Najcrnje vreme devedesetih, doba koje ljudi žarko žele da izbrišu iz svog sećanja, ipak je nosilo jednu određenu dozu romantike i ludila, nepokelebljivog duha, istrajnosti i solidarnosti koja vrlo često i nije bila lako uočljiva. Ratovi, stradanja i hiperinflacija zarobili su većinu ljudi koja je samo želela da živi, radi i uživa u ograničenom vremenu koje svako od nas ima na ovoj planeti.
Tih godina krenuo je lagani pad sistema vrednosti, erozija vrlina koja traje i ubrzava do današnjih dana. Gospodski duh iščezao je zajedno sa stotinama hiljada mladih i obrazovanih ljudi koji nisu želeli da saučestvuju u trovačnici mržnje i rastućem balkanskom šovinizmu. Mediji, političari, antikultura i nakazna propaganda svakojakog kiča razorili su pristojno i civilizovano ponašanje, urušili poverenje u državu i ne sme da nas čudi što nam društvo danas više liči na veliki koncentracioni kamp.
Duša nam je u izbeglištvu, drugačiji se progone, a nekada je svaki grad, varošica i naselje imalo svoje heroje koji su harizmom i manguplukom unosili baš tu neophodnu miligražu duše u svoje kvartove. Bili su prokazani kao buntovniji, ali i uvažavani kao ravnopravni deo zajednice.
U tom periodu mraka, nastala je jedna pesma koja i danas budi vrlo pomešane emocije. Predivna pesma o Beogradu, u vremenu ludila kada je čovek zaista iz poslednjih atoma izvlačio snagu da ostane dobar i pošten. Teško vreme stvaralo je nekakvu koheziju, solidarnost i pruženu ruku komšije i drugara, sve ono što danas posmatramo kao bajku prošlih, iako teških vremena.
Upravo je Bajka zajedno sa Vladom, drugom iz detinjstva, zaslužan za jednu od najlepših ljubavnih pesama posvećenih jednom gradu. Našem Beogradu te 1995. godine posvetili su pesmu i pozvali prijatelje da učestvuju u ovoj odi životu, ljubavi i prijateljstvu.
A prijatelji, tako ih je malo. Ako ste srećan čovek, pored sebe biste imali ljude poput Dragana Nikolića, Dušana Prelevića Preleta. Pored njih dvojice, ovu pesmu su otpevali i Bora Đorđević, Dragan Bjelogrlić, Nikola Kojo. U spotu, koji iz prelepih kadrova predstavlja usnuli Beograd tog vremena, pojavljuju se još i Danilo Bata Stojković, Borivoje Bora Todorović, Dušan Kovačević i Bogdan Tirnanić.
Tekst za ovu predivnu pesmu napisao je Petar Pera Lazić, aranžman je uradio Slobodan Sloba Marković, a muziku je komponovao Vladimir Vlada Marković koji je u emisiji „Svet bez vize“ otkrio kako je nastala numera „Beograd“.
– Tu sam pesmu napisao kada je bilo strašno, kada smo mi bili bukvalno svetska parija. Ovom sam pesmom hteo da kažem da je Beograd jedan divan grad, sa divnim ljudima i da jednostavno retko koji grad ima tu vrstu širine i tu vrstu dobrote. Onda je tu bila jedno jako lepa saradanja. To je naš jedan veliki skup ljudi koji su želeli da ta pesma bude najbolja moguća. Naš, na žalost pokojni, prijatelj Pera Lazić je napisao jedan divan tekst – ispričao je Vlada, a zatim opisao kako je tekao sam proces stvaranja.
– Ja sam jednostavno dugo tapkao, pokušavajući da napišem dovoljno dobar tekst. Nije mi išlo za rukom. Jednostavno, mislio sam da grad zaslužuje nešto bolje od toga. I, jednostavno, u jednom momentu je Bajki i meni palo na pamet: ‘Hej, hajde da vidimo sa Perom Lazićem’. Pošto smo se spremali da snimimo CD, pa smo pričali sa njim. I on kaže: ‘Joj, divno! Evo, hoću. Veliki izazov. Majku mu, stvarno ste mi dali težak zadatak, ali hajde…’ I javi se posle nedelju dana i kaže: ‘Imam temu’. I mi kažemo ‘Odlično’. I onda smo seli nas jedno desetoro, napali na njega i brusili svaku reč, tako da je na kraju ispala jedna divna pesma koja u sebi ima sve – nostalgiju, ponos i ljubav prema gradu – rekao je muzičar.
Dragan Gaga Nikolić i Dušan Prelević Prele ostaju zauvek u legendi beogradskog Crvenog krsta, a kada im je ideja prezentovana nisu imali nedoumice.
– Oni su odmah pristali. Prele je čak jednom rekao: ’Majku vam, sve mogu da oprostim, ali da dva Zemunca napišu najbolju pesmu o Beogradu, to je neverovatno…’ – kazao je Vlada iz legendarnog dua „Vlada i Bajka“.
Nekada se znalo za sramotu, za viteštvo i kreativni bezobrazluk. Sada je atraktivno biti ljakse, primitivac i skorojević koji svu vrednost nosi spolja. Srećni smo mi, koji smo imali prilike da hvatamo fore i fazone od takvih Beograđana, koji su činili ovaj grad toliko kul mestom za život.
Dodaj komentar