Legendarni jugoslovenski glumac Miodrag Petrović Čkalja rođen je baš na dan šale, prvog aprila daleke 1924. godine. I danas važi za jednog od najpoznatijih humorista na prostoru bivše Jugoslavije, pa gotovo da nema osobe koja za njega nije čula.
Ipak, pored brojnih uloga i vanserijskog talenta da drugima ulepša dan, Čkalja je živeo u siromaštvu.
Njegove reči u poslednjim intervjuima i danas se prepričavaju, a glumac nije krio da je živeo u bedi. Posle dobijanja nagrade za životno delo Car Konstantin, Čkalja je rekao:
– Imam 76 godina i ništa mi ne treba. Živeo sam i živim skromno. Ali, znači mi da naša deca žive normalno. Da sam u Americi, i da sam primio ovako veliku nagradu zahvalio bih se, prvo, svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju. Ali, pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem se, prvo, svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek, na vreme sa zakašnjenjem, donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih bio ovde – rekao je glumac 2002. godine, samo godinu dana pred smrt.
Tom prilikom je izgovorio i sledeću rečenicu:
“Hvala, Srbijo, pustili ste me da glođem do koske.”
Poznati srpski glumac imao burno odrastanje: „Pucali su na mene i vadili noževe“
Ne gluma. A Srbi jesu izrodi čija je mafija bogata, intelektualci gladni. Tako vam se i vraća.