I dok je tekstualni deo ispoštovao standarde esnafa, muzička linija je bila daleko ispred svog vremena. Ludački miks rock gitare, ritam mašina, sintova i neizbežne harmonike koji do tada nije postojao u narodnoj muzici, eklektički miks inostranih uticaja… Ovde bi trebalo istaći jedan autentični autorski izraz i iskonski talenat za stvaranje muzike kao i nekoliko paradoksa koji u svom sudaru daju taj prepoznatljivi Juve zvuk – osim pomenutih spojeva simfo-roka i narodnjaka, ritam mašina i Osmanskog carstva tu je i ta pomalo čudna DIY produkcija, tako svojstvena ekipi iz Indire Gandi 2. Naime te ploče, iako prodavane u stotinama hiljada primeraka, uvek zvuče kao totalni andergraund u poređenju sa albumima drugih kolega sa estrade. Kada svemu pridodamo i video sekciju i departman za grafički dizajn dobija se jedna zaokružena slika o tom neverovatnom spoju amaterizma i profesionalizma. Ni na jednom polju svog delovanja JV se nije bavio šminkom i ulepšavanjem stvarnosti – čini se da im je bilo najbitinije da svoje ideje što brže i što iskrenije prenesu publici.
Rastuća popularnost vrlo brzo uvela ih je u hiperprodukciju koja je za današnje pojmove hiperbolična. Svaki album pevača prve petorke prodavao se u tiražu od preko pola miliona primeraka a svaki od pevača je izbacivao najmanje jedan album godišnje. Kontrola kvaliteta naravno nije mogla da bude baš besprekorna ali je svaki album imao makar jednu pesmu koja je ostala zabeležena kao antologijska. Sa druge strane bilo je i neverovatno uspešnih perioda, poput onog iz 1985/86 kada su gotovo svi pevači izbacili vrhunske albume (Sinan čak dva!) sa kojih su ostali hitovi za sva vremena.
Početak rata označio je kraj ove muzičke epopeje. U vremenu u kojem su niske strasti preplavile zemlju nije bilo mesta za ljubav koju su Mile, Sava, Perica i pevači štedro delili sa publikom. Svi pomenuti akteri aktivni su do dana današnjeg ali realno svi zajedno stoje u senci monumentalnog spomenika koji su sami isklesali 80ih godina.
Iako je odnos sa publikom bio kao iz snova, kerberi iz kulturnih SIZ-ova i drugi čuvari časti kategorisali su ovu produkciju kao šund što je onemogućavalo konvencionalno reklamiranje ali je čini nam se kao nuspojavu imalo ukidanje distance između publike i autora (ovo se u mnogome tokom vremena izmenilo tako da su Dragana Mirković i Mile Kitić postali ne samo punopravni članovi showbiz sveta već su se dobrano povezali za predstavnicima “vrhunske” kulture). Sinan je najduže bio na tom outcast sranju. Zanimljivo je spomenuti i da je, i pored neverovatne popularnosti i stalnih zahteva publike, Južni Vetar održao samo jednu vrlo kratku koncertnu turneju 1986.
U toku ovih nepunih 10 godina 5 pevača ostavilo je najdublji trag, predstavljamo vam prvu petorku:
Mile Kitić
Najveći zavodnik ne donosi bog zna šta egozitično svojom pojavom. Stasom i glasom mogao bi umesto njega da bude Marinko Rokvić, Marinko Madžgalj ili neko treći. Muzički JuVe ovde ide na sigurno. Moderni pop aranžman bez preterane egzotike. Možda mu je od svega najjači segment bio fashion. Brdo naramenica, Dick Tracy mantila, Miami Vice, Pino Silvestre, ceo fazon.
Ipak, mora se priznati da je, od pevača iz prve petorke, “Bono Vox” domaće estrade uz Sinana ostvario najzapaženiju karijeru mada njegovo kasnije koketiranje sa novim trendovima nije uvek nailazilo na odobravanje pravovernih JV fanova.
(ludački synth line kao inspiracija Bajagi za megahit Montenegro?)
Mile Top 10:
- Žena i mačka
- Vuk samotnjak
- Gubitnik
- Kockar
- Kad, tad
- Mogao sam biti car
- Čaša ljubavi
- Stavi karte na sto
- Ja necu ljepšu
- Hej živote, hej sudbino
Kemal Malovčić
Kemo je i pre Južnog vetra imao pristojnu karijeru, ali je tek tokom ove saradnje etablirao sebe kao mega zvezdu. Izgradio je imidž produhovljenog bosanskog gazije koji za razliku od Mileta dolazi iz neke otmene bošnjačke familije (utisak je u potpunosti subjektivan) te je svesno gajio određenu dozu orijentalne mistike pevajući kao hodža. I dok su daleko najpoznatije kompozicije poput Oženi me babo i Rekla si mi da ne voliš zimu izdvajamo apsolutno neprevaziđenu numeru Čiji svatovi noćas pevaju. Potpuno futurističku jungle/dubstep himnu koja najvaljuje toliko toga (Die Antwoord, Šefćet i Ćita,…)
Kemal Top 5:
- Cvetaju lipe
- Okreće se kolo sreće
- Rekla si mi da ne voliš zimu
- Oženi me babo moj
- Čiji svatovi noćas pevaju
Šemsa Suljaković
Šemsa ima taj polarizujući glas koji ne dozvoljava kompromis. U njenim pesmama ima najviše španske gitare, bengalskih sint bravura, WHAM-astičnog zaslađenog popa koji bi lako mogli da nađemo kod Zane, Kerbera ili Spandau baleta ali njen hrapavi-ama-baršunasti vokal uvek nedvosmileno postavi fabulu u kafanu. Za mnoge je ovo nažalost nepremostiva prepreka jer je vokal previše “seljački”.
Šemsa takođe ima tu drčnost koja imponuje, ona je žena, ljubavnica, keva, čak i izgleda kao treba iz komšiluka ili kasirka iz lokalne Pekabete, ali u svim tim ulogama prepoznajemo snažnu matrijarhalnu figuru (kapiraš, Matrijaršija tebreks). Dok je Gaga za ciljnu grupu imala mlađe adolescente, Šemsa se nesumnjivo obraća polno i mentalno zrelijoj publici, onima koji su spoznali čemer nesrećne ljubavi.
Shemsah top 10:
- Svako me proleće na tebe seti
- Pristajem na sve
- Prođi samnom ispod duge
- 7000 Suza
- Zar za mene nema sreće
- Javi se oteraj tugu (Riblja Čorba tribjut)
- Šta znači ljubav bez tebe
- Izdali me prijatelji
- Srce nije mramor kamen
- Bacio si čašu
Dragana Mirković
O Dragani se već dosta zna. Dugačak put od Kasidola do Belvederea preko Milice Tomić i Danijela Đokića započela je kao devojčica, po svojoj ispovesti, potpuno nezainteresovana za narodnu muziku (ovo je malo čudno obzirom da je već sa 16 godina izdala prvi album, malo je reći, arhi narodnjačke orijentacije, tako da se verovatno misli na neku najraniju mladost). Da li po istom životnom scenariju kao Mile Bas tek Dragana na nagovor nekih “dobronamernih” saradnika započinje folk karijeru kao devojčurak sa 2 albuma (saradnja sa Noletom-Ustaj-sine-majka-zove-Uroševićem). Iako je već tada prodala brdo ploča sa ova dva albuma nema ni jedne pesme koja je “preživela” test vremena – da li se iko seća pesme i genijalnog videa Hej mladiću baš si šik?. Nakon nesporazuma sa Novicom raskida saradnju i započinje muzički ortakluk sa Miletom Basom.
JV nepogrešivo profajlira Draganu kao autora koji transcendira muzičke pravce i opredeljuje se za više pop-rock aranžmane. Remek delo LP Spasi me samoće umesto dobroćudne šiparice i infantilnih tekstova donosi ajlajner, minival, ozbiljne egzistencijalne dileme koje i Dragana sada sve bolje može da iznese. Transformacija je u potpunosti uspela.
Sledećih 5-6 godina Dragana će bukvalno dominirati scenom i tek će meteorski uspon Cece Raznatović označiti smenu na tronu. Ceca se, videćemo, daleko bolje snašla u ratnom glibu 90ih. Da li zbog svog afiniteta iz rane mladosti tek Dragana je lagano sebi oblikovala sopstvenu formu pop-a koji je tek u nano tragovima sadržavao folk. Biće tu mesta i za Beat street i za braću Đogani, Divlji kesten, Slatko od snova… Nakon razlaza sa Draganom JV se vratio na mesto zločina i pokušao da ponovi isti recept sa jođ jednim devojčurkom iz Kasidola, ali mislimo da samo hard core fanovi znaju više od jedne numere Anice Milenković.
Pa ipak ako nešto treba da istaknemo, biće svakako iz zlatnog perioda Južnog vetra.
Milo moje – ovo je groove koji su Futa i Zlaja imali u vidu kada su Cecu nekoliko godina kasnije prestrojili sa folk na usku prugu pop koloseka
Gaga Top 10:
- Milo moje
- Kad bi znao kako čeznem
- Ruže cvetaju samo u pesmama
- Oprosti što ti smetam
- Oprosti mi
- Pusti da verujem
- Spasi me samoće
- Ne veruj im srećo
- Šta ćemo biti
- Jeleni košute ljube
Sinan Sakić
I na kraju božiji poslanik na zemlji. Vidite, ne postoji za džabe ona krilatica – Bog na nebu, Sinan na zemlji. Čovek sa sintisajzerom u grlu, ali analognim ništa ova digitalna sranja, kojim je otpevao neke od najvećih hitova 80ih. Sa benevolentnim izrazom jednog Dev Pathel-a Sinan sam prolazi kroz Ramajane i Mahabharate svog života. Nema kod njega Miletove žovijalnosti, Kemalove tradicije, Šemsine drčnosti ili Draganine ambicioznosti. Sinan je satkan od patnje i emocije. Ako se nekom može prišiti otrcana fraza da živi svoju muziku Sinan nam prvi pada napamet. Njegove interpretacije su uvek ubedljive i veoma emotivne – stiče se utisak kako je sve stihove lično doživeo i preživeo. Večito stidljiv, zanesen i skroman više je nalik Kebri nego Šabanu Bajramoviću . Za razliku od svojih kolega iz benda koji su se isprofilisali kao šarmeri i opasni švaleri, Sinan je još od ’81 uplovio u bračne vode, a kakva je to ljubav u pitanju, možda najbolje ilustruje jedino žensko ime koje se spominje u njegovim pesmama – Sabina (ok znamo da ste čuli za Zoko, moja Zoko, ali to je samo izuzetak koji potvrđuje pravilo). Sve što manjka u egzibicionizmu nadoknađuje svojom magnetnom vezom sa publikom. Iako maltene potpuno odsutan iz medija već više od 20 godina čuva svoj mitološki karakter. Jedan od retkih koji bez ikakve reklame može da napuni bilo koji stadionski prostor ali i da se lati mikrofona ako ga ponese atmosfera u kafani. Preslušati bukvalno bilo koju pesmu iz JV kataloga.
Još uvek seća me sve na tebe – koji je ovo biser stadium rock-a!
Sinan top 1000:
- Sklonite čaše sa stola
- Pokloni poljubac prijatelju starom
- Zaljubljen u tebe
- Sve je postalo pepeo i dim
- Reci sve želje
- Nestao je osmeh sreće
- Zoko moja, Zoko
- Miko druže moj
- Ne traži je sine
- Janičar
- Lagala si
- Sabina
- Pevaj mi o njoj
- Hajdemo dalje moja tugo
- Sudbina me na put šalje
sve rođeni, bukvalno sve što je brat Sinan snimio!
Dodaj komentar