Kada antibiotici pomažu bakterijama?

Već dugi niz godina lekari se susreću sa problemom da bakterije svakog dana postaju sve otpornije na sve veći broj antibiotika.

Kada je reč o ovom problemu, Srbija je visokopozicionirana među evropskim zemljama. Najmanji procenat rezistencije bakterija je u skandinavskim zemljama, dok južna Evropa prednjači u tome.

Načelnica mikrobiološke laboratorije u Zavodu za laboratorijsku dijagnostiku “Jugolab” Slađana Golubović kaže da je rezistencija bakterija na antibiotike prirodna pojava koja nastaje kao posledica mutacije gena bakterija, međutim, sam čovek doprinosi da ovaj problem svakog dana poprima sve veće razmere. Glavni uzrok je nekontrolisana i nepravilna upotreba antibiotika, jer njihovim prevelikim korišćenjem, i kada je to potrebno i kada nije, dolazi do njihovog selektivnog pritiska na bakterije koje zbog toga postaju otporne na određene antibiotike.

– Nepravilna upotreba antibiotika je, na primer, kada se oni koriste za prehladu ili grip, koji je najčešće virusnog porekla, pa u tim slučajevima antibiotik neće sniziti temperaturu i neće delovati na simptome koje pacijent ima. Zatim, upotreba antibiotika u razmacima koji nisu odgovarajući, kao i ako se koristi kraće nego što je propisano – kaže dr Golubović iz Zdravstvene ustanove „Jugolab„.

Samim tim, kako kaže dr Golubović, kada doza antibiotika u organizmu nije dovoljna, neće sve bakterije biti uništene, neke će preživeti i postaće rezistentne. Naročito je problem pojava multiple rezistencije bakterija, što znači da one postaju otporne na nekoliko grupa antimikrobnih lekova i mogu izazvati mnoge infekcije, kao što su infekcije mokraćnih puteva, disajnih organa ili infekcije kože.

– Lečenje infekcija koje su izazvane multirezistentnim bakterijama predstavlja izazov, jer najčešće korišćeni antibiotici više ne deluju, lekari moraju da se odluče za neke druge, što može izazvati kašnjenje u početku terapije i komplikacije u lečenju – kaže sagovornica.

Antibiotike bi trebalo upotrebljavati racionalno, a o tome bi, kaže dr Golubović, računa trebalo da vode sami pacijenti, kao i lekari i zdravstveni radnici: “Pacijenti bi trebalo da se pridržavaju saveta lekara o vrsti antibiotika koji bi trebalo da uzmu, njegovom doziranju, o tome koliko će ga dugo uzimati, kao i o kontroli posle završene terapije. Kao specijalista mikrobiolog želim da apelujem da se samo dokazane bakterijske infekcije leče antibiotikom i to onim koji se prema antibiogramu urađenom u laboratoriji pokazao da će delovati na izolovanu bakteriju.“

Jedan od problema je i što se ponekad sami lečimo, odnosno pijemo antibiotike, koje doduše više ne možemo da kupimo u apoteci bez recepta, ali kada nas zaboli grlo popićemo lek koji nam je lekar ranije prepisao.

– Jako je dobro što sada ljudi ne mogu na svoju ruku, bez recepta, u apotekama da kupe antibiotike. Međutim, ipak se dovijaju na različite načine i ipak dođu do njih kada misle da će im pomoći i da će jedna doza popijenog antibiotika smanjiti tegobe kod na primer bolova u grlu. Međutim, upravo to predstavlja veliki problem i mogućnost pojave otpornosti bakterija jer, uslovno rečeno, ta jedna doza antibiotika neće uraditi ništa osim što će “zbuniti bakteriju” i doprineti razvoju rezistencije – kaže dr Golubović.

Ona navodi da se svakodnevno u svom radu suočava sa ovim problemom: “Na primer u antibiogramu testiramo po 15 antibiotika i dolazimo u situaciju kod jedne uporne ešerihije kao uzročnika infekcije mokraćnih puteva da bude rezistentna na svih 15. I nije stvar u tome da bakterija neće reagovati na jedan antibiotik, nego čitave grupe antibiotika više ne mogu da budu zastupljene u lečenju nekih infekcija koje su se ranije lečile bez ikakvih problema”.

Prema njenim rečima, upravo sam čovek uništava Flemingovo delo.