Svet je prvi put osetio šta znači porast temperature za 1,5 stepeni, ali ne i poslednji

Svet je upravo poprimio svoj novi oblik, s obzirom da je planeta za 1,5 stepeni Celzijusa toplija u odnosu na predindustrijski period.

Prema podacima Službe za klimatske promene Kopernikus, jul ove godine je bio najžešći i najtopliji jul u istoriji, a bio je negde između 1,5 i 1,6 stepeni Celzijusa topliji od proseka – mereno u periodu pre široke upotrebe fosilnih goriva.

– Prosto je šokantno koliko je ovo velika razlika u odnosu na sve što smo ranije videli – rekao je Zeke Hausfater za Vašington Post, klimatski naučnik i vođa klimatskih istraživanja u kompaniji „Stripe“, ističući da je ovaj jul bio topliji za 0,33 stepena Celzijusa u odnosu na prethodni rekord.

Pre ovog jula, svet je nekoliko puta ranije nakratko prešao preko granice od 1,5 stepena – ali to je bilo tokom zimskih meseci na severnoj hemisferi, čime je bio smanjen uticaj na najnaseljenija područja. Ovo je bio prvi mesec u kojem su temperature bile toliko iznad u odnosu na one iz predindustrijskog doba, a da je većina svetske populacije bila pod uticajem letnjih temperaturnih uslova.

To ne znači da je svet propustio i izgubio svoj klimatski cilj da spreči porast temperature u proseku preko 1,5 stepeni. To bi zahtevalo da temperature budu u proseku iznad toga i to više godina zaredom – a ne samo jedan mesec.

Trenutno, naučnici procenjuju da će bez dramatičnog smanjenja emisija, ta granica od 1,5 biti pređena negde oko 2030. godine.

Ali to zapravo znači da su ljudi širom sveta nakratko iskusili kakav je osećaj biti u takvom svetu u toku letnjih meseci.

Čini se da nije bilo prijatno. U Finiksu (Grad u Americi) su temperature bile iznad 43 stepena tokom 31 dana uzastopno – ponekad su dostizale 48 ili 49 stepeni.

U Evropi je Rim zabeležio rekordnu temperaturu od 42 stepena, dok su u Pekingu stanovnici naručivali maske za celo lice pod nazivom „facekini“ da bi se zaštitili od sunca. U iranskom Persijskom zalivu, indeks toplote je dostigao 67 stepeni, što je blizu granice ljudskog opstanka.

Na određenom nivou, ovo nije iznenađenje. Naučnici kažu da su vrele julske temperature prilično u skladu sa očekivanjima za svet sa promenjenom klimom.

– Ovo je u rangu naših modela – rekao je Endrju Desler, klimatski naučnik sa Teksaškog univerziteta A&M.

Određene delove ovog klimatskog sistema i pojedine anomalije naučnici još uvek ne mogu da objasne – na primer, rekordno nizak antarktički morski led. Ali sve ove nove okolnosti su upravo ono što bismo očekivali od sveta koji nastavlja da sagoreva fosilna goriva.

Dok neke zemlje smanjuju upotrebu uglja, nafte i gasa, globalne emisije su se na grafikonima samo naizgled zaravnale, a ukoliko globalne emisije štetnih gasova ne dostignu nulu, planeta će nastaviti da se zagreva.

Jedna od najstrašnijih stvari u vezi sa toplijim svetom u nastajanju, može se odnositi na problem prilagođavanja, odnosno koliko brzo se ljudi mentalno prilagođavaju na njega.

Pre skoro 10 godina, 2014. je bila najtoplija godina u istoriji, a sada, gledajući unazad, ta 2014. deluje kao poželjna norma. Istraživači su otkrili da ljudi brzo prestaju da primećuju visoke temperature; nakon perioda od dve do osam godina, ono što je nekada bilo rekordno, počinje da se prihvata kao nova normala.

Ali dok jedni aspekti zagrevanja mogu postati uobičajeni, drugi ipak neće. U delovima Bliskog istoka i Afrike, temperature već sada dostižu granice onoga što ljudska tela mogu da podnesu.

U isto vreme, električne mreže, putevi, mostovi i druga infrastruktura je pod pritiskom jer temperature rastu iznad onoga što su projektanti planirali i izgradili.

– Naš svet je veoma pažljivo dizajniran za mali raspon temperatura – rekao je Desler.

– Kada temperature izađu iz tog opsega, ceo sistem implodira – dodao je.

Porast prosečne temperature od 1,5 stepeni Celzijusa nije magična prekretnica – naučnici ne znaju sa sigurnošću da li će to dovesti do prelaska određenih pragova. Postoji nada svetskih vlada da će se klimatske promene održati na nivou sa kojeg se njima može upravljati.

I sa svakim malim, delimičnim zagrevanjem potencijalne posledice se samo pogoršavaju.

– Sledeći deseti deo stepena biće mnogo gori od njegove poslednje desetine – rekao je Desler.

6 životinjskih vrsta bez kojih bismo mogli da ostanemo zbog našeg nemara prema prirodi