čini je apsolutno unikatnom. Vikendom, ljudi je svakako više, ali neznatno.
Prelaz iz plitkog dela u dubinu vrlo je strm, te je površina za neiskusne plivače mala. Iz toga se može razumeti zašto je najmlađih ovde najmanje, a kako su nam rekli, jedva da ih i ima.
Sa obale Dunav doslovno možete i čuti, veličanstven je. Ulaskom u vodu to i potvrđuje, oseti se pun napon njegove snage. Na tom delu toka je veoma brz, pa kada plivate vodite računa da ne odete suviše daleko. Okrenite se posle petnaestak metara i vraćajte se nazad, jer, povratak sa dalje tačke bi bio jako naporan a u “klinč” sa Dunavom ne želite.
Milan je želeo, čovek od pedeset godina je uhvatio balvan i strmoglavio se nizvodno skroz od Kameničkog keja do Mosta slobode. Pluta po vodi i uživa, svima nam je poslao pozdrave. Rekao je da to ipak nije za svakoga.
Sve ostalo je u domenu privatnog, stoga ne trošite vreme već se uputite na ovu destinaciju sa voljenom osobom, ili osobama. Kako god, Dunav ne pravi razlike. Svojim tokom podsetiće vas da i život teče kao reka, kao i to da se svi protraćeni trenuci ne mogu vratiti. Iskoristite ovakva mesta dok ih ima.
Šodroš, poslednje prirodno blago Novog Sada nemerljivo novcem, izmereno lepotom
Dodaj komentar