Jedan je bio Čkalja: Simbolično, na rođendan, sećamo se jednog od najvećih komičara kojeg je ova zemlja dala

Pamtimo ga po maestralno odigranim ulogama u TV serijama i filmovima, a pripadnici starije generacije tvrde da su ulice bivale prazne kada bi se prikazivale serije u kojima su mogli da ga gledaju.

Na Svetski dan šale, 1. aprila 1924. godine, rođen je jedan od najvećih komičara i omiljeno TV lice bivše Jugoslavije, Miodrag Petrović Čkalja.

„Meni mnogo lakše ide usmeni“, „Starac Fočo od stotinu ljeta!“, „Nastavnice, nastavnice, kad ćemo da ručamo?“, „Znaš šta kaže fizičar – da sam arhiduduk, tutumrak, nekorisna masa, da l’ da ga tužim?”, „Ima da te razbucam kô buldožer straćaru“, „Firga je bio na mnogim svadbama, samo na jednoj nije – na svojoj, a ima razloga zašto“, „Štitite vi jedan drugoga, da se ne zna ko je uvezô kita, a ko mamuta, mame li vam ga vaše!“… samo su neki od Čkaljinih „bisera“ dok je bio Branković u „Boljem životu“, Firga u „Vrućem vetru“, Jare u „Kamiondžijama“…

Neprevaziđena zvezda malih ekrana šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, bio je četvrto dete Čedomira i Hristine Petrović.

U rodnom Kruševcu završio je gimnaziju, gde je bio angažovan u dramskoj sekciji, i gde je počeo da razvija svoj neponovljiv komičarski dar.

Miodrag Petrović Čkalja dobio je bistu u rodnom Kruševcu na Trgu glumaca.

Pored njega biste su dobili i Đuza Stojiljković, Taško Načić, Bata Paskaljević, Milan Puzić, Radmila Savićević i Ljubinka Bobić.

Nadimak Čkalja dobio je još u detinjstvu, kada ga je tako nazvao školski drug Jeftić pošto je bio mršav i „štrkljast“.

Posle Drugog svetskog rata, upisuje studije veterine u Beogradu, i nastavlja da se bavi glumom u KUD „Ivo Lola Ribar“.

Član Dramskog studija Radio Beograda postaje 1946. godine, kada počinje da radi na kreiranju emisije „Veselo veče“, koja je emitovana duže od pola veka, a ubrzo je postao i član Humorističkog pozorišta u Beogradu.

Komičara omiljenog širom Jugoslavije, zvali su „Čkalja nacionale“, „Kralj smeha“ i „Srpski Čaplin“.

Čkalja je dobitnik Sterijine nagrade (1974), Sedmojulske nagrade (1977), Nušićeve nagrade za životno delo (1991), Nagrade RTS-a za životno delo (1995), Zlatnog ćurana za životno delo na Danima komedije u Jagodini.

Među brojnim naslovima, filmski serijal „Kamiondžije“ (sa svim svojim nastavcima), koji je odigrao u tandemu sa takođe legendarnim Pavlom Vuisićem, verovatno se izdvaja kao vrhunac Čkaljine glumačke karijere, barem kada o njoj sudi publika.

Za taj period vezana je i jedna interesantna anegdota o odnosu dvojice glumaca. Naime, godinama su u javnosti kružile priče da se „Paja“ i „Jare“ u privatnom životu ne podnose.

Ali, kada bi se kamere uključile, veliki profesionalci kakvi su obojica bili, navodno bi ostavili sve razmirice po strani i odigrali vrhunske role u ulogama najboljih prijatelja.

Ovo zaista zvuči neverovatno i izaziva divljenje prema karakteru i profesionalizmu obojice, ali stvarnost je ipak malo „blaža“ – Paja i Čkalja bili su de facto sasvim različiti likovi koje u privatnom životu ništa nije spajalo.

Nisu se družili, ali je među njima postojalo ogromno uzajamno uvažavanje.

Iako apolitičan (otac ga je na ispraćaju na studije zakleo da se ne nikada ne bavi politikom), Čkalja tokom čitavih 90-ih nije krio neslaganje sa politikom tadašnjih vlastodržaca.

Bivajući u nemilosti vlasti koja je u najvećoj meri kontrolisala i kulturni život zemlje, Čkalja je starost i smrt dočekao u bolesti i siromaštvu.

Bivajući skroman čak i u najslavnijim danima svoje karijere, Čkalja nije želeo da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, već među običnim svetom.

Spomen-obeležja u znak sećanja na velikog komičara nalaze se danas u Beogradu i Kruševcu, a Čkaljino ime nosi i više ulica u gradovima i selima Srbije.

Preminuo je u Beogradu, 20. oktobra 2003. godine.

Nagrada „Miodrag Petrović Čkalja“ dodeljuje se na Danima komedije u Jagodini, i ustanovljena je 2010. godine.