Svetski dan biološke raznovrsnosti obeležen je juče (22. maja) širom planete, što je i više nego dovoljan razlog da se osvrnemo na one sa kojima već hiljadama godina delimo isti dom.
Svedoci smo da je u poslednjim decenijama broj iščezlih životinjskih vrsta vrtoglavo porastao, a kao najčešći krivac navodi se ljudska vrsta, piše BBC na srpskom.
Podaci IUCN Crvene liste ugroženih vrsta ukazuju da je više od 30 odsto procenjenih vrsta pod pretnjom izumiranja. Taj proces danas je 1.000 do 10.000 puta brži nego što bi bio u prirodnim uslovima.
Tekunica, alpska rovčica, livadska voluharica, šareni tvor, ris i medved su samo neke od najugroženijih vrsta sisara, navode iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Jedna od najugroženijih vrsta na ovim područjima je mrki medved sa Tare.
„Mrki medved je zaštićen u Srbiji i za sada na Tari postoji solidna populacija. ali uništavanje staništa kroz urbanizaciju nacionalnog parka predstavlja opasnost za njegov opstanak“, kaže Milena Dragović, portparolka WWF u Srbiji.
I dok mrki medved ima probleme na zemlji, ni pticama nije lakše na nebu.
Prema IUCN kategorizaciji, kritično su ugrožene riđovrati gnjurac, velika droplja, ražanj, ćurlikovac, morski žalar, orao kliktaš, krstaš i mnoge druge ptice.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica posebno izdvaja orla krstaša – pticu koji mnogi prepoznaju sa grba Republike Srbije.
„Pored činjenice da govorimo o vrsti koja predstavlja nacionalni simbol, uspeli smo da dozvolimo da trenutno u Srbiji ima samo jedan gnezdeći par ove vrste“, kaže Slobodan Knežević iz pomenute organizacije.
Šta se dešava sa poljem mrtvih ptica nadomak Vršca
I dok brojne organizacije skreću pažnju na probleme životinjskih vrsta, krupne promene nisu zabeležene.
Čuvanje planete ponekad deluje komplikovano, skupo ili izuskuje previše vremena.
Zbog toga smo sastavili ovu listu.
Listu navika koje možete da promenite, sitnih izmena koje vam možda neće značiti puno i neće oduzimati previše truda, ali će svakako pomoći životinjama.
O’ladite sa šopingom
Možda bi trebalo da povedemo računa o garderobi koju kupujemo, naročito o količini.
„Modna industrija postala je jedan od najvećih zagađivača“, objašnjava Milena Dragović.
„Troši se mnogo više vode za proizvodnju odeće, reke se zagađuju jer se fabrike neretko nalaze u manje razvijenim zemljama, gde se zanemaruju standardi, poput neophodnih filtera u fabrikama.“
Pažljivo sa hranom
Kako objašnjava Dragović, hrana je postala jedan od najvećih zagađivača,“odgovorna za četvrtinu emisija gasova sa efektom staklene bašte“.
„Baci se čak trećina hrane koja se ne iskoristi, tako da moramo da naučimo da kupujemo održivije.“
Pokušajte da hranu koju kupite i potrošite ili da je barem adekvatno skladištite, kako ne bi postala samo otpad.
Kupujte lokalno
Poljoprivredne površine čine čak trećinu ukupne površine Zemlje, a na njihovo navodnjavanje odlazi čak 70% ukupne potrošnje vode, objašnjava Milena Dragović.
Stoga preporučuje da se „kupuje lokalno“.
„Kada se kupuje lokalno gajena hrana, ne samo da se na taj način podstiče lokalac koji od toga zarađuje, već je njegova proizvodnja manja, samim tim održivija i manje šteti okolini.“
Uživajte na odmoru zajedno sa životinjama
Divlje životinje pripadaju divljini. Nacionalni parkovi su njihov dom i ljudi su tamo samo gosti.
„Prilikom posete zaštićenim područjima, ljudi su ti koji dolaze u dom divljih vrsta, a ne obrnuto“, kaže Dragović.
„Ne treba da posećuju aktivnosti koje im nude bilo kakvo iskorišćavanje životinja – poput jahanja, plivanja sa životinjama ili posmatranje istih u kavezu.“
Kada je reč o suvenirima, magneti su okej
„Turisti ne treba da kupuju suvenire koji na bilo koji način ukazuju na potencijalno ubijanje životinja“, kaže Dragović.
Samo budite fini
Tokom posete zaštićenih područja nemojte da ostavljate smeće, pravite nepotrebnu buku ili se približavate zonama označenim kao staništa divljih životinja.
Poštujte kućni red i pravilnik staništa u kom se nalazite.
Verujte nam, iako vam neće reći ništa, životinje će vam biti veoma zahvalne na tome.
Prva zemlja koja je životinje priznala kao bića s osećanjima
Dodaj komentar