Iako se recepti za nju razlikuju od okruga do okruga, činjenica je da je česnica je neizostavni deo proslave Božića u domovima pravoslavnih hrišćana u Srbiji. Zbog čega se ona pravi i kakvi se sve običaji i obredi za nju vezuju?
Negde je česnica obična posna pogača, a negde čitavi kolač koji, u različitim krajevima Srbije, ima različitu simboliku. Priprema se po raznovrsnim receptima, negde se lomi i jede za Badnje veče, a negde na sam dan Božića, piše Nacionalna geografija.
Bez obzira na sve razlike u običajima i pripremi, česnica za Božić jeste jedna od onih tradicija koja spaja i okuplja ukućane oko stola. Trenutak iščekivanja kada se česnica lomi i pitanje ko će izvući novčić iz nje, jedan je od omiljenih momenata proslavljanja Božićnih praznika.
Česnica na jugu Srbije
Na jugu Srbije česnica se zajedno sa raznovrsnim tracionalnim posnim specijalitetima priprema za Badnje veče. Domaćica česnicu mesi na Badnji dan. Na jugu Srbije česnica je beskvasna presna pogača.
Česnica se lomi za Badnje veče, kada se ukućani okupe da večeraju, pre početka večere. Lomi se na onoliko delova koliko je ukućana, a jedan deo se odvaja za kuću.
Deli se u krug, od domaćina kuće, na desno. Onaj ko izvuče paricu iz česnice neće imati problema sa novcem u toku godine.
Čen belog luka doneće nekom od ukućana zdravlje, dok se zrno kukuruza i listić badnjaka stavljaju u česnicu kao nešto što je nasleđeno od predaka sa sela, a označava dobru rodnu godinu, bogate šume i situ stoku.
Česnica u zapadnoj Srbiji
U selima u okolini Užica Božićna česnica se takođe priprema kao hleb bez kvasca. Kako kažu, kvasac u česnicu ne stavljaju kako bi im te godine sir bio dobar i kako se ne bi kvario.
U česnicu se ubacuje zrno kukuruza, za svinje i kokoške, zrno belog pasulja, za ovce, grančica badnjaka i dva novčića: jedan od dinar, za kuću, i jedan od dva dinara, za sreću.
Naročito je zanimljiva ta grančica badnjaka, koja se u ovom kraju pre ubacivanja u česnicu zareže onoliko puta koliko domaćin ima krava.
Kako ko šta iz česnice izvuče, u narednoj godini to je njegov posao – brine se o kokoškama, stoci, kući.
Česnica se peče ujutru, na Božić. Lomi se na početku ručka, a lome je i dele isključivo domaćin i sin, ili drugo muško čeljade.
Kada prelome česnicu na dva dela poljube obe polovine, a onda se nakon toga oni poljube tri puta sa rečima: Mir Božiji, Hristos se rodi, poklanjam se Hristu i Hristovom roždestvu.
Ovaj pozdrav takođe se ponavlja 3 puta, a zatim se polovina česnice podeli ukućanima i počinje ručak.
U Sevojnu, druga polovina česnice ostavlja se za Srpsku novu godinu, kada se delovi česnice izdele ukućanima, a nakon toga podele poslovi koji nisu izvučeni za Božić. Od ove polovine česnice priprema se popara.
Novi Pazar
U Novom Pazaru česnica se takođe priprema na dan Božića. Domaćica česnicu priprema posle doručka.
Za mešenje česnice koristi se voda koju je iz svoje kuće donela devojka koja je za udaju. Od sastojaka u česnicu u ovom kraju idu samo brašno i voda, a dodaju se još i suvo grožđe i parica.
U toku ručka svi ukućani okreću česnicu u krug i svako odlomi po parče. Sa ushićenjem se čeka kod koga će se naći parica, jer će taj sledeće godine imati sreće. Onog ko izvuče paricu domaćin daruje novcem.
Česnica u Sremu je slatka
Za razliku od ostalih regiona naše zemlje, u Sremu je slatka cesnica, recept se pravi od kora i oraha i najviše liči na baklavu.
Dok se česnica ređa u nju se ubaci 3-4 novčića. Česnica ne treba da pliva u saftu, nego da samo malo upije.
U Sremu se česnica služi na Božić, posle ručka, kao dezert. Odlično se slaže uz crveno vino.
Izvor: Nacionalna geografija
Ukrasi za jelku iz 19. veka čuvaju divnu uspomenu na Božić u starom Novom Sadu
Dodaj komentar