Arhitekta i street-art umetnik Andrej Josifovski Pijanista napravio je na placu reciklažnog centra EKOStar PAK u Beogradu jedinstven portret. U pitanju je postavka dužine 20 i širine 12 metara i predstvalja prvo umetničko delo koje je izrađeno od odbačenih plastičnih flaša sakupljenih sa reka.
Povod ovog rada pod nazivom „SAVE OUR HOME“ – „Sačuvajmo našu kuću“ i celokupnog projekta „Čišćenje“, nastao je iz želje da se podigne svest o važnosti čuvanja životne sredine, kao i o značaju recikliranja otpada u ostvarenju tog cilja. Ideja da se nešto konkretno učini,došla je posle ovog Covid leta, koje je većina naših ljudi provela u Srbiji i onoga što je nemarom iza njih ostalo u prirodi,nakon što su posle odmora otišli svojim kućama.
– Jovan Memedović je sigurno neko ko vodi računa o svima nama, kako god da se gleda na njegovu misiju očuvanja životne sredine. Njegove emisije kutlurno-obrazovnog karaktera, su poput onih uz koje se nekada odrastalo, a koje su otkrivajući nam tajne prirode, zapravo govorile o našim potrebama i našem zdravlju! – govori Josifovski, kome je za pravljenje portreta od flaša bilo potrebno pet dana neprestanog i napornog rada.
Za tih pet dana provedenih na placu reciklažnog centra EKOStarPAK u Zemunu, „Pijanista“ je uz pomoć petnaest prijatelja uspeo da projekat privede kraju, piše Telegraf.
– Inspiraciju sam pronašao u jednoj od Jovanovih emisija „Sasvim prirodno“ gde je on vozio kanu po reci Drini punoj raznog otpada i čije obale uveliko poprimaju obrise deponija. I sam je to nazvao „prava ekološka katastrofa“. Nekoliko mesci kasnije, u filmu „Težina lanaca 3“ Borisa Malagurskog, Jovan priča o tome kako je tamošnje ljude preobratio, da ih je na kraju bilo sramota šta su činili i da su reku krenuli da čiste. Jedno je sigurno, svest može da se podigne, ali da bi se to postiglo treba širom otvoriti vrata obrazovanju i kulturi – objašnjava on.
„Pijanista“ kaže da je leto proveo na Savi i da je u neverici posmatrao otpad koji ta reka nosi i da je tada započeo skupljanje za svoje delo.
– Kao što su ljudske oči ogledalo duše, tako su i reke ogledalo prirode. Moramo da budemo odgovorni, jer ne živimo sami na ovom svetu, već kao deo univerzalnog ekosistema. Iako smo na ovoj planeti samo u prolazu, ne dozvolimo da nas sebičnost obuzme, jer iza nas uvek ostaje neko ko nam je bio drag. Neka onda ona iza nas, ako ne lepša, ostane makar ista onakva kakvu smo je i zatekli – kaže on i dodaje da je svojim delom želeo da skrene pažnju na probleme koje civilizovano društvo ne bi trebalo da ima.
– Nedopustivo je na primer, da se reciklaža promoviše, a da se onda svo đubre na istu gomilu baca. Za sada je svest o tome jako loša, a ovaj rad je trebalo da pokaže da reciklirani otpad ima svoju korisnu namenu. Slično je i sa otpadnim vodama koje se izlivaju direktno u reku, umesto da se prethodno prečišćavaju. Na kraju, i ovaj rad je, služio da prenese poruke, jer čemu lepota ako ne razvija krila – kaže Josifovski.
Josifovski kaže da se izrada samog crteža odvijala sporo, ako je prethodno precizno bio osmišljen, ali i da je ubrzo dobio pomoć od porodice, prijatelja, kolega…
– Možda je i najteži deo bio pletenje flaša u mrežu po unapred iscrtanoj šemi. Za to mi je trebalo preko tri dana, da bih poslednji dan pozvao prijatelje u pomoć, jer radu nije bilo kraja. Posle sam bojama napravio valere na flašama. Najzahtevnije je bilo postaviti sve flaše tako da mogu da se transportuju. Bila su to četiri velika valjka dužina od 2.4 do 3.6 metara. Iako mi je bilo prvi put da ovako nešto radim, verovao sam da ću uspeti. Zahvalio bih se domaćinima iz firme EKOStar PAK, koji su mi dali na raspolaganje sve što mi je bilo potrebno, a posebno se zahvaljujem mojim prijateljima koji su bili uz mene sve vreme i svesrdno mi pomagali – navodi Andrej.
Kao sledeći korak ovakvog jednog projekta Josifovski ističe da bi to trebalo da bude jedinstvena akcija u opštinama koje su bili najviše na „udaru“ turista tokom ovog leta, a potom će se posvetiti skulpturama koje je već počeo da radi po divljim deponijama smeća.
Dodaj komentar