Kajem se što sam pisala o neuspelom botoks tretmanu dok neko menja tati pelene koje jedva plaća

Nakon teksta o Bojani iz Pančeva koja je nakon loše urađenog botoksa u Klinici Atlas estetika dobila podlive u očnoj regiji, komentari su se podelili; ima žena koje to smatraju glupošću do onih koje smatraju da je to sloboda izbora i da niko nema prava da to naziva glupošću.

Uvrede ni sa jedne ni sa druge strane nisu manjkale, kako za Bojanu, tako i za mene – ja sam kažu sto posto neka ocvala debeloguza nezadovoljna neje*bana žena koja nema para da sebi priušti botoks pa pljujem javno po onima koje imaju. Šta mene za tim, kažu, boli ku*ac.

Pa, boli me, ali zato što sam kao kolumnista sebi dopustila da ovu, tog dana jednu od najčitanijih vesti, stavim u svoj centar i pozabavim se njome, što svakako nisam trebala, iako sam je samo iskoristila kao odskočnu dasku da kažem koliko smo zglajzali kada je reč o podizanju spoljašnje lepote na pijedestal.

Toliko da su tog dana mahom svi mediji odjurili do Bojane koja ih je pozvala i napravili priču. Ona je htela da upozori druge devojke na propust hirurga(škinje) ove klinike posebno kada je reč o akcijskim ponudama I mediji su joj dali prostor da ispriča sve od A do Š. Plus nekoliko fotografija.

Zašto sam popizdela?

Prvo, jer osetim klimu u kojoj se pod slobodom izbora gura dosta toga što je abnormalno, ne mislim na botoks, mislim na toliko toga drugog. Imate situaciju gde se starlete brane “slobodom izbora” da rade šta žele; okej, imaju pravo, mogu da ostanu samo svoj nos, sve drugo da uklone, ali hajde da više ne pišemo o njima jer kad se ovoliko piše onda devojčice dobijaju sliku stvarnosti u kojoj prolaziš dobro ako si od sebe napravio lutku koja ide u Dubai.

Nabija im se pritisak moraš biti lepa, zategnuta, preplanula, popularna, spoljašnjost je keva, pa ja juče u gradu vidim minimum deset njih koje se snimaju hodajući napućenih usta, prenašminkane, plaze jezik u kameru, nameštaju se sto puta. To je da ponovimo – sloboda izbora, ali da li je to ono što želimo za svoje ćerke, taj, baš takav i toliki pritisak oko izgleda pa ako slučajno dožive udes i ostanu bez ruke, požele da su poginule – jer kako će bez jedne ruke da žive!?

Da ne spominjem sve drugo što život može da oduzme. A može, i onda ako nisi u ljubavi sa sobom ode ti niz vodopad, u provaliju.

Drugo, zašto sve izoperisane ispeglane žene i one koje ih podržavaju po automatizmu smatraju da su protivnice plastičnih operacija zapuštene babetine koje cvile očajne negde u sobi, dekintirane a tako željne da sebe isto ulepšaju?

Kao što ove izoperisane mogu da budu recimo načitane, tako i ove prirodne nisu nužno nezadovoljene babetine. Ali, o tome se ni ne radi, već o davanju prostora neuspelom botoks tretmanu, a svima onima koji trenutno u nedostatku palijativne nege menjaju mami ili tati usrane pelene koje ne znaju kako će da plaćaju – šipak.

Ubrizgajte im botoks u umiruće čelo, pa se javite. Mediji stižu, Hitna nema šanse. Zato sam popizdela, prvo na sebe, jer nisam trebala ni da pomenem sve to oko akcijskog propalog botoska i podliva, a zatim što sam u komentarima osetila tu fuj klimu zbog koje mi je jasno zašto smo otišli sa vrednostima, moralom, stavovima u pizdu materinu.

Pre ćemo braniti starlete pod parolom “slobodnog izbora” i Zadrugu pod parolom “imaš daljinski” nego što ćemo sesti da se zapitamo kakav primer dajemo svojoj deci.

Imaš, da, pravo da sedneš pred profesora sa bradavicama koje bodu oči, i imaš, da, pravo, da se cela izoperišeš, i imaš pravo da ideš gola ulicom, niko ne sme da te dira to je bez pogovora, odmah prijava, kazna, ali ja ne pričam o tome, već o primerima koje dajemo deci, a mislim da smo za sad na mnogo krivom putu.